Jedna od najboljih kompilacija koju sam ikad slušao, izašla je 2000e godine pod naslovom: "Chicago 2018... It s gonna change". Na njoj našla se, u tom trenutku, krema instrumentalne čikaške indie pop rock scene. Svakako da sam neka imena poznavao od ranije, ali trenutak objavljivanja, vremenski kontekst, prilično dobro su dočarali i anticipirali; ono što je i u ovom trenutku "in". Ili nije "in", a vredi suvoga zlata.
Jedan od najvažnijih sastava svakako su i Tortoise, bend koji se igrom slučaja, srećno ili nesrećno, smatraju za jedne od propagatora i glavnih inovatora Post-Rock zvuka. Sa visokokaratnom postavom i par malih promena u njoj, godinama diktiraju manjima, a i većima od sebe - u komercijalnom smislu - standarde. Kako u radu u studiju, tako i u audiovizualnom smislu.
Njihovi nastupi deluju moćnije, sa svim grmljavinama iz zvučnika i tišim pasažima, video projekcijama sivih arhitektura, moćnije od slonova i džambodžetova koji sleću i uzleću iznad glava, na stadionima Metalikinih obožavaoca. Čak iako ispunjavaju samo prostore klubova srednje veličine njihove poruke idu nadaleko i naširoko. Smenjivanje na instrumentima tokom izvođenja kompozicija deluje kao deo rituala i ne prekida tok predstave. Tortoise, sveli su kolektivnu improvizaciju na jedan novi nivo, iako tu ima i sitnih krhotina vremena, od jednih Can, pa do minimalizma Basic Channela i jazz-a svih epoha i čega još sve ne.
Čikago nije samo poznat po Chess recordsu i svojoj školi bluesa. I to što rade Tortoise, sve sa intervencijama njihovog Johna McEntirea za miksetom i reglerima i na žicama i udaraljkama, potvrđuje kontinuitet u umetnosti i zanatu u studiju i na binama širom sveta.
Teško je reći koji im je album najbolji. Nije ih mnogo i svaki nosi neku drugu poruku i dimenziju. Autorski pečat ostaje isti. Sve što stvaraju, stvaraju sada - za postojeće i buduće generacije. Kopaju duboko po prošlosti, ali pažljivo i s ukusom. Jako ekonomični u emociji i porukama, stvaraju da traju, a ne da ih neki kritičar pripravnik saseče u korenu, ili neki pijani posetilac, ometen u razvoju, poremeti u viziji koju prezentuju. Nepretenciozni, nenametljivi, anti-zvezde, kao s druge planete i iz nekog svima nepoznatog sistema. Ne bi ih prepoznali na ulici da ih vidite.
Umorih se od epiteta, pohvala, parabola i prideva. Dva su to paralelna sveta - uživo i na snimcima - svaki vredi proveriti i uveriti se u veličinu koju s tako limitiranim arsenalom postižu. Prava šteta što ih nema više od onoga što nude. Kao što reče Kiš. Pišu odmah odabrana, a ne sabrana dela.
Tortoise - I Set My Face to the Hillside
Tortoise - Glass Museum
Tortoise - The Source of Uncertainty
Tortoise - Autumn Sweater
Tortoise - Cornpone Brunch Watt Remix
Tortoise - Pleasure As Usual
Tortoise - Onions Wrapped in Rubber
Tortoise - Along the Banks of Rivers
Tortoise - In Sarah, Mencken, Christ, and Beethoven There Were Women and Men
Tortoise - Seneca
Tortoise - Stretch (You Are All Right)
Tortoise - The Fall Of Seven Diamonds Plus One
Tortoise - Shake Hands With Danger
No comments:
Post a Comment