Od samog svog postanka, crkva se menjala, napredovala i razvijala se, a o tom procesu ovde piše vrsni srpski teolog Rastko Jović. Pa odakle da počnemo, možda od samog kraja. Naravno ne tako precizno i široko. Ako to želite, morate da pročitate ovu knjigu. Autor tvrdi da će u skoroj budućnosti crkva verovatno morati da se okrene više prema laicima i dati im veću ulogu od one gde su samo sledbenici njenih pravila, službe i kanona. Jedan od razloga je i taj što se crkva prilično kritikuje spolja, od strane ljudi koji jako malo ili nikako ne poznaju religijski život i žive tokove religije. Laici ipak dosta toga znaju, tako da je i prirodno otvoriti im slobodan prostor za pluralizam i živu diskusiju.
Sami pojmovi crkve, episkopa i njenog organizovanja spominju se još u Starom zavetu. Na početku proganjana i držana u tajnosti, služba vremenom se iskristalizirala i vernici dobili su slobodu od države Milanskim ediktom rimskog cara Konstantina I. Te slobode bile su privremeno ukinute, ali ubrzo i ponovo uspostavljene u nekom narednom periodu. Deo sveštenstva nije bio zadovoljan uplivom države u verske poslove i tokom 4. veka dolazi do ubrzanog razvoja monaštva. Svetovni zakoni predstavljali su opterećenje za klir koji je imao i gajio jaku želju da se povinuje samo crkvenim pravilima. Drevna crkva vremenom se, da bi ojačala i učvrstila svoju poziciju i rad, centralizovala kroz poredak utanačen 36. kanonom Šestog Vaseljenskog Sabora 680. godine. Organizovanu Pentarhiju činili su: Rim, Carigrad, Aleksandrija, Antiohija i Jerusalem. Vremenom, a i osmanlijskim osvajanjima, značaj Carigrada menja se i dolazi do relativnog jačanja Mileta. Carigradski patrijarh prinuđen je da vodi politiku i prilagođava se novim uslovima i teškim vremenima, kako za narod, tako i za crkvu. Stoji i podatak da je od 45 vezira, ako sam dobro zapamtio, 33 bilo slavenskog porekla što je donekle olakšavalo situaciju.
I dok Rim jača, vodi između ostalih i Krstaške ratove i igra centralnu ulogu u prostorima koji prevazilaze granice nekadašnjeg Zapadnog carstva, pravoslavni i pored očuvanja crkvene tradicije muče se sa raznim podelama i problemima. Kao da im okupacija nije dovoljna, pravoslavci dele se još više u manje autonomne grupe, eparhije i patrijaršije.
Jović obrađuje i temu pretendovanja Ruske pravoslavne crkve da bude Treći Rim i postane bastion hrišćanstva u svetu. Problem bio je i u tome što je od 17og veka pa do 1917e, crkva u Rusiji, morala da sluša cara i pri tome igrala prilično podređenu ulogu. Još u Hristosovoj kritici trgovaca u hramu vidi se da ta sprega države i crkve kao takva ne može da funkcioniše. Vladari u podeljenoj Evropi su se veoma često vodili hrišćanskim principima, da bi se pojavom dela Makijavelija, desio veliki otklon. Što i jeste drugi veliki razlog zbog koga i danas crkve pokušavaju da sačuvaju svoju samostalnost u delovanju i svom svakodnevnom životu.
Uloga Carigradskog patrijarha vremenom se menjala i menja. Nekad jača, nekad slabija pozicija, u skorom periodu bila je povod brojnih rasprava usled ukrajinskog i makedonskog pitanja kojima se uz mnogo ljutnje sa strane - bavio. Nesloga i nesuglasice mogle su da se osete i na sve-pravoslavnom saboru na Kritu 2016 gde su neke delegacije izostale.
Zanimljivo je i objašnjenje zašto se posle dugo vremena raskola, SPC odlučila da prizna faktičku autokefalnost makedonskoj sabraći i time preduhitri očekivane odluke Vaseljenskog patrijarha. Jako mnogo detalja iz života crkve može da se nađe u knjizi. Nova vremena i izazovi dolaze, kao npr. transhumanizam, feminizam, AI i mnoge druge teme. Političke igre i argumenti protiv uloge SPC, koje na primer, čujemo često u Crnoj Gori, posle čitanja ove knjige padaju većim delom u vodu. Jović suvereno vlada ovom temom i prava je adresa gde bi i vlastodršci i klir i laici trebalo da dolaze po savet. I pravo je čudo kako vlada tako obimnom i kompleksnom materijom u ova vremena gde smo svi ophrvani gomilom, uglavnom beskorisnih podataka. Topla preporuka za sve, pa i one kojima je ovo sve strano. Posmatrajte ovu knjigu kao celinu, a ne delimično i kako kome odgovara. Čitalački užitak.
No comments:
Post a Comment