Remember obrušavajućih novogradnji - Einstuerzende Neubauten Mix

Einstuerzende Neubauten su Berlin. I cela Evropa. Slušali su ih više na istoku nego na zapadu. A da reč nisu razumeli. Moram priznati, njihovi tekstovi na engleskom nisu tako jaki kao kada Blixa Bargeld deklamira svoje parole i metafore na nemačkom. Otkako ih razumem, ne razumem ih baš tako dobro, jer ovo nije moja zemlja, nije moj narod. Ali cenim ih. Cenim njihov napor da se odvoje od mračne istorije. I to su otprilike stvari o kojima pevaju Neubauteni. Sećam se Blixinog intervjua u zagrebačkom Quorumu par godina pre rata. Bio je iskren i rekao da ne misli ništa o padu Berlinskog zida. Tamo je, kako reče, neki drugi narod. Cenim i to mišljenje. Nije u pravu.

Jednom sam ih gledao sa Test Departmentom u paketu. Još je bila mešalica za beton na sceni. Tovarili su šljunak u nju lopatama. Ali nisu demolirali binu. Demolirali su mikrofonijom ušne školjke jako šarolike publike. Druga dva puta bilo je nešto mirnije, ali ne mirno u smislu reči mirno, nego srdačnije. Hacke i Bargeld hoće i da se čuje to što pričaju, a ne da bude prekriveno totalnom bukom. FM Einheit i Jochen Arbeit solo, bliži su bazičnom EN zvuku. Bilo je nekog prepucavanja preko štampe, ne sećam se detalja.

Ne vole Neubautene ovde preterano. Ismejavaju se kako je Blixa kao klinac nosio ružni frizuru i odela od plastične folije. Ima raznih priča. Neubauteni koriste predmete iz svakodnevnice, alatke građevinara i grade zvuk. I Faust su koristili električne kompresore na koncertima i Throbbing Gristle su vikali iz sveg glasa na bini i interpretirali razne košmare. Svako na svoj način. Neubauteni su neponovljiv bend, koji za veliko iznenađenje, zna i bez matrica i semplera, da jako precizno ponovi ono što je snimljeno na ploči. 

Lament, jedan od poslednjih albuma, tematski je vezan za prvi svetski rat. Opisi haosa, jako dobro uklapaju se u ono što se danas dešava na Istočnom frontu. Na istoku ništa novo. 

Mali mix od onoga što može da se nađe na Spotify. Tabula Rasa i još par drugih albuma EN, nisu na ovoj platformi. Zašto? Nemam pojma. Dobar bend?

Einstuerzende Neubauten, hackepiccoto, FM Einheit, Jochen Arbeit

Weil weil weil

Liebesdub

Alles in Allem

Steh auf Berlin

Sehnsucht

Stella Maris

Armenisch Bitter

Die Befindlichkeit des Landes

Die Interimmsliebenden

Rückwärtsparken

Nagorny Karabach

Alles Wieder Offen

Ansonsten Dostojewsky

Zeichnungen des Patienten O.T.

Feurio!

Fiat Lux

Seele Brennt

Letztes biest Am Himmel

Sand

Keine Schönheit ohne Gefahr

Armenia

Sag mir wo die Blumen sind

Kriegsmaschinerie

Tempelhof

Bernsteinzimmer

Axolotl

Ich Bin Dabei

Schwarze Milch

STRENGTH

Jericho

Visions

Metal Hell

Babel

Tryptych

IV. Akt, 18.10.1977 Requiem

Wallenstein

Das Ende einer Diskussion

The Hektik

Der Chor

Das 5 Federn Fuckhous

Schleifeis

Reset

A Moment

Memory

Alpine Traum

Intoxication

The Assisi Machine

Stand Up

Säure

V

RA

Gott Sei's Getrommelt

Moguće je samo ono što nije: Istorija Einstürzende Neubautena – Max Dax/Robert Defcon

Nur was nicht ist, ist möglich: Die Geschichte der Einstürzenden Neubauten – Max Dax/Robert Defcon

Bosworth Edition/The Music Sales Group (2006)

“Na bini nisam svestan svoje okoline… kada bih znao kako delujem, pretpostavljam da bih bio (po)prilično ograničen, verovatno.” – B.B.

“Odahnuo sam u samoći aerodroma” – Heiner Müller

Bivši i aktuelni članovi, ljudi iz bliskog okruženja, na oko 320 stranica, dramaturški raspoređenog teksta, plus ilustracije, pričaju o temeljima na kojima rastu obrušavajuce novogradnje. Novi album, posvecen WWI, očekuje se za nekoliko meseci.

  

Na sličnim postulatima i tehnikama kao: “Please Kill Me” Legsa McNeila i Gillian McCain ili “Verschwende Deine Jugend” Jürgena Teipela ili “Ein Gespräch” Beuysa/Kunellisa/Kiefera/Cucchija, duo Dax/Defcon, uklopio je više od 60 snimljenih sati, 49 razgovora/intervjua, u kompaktnu biografiju,  prvih 25 godina, jedne od najznačajnijih berlinskih muzičkih manufaktura.   

Lider Blixa Bargeld (Christian Emmerich), svoje umetničko ime, smislio je još 1977. godine, kada je davanje pseudonima bilo popularno među mladim naprednim ljudima. Flomaster “Blixa Color 70” i naklon naspram tradicija (“Köln”) dadaističkog pokreta i Johannes Theodor Baargelda. “x” u “Blixa” zvuči ionako prilično novotalasno. U prevodu keš ili gotovina – prezime “bargeld” - na kreditnoj kartici, Blixu podsećaju na vreme, kada je sve finansijske transakcije obavljao isključivo u šuškavim i zvečećim varijantama. Iz ubeđenja.

Autobahn

Alexander Hacke, nekada gitarista, nekada na rezervnoj klupi, a danas pod punom ratnom spremom - na basu, podseća se pesme “Kollaps” i atmosphere Berlina osamdesetih: “Zid još uvek nije bio srušen, a mi smo želeli da se ponovo sagradi.” Za nekadašnju klavijaturistkinju Gudrun Gut, najvažniji su bili jeftine kirije i distanciranje od umetnika “šezdesetosmaša” – najvažnijih klasnih neprijatelja. N.U. Unruh, čovek na udaraljkama, borio se protiv dosade, puštanjem ploča ABBAe i Beatlesa, na dvostrukoj brzini. Blixa, konstantno na kokainu i sličnim supstancama, razvodio je publiku u bioskopu “Tali”, gde se bez pauze u programskoj šemi i godinama, prikazivao „Rocky Horror Picture Show“.

Sve dok se nije, platonski, zaljubio u FM Einheita ili Muftiju (Franka-Martina Straußa), u produkcijskom i ofanzivnom pogledu, možda najznačajnijeg člana Neubautena, sve do odlaska iz postave,1995. godine. 

Schwindel

Unruh je molotovljevim koktelima jurio publiku na nastupima, bina je gorela („Abfackeln!“), nastupalo se na podvožnjacima auto puteva, sviralo i lupalo po čeličnim i metalnim konstrukcijama pokupljenim na otpadu. Što i nije delovalo, baš najpovoljnije, na zglobove i jedinstvo bratstva.

Nekadašnji basista, Mark Chung, zaradio je prilično solidan imetak, zastupajući bend, ali i mnoge druge kolege, po osnovu autorskih prava i ubrzanog isplaćivanja tantijema. I kroz celu knjigu, da li je to ironija ili iskustvo/stav, dilema ostaje; provlače se termini koji se koriste više u centralama velikih firmi i koncerna, nego u nezavisnom popu. Pa makar on imao izvestan industrijski predznak.

Nag nag nag

Nije jedino umeće - stvarati ovako prilično jedinstvenu i originalnu muziku i sa (uglavnom) nemačkim tekstovima - imati podjednako mnogo ili podjednako malo publike, na svim meridijanima. Umeće je i uspostaviti kontakt sa vernim fanovima - mnogo pre interneta. I živeti od svoga stvaralaštva - u vreme interneta.

A kako su EN, iz totalne kakofonije i buke i raspada, prešli u organsku „Silence is Sexy“ i melanholija “Berlin Babylon” - faze? Izdržali?       

Godine, ljubav, disciplina.

I optimizam za koji vam je još uvek potreban dobar par ušnih školjki. Da ga („optimizam“) čujete. Delite buku i tišinu sami sa sobom. Ponekad i sa najdražima.

Juni, 2014