The Fall - muzički stil '..di ...na"

Slušao sam ih otprilike od 1990e godine. Naravno da je moja percepcija bila pogrešna, ne mogu da tvrdim da je i danas ispravna. Svako ima svoje viđenje stvari. Meni se dopalo prvobitno kako neko onako fizički nikakav, mlitav kao Mark E. Smith, može da kontroliše onakav užasan vokal i diktira ekipi tj. saradnicima onako ubitačan tempo izbacujući takve izraze i kanonade asocijacija i zvuči originalnije od svojih prethodnika. Naravno, posle sam otkrio i Nightingalese i Country Teaserse i Fat White Family i slične koji su uspevali iz ničega da izvuku maksimum -'onu nedostižnu nulu Kelvina iz koje se rađaju prvi životni impulsi i večna ljubav u koju više ne verujem. Jer svi smo potrošna roba. Jebeno.

Mark otprilike sa albumom Levitation završava jednu životnu etapu i nije više tako neobičan. Pokušava da uvuče svakodnevni žargon u svoj izraz, sa hemije prelazi na pivo i nije to više vatromet u hiljadu boja i nijansi koji se ne dešava na ploči, nego u glavi onoga ko ne sluša pa sluša The Falk, nego jedna partija fudbala, pet na pet, gdje najgori postiže pogodak života, a onaj koji je u pionirima Manchester Sitija pokazivao raskošan telenat, ševa sve redom i kad zaobiđe golmana, pogodi lijevu stativu. Što se u praksi i ne događa, ali Mark zna i to.

Ne mogu da zamislim ni Marka ni Tita kako se penju na ljepotice kojima su bili okruženi, ni kako izbacuju izmet na VC šolji. Toliko su mi aseksualni i nadljudski pametni, da im ni voda ni hrana ne mogu da budu životno gorivo. Ej. Okružen si 100 godina konkurencijom i neprijateljima, i sve što radiš je da ih neprestano zavađaš i huškaš jedne na druge. I letiš kao sivi soko iznad bine, prodao 20 karata. A Brix i ona Grkinja i ... Pare ili ljubav?

Svi su oko tebe disciplinovani, a ti radiš šta ti u izvesnom  trenutku padne na pamet. A pošto pameti nemaš, i ti si disciplinovani. Smanji ton.

Najdraži mi je možda Extricate, koji mnogo toga duguje američkim vojnicima stacioniranim u Njemačkoj 60ih - Monksima. Bez bendža naravno. Jeste pred kraj mijenjao američke postave. Nemam pojma zašto i ne zanima me. 

Code:Selfish, Infotainment Scan i tu negde okolo, njegovo su razumevanje tehnologije koje se definitivno umno poremetilo pred kraj života kada kritikuje Ajfon i autonomnu vožnju i nauku koju je ranije potajno volio. U pravu je da smo zaglupili. Daj nešto dublje, objašnjenje zašto, kako, možda. Ni on to nije znao. Znao je da čita i novine i klasičnu literaturu i istoriju popa. Znao je i ljude. Zanimljivo, o ženama nije toliko smio da priča. Hilary? Baba. Ne mogu da se sjetim. 

Ma ko te  da prostiš .ebe MES? Bio si perfektno nesavršen. Pričao loše kad ti se digne ona stvar, dobro - kad te niko ne razumije. Nedostižan si i voljela te tvoja raja i ekipa u kraju tj. Bloku 162. Skupe se svake godine na dva sata u pabu na partiju darta i snukera. I poslije 13og piva se rasplaču kako si bio dobar - i kako su te samo oni do kraja razumjeli. .edi .ovna Mark E. Smith. Sahranio si nas i tvojom muzikom, a tek svojim ranim nestankom - sve si nas polomio i sahranio.

Melvins/Redd Kross - sinoć gledao, ono pospano, blago nezainteresirano.

Redd Kross gledam drugi put. Prvi put su nastupali sa Off!. Prilično prljavo i uvjerljivo. Dokazali zašto su legende u svom domenu. Sinoć? Ne kapiram. Šarena odijela, pop poskočice na tragu Weezera. Posvete Beatlesima i Black Sabbatha, da bi tek u posljednjih 5 od 55 minuta potvrdili status koji uživaju. 

Melvinse slušam skoro onoliko dugo koliko postoje, ali mi je tek sinoć pošlo za rukom da uočim i njihovu, kao recimo i kod Mike Pattona/Zorna - Klezmer komponentu. Jesu zabavljači koji iz nekog unutrašnjeg poriva, sa dva bubnjara, izvlače dugotrajnim i mukotrpnim usviravanjem maksimum iz instrumenata i njih samih. Neko mi reče usput da su prilično dobrostojeći - njihova stvar. A druge strane - na bini to izgleda kao da to svako može i svako zna. Eto šta ti je umjetnost. 

Novi materijal sa onim staro-swanovskim taktom, kao u davna vremena u Egiptu, kaže da ni dalje nismo slobodni ni mi ni oni ni bilo ko drugi. I da je rad jedina sloboda. 

Šarena publika, majice DRI, Nirvana, Sabbath, Doors, QOTSA, pa neka u suknji na volane, Buzzo u tokama crnogorskim ko Hendrix mijenja teme i rifove.

Toliko su veliki da nema čega da se plaše osim njih samih. 

Došli malo u Evropu, zemlju predaka. Putujuća ekipa. Bilo i "naše raje". Ko i ja nekada u njihovo vrijeme. Ne h. da prostiš živu silu. Moje ovo, moje ono, moja ovo ... Našee... Nemere .. br(ij)e.

Dođi da ti pokažem ko je prava ... Mrškrčna... Izvini, ne mogu da ih gledam trenutno, nikoga, obožavam samoću i arhitekturu. Znaju sve, samo ne ono što se mora - budi ponekad čovjek.

Isolation Berlin - Par reči, ono hinjski i iza leđa, budi raajaa.

Plašio sam se da slušam Isolation Berlin, nekako iskreni su mi previše. Trebalo bi to malo onako izokole, znaš, ba jarane.

Odrastao sam u sredini gdje se jedno misli, drugo priča, treće radi. Čim ti neko okrene leđa, šukneš mu ga, ono prijateljski. 

Isolation Berlin su nastali u velikom gradu, većem i od Sarajeva, mo''š mislit'. U tom gradu imaju čak i tramvaj. Koji se okreće oko svoje ose. 

Lik je otjerao curu, djevojku, vjerenicu, koji k. iz stana i sjaranio se s gitaristom koji zna sve akorde i cake - na gitari. 

A koke se pale na gitariste. Još ono malo šiške, poza, pa pita s jogurtom i ono bjelo ti oko usta od mlijeka i kajmaka, kad se dobro napapaš i nakrkaš.

Ma dobra svirka, Tiiite mi. Brutalni ko a ša ba ja tu kakim. Bolesniji od Breeegeee i Puš'nja. Oba, tj. sva tri. 

Znao je Elvis Kurtović, bić' belaja. 

Dobra svirka

Isolation Berlin - Ratte

Isolation Berlin - Private Probleme

Isolation Berlin - Ich zieh mich zurück

Isolation Berlin - Ich hasse Fussballspielen

Isolation Berlin - Verg.fte dich

Die Verlierer - Mann im Mond

Die Verlierer - Notausgang

Die Verlierer - Fi.kt diese Stadt

Isolation Berlin - Alles grau

Isolation Berlin - Isolation

Isolation Berlin - Der Bus der stillen Hoffnung

Isolation Berlin - Prinzessin B.rderline

Isolation Berlin - Meine Damen und Herren

Isolation Berlin - Dru.s

Isolation Berlin - Maschine

Isolation Berlin - Electronic Babies

Blood on the Saddle - Blood on the Saddle

The Mighty Lemon Drops - Out of Hand - Extended Version

Par reči o Alex G-ju

Iz nekih privatnih i ne baš logičkih razloga, dugo sam odlagao vreme, da se posvetim ovom liku. Igrom slučaja pritisnuo sam play i kako mi je bilo mrsko da skipujem, odslušao 9i, ovogodišnji album od početka do kraja.

Pri tome, Alex i nije toliko mlad koliko je svež i voljan da se posveti klasičnom autorskom pop rock izrazu. I kako to obično kod Amerikanaca sa akustičnim gitarama, poput recimo nešto starijeg  Kurta Vilea, biva - krene neka čarolija i komunikacija. Počneš prvo, u ritmu da sležeš jednim, pa drugim, pa sa obadva ramena istovremeno  i podmladiš se u sekundi.

Ti ljudi s druge strane Okeana, mnogo su svesniji i realniji podsvesno, Jako dobro sam shvatio i prihvatio da mi je i pored jako poljuljane vere, potrebna povremeno i čaša kokakole i da je mališanima potreban i Lego i Diznilend, da bi se pripremili i zaštitili nekako od tla i zla kojim smo okruženi,

Alex je neki srednji tempo, ništa novo, ali pogodio je trenutak da se pojavi i popravlja mi aktuelno tj. trenutno - dane i nedjelje.

Brani me od laži i petljanaca, onako - na slušalicama. Samo da ih ne gledam i ne slušam i da sam njima što manje sličan.

Nade svakako više nema 

Playlista:

Alex G - Far and Wide

Alex G - Love Theme from The Pink Opaque

Alex G - Early Morning Waiting

Alex G - After All

Alex G - Typing Game

Alex G - In My Arms

Alex G - Hope

Alex G - Proud

Alex G - Thorns

Alex G - Oranges

Alex G - Real Thing

Alex G - Louisiana

Alex G - June Guitar

Oranges