Jergović, Basara, Bernhard, Karajlić

 

Tušta i tma - Miljenko Jergović/Svetislav Basara

Laguna (2014)

"biće, dakle, reportaža"

Ništa opasnije od društva i ljudi koji čitaju samo jednu knjigu? Pojedinci i zajednice koji čitaju mnogo knjiga?

Jergović i Basara, svaki u svojoj sredini ili svaki u svojim sredinama, sa različitim, ali evidentnim uspesima, dižu talase/valove/pritiske/tlakove. Ovom prvom, zbog publiciteta i medijske kontroverze, svako pojavljivanje u hrvatskoj javnosti, predstavlja, nekad priličan, nekad, samo neznatan, problem. O anonimnom odlasku u, recimo, Međugorje, među hodočasnike, da ne pričamo. Drugog spašava "disku(r)shernija". Tako da se i ne kreću preterano mnogo unutar svojih plemena, o kojima kritično, oporo i gorko, pričaju. Više žive i prebivaju u knjigama. Stameno. Kao retki koji od pisanja i čitanja, mogu da žive. Solidno.

Kako powerty, sasvim ispravno tvrdi: "ideja mainstream alternative smara" i "malo je to sve proračunato/stvaranje neke šatro elite". Opet. I jopet.

Knjiga nije dosadna. Prilično žestok sparing seks - "Dragi moj Miljenko/Dragi Basara" - pada u prvoj polovini, a da se prostakluci pojavljuju tek kasnije. U međuvremenu. Brani se Karleušin angažman.

Diskusiju (za)počinje Miljenko sa zicerom: "Tuđman/Milošević". Dotiču neuralgične tačke novijih istorija. Korak napred, dva nazad.

Dok se neke važnije teme, namerno ili ne, pažljivo preskaču i/ili ne pominju. To se, sve, može izvežbati na tribinama, po kafanama i kafanicama, uz novine ili svađama s TV prijemnikom. Evropska unija, svakako, pripremila je zbornik pitanja (i odgovora), koji se moraju uvežbati napamet. Ponavljati kao mantra. Sve ostale unije, zajednice, paktovi i savezi rade isto i s istim pretenzijama. Basara je ponekad, pomalo, (sam sebi) dosadan i suvišan, a Jergović (sam sebi) patetičan i pretenciozan.

U drugoj polovini, mlađi se sagovornik otvara, ispoveda, stariji strpljivo i radoznalo - sluša. I jedan i drugi vole Bernharda. Razumeju ga bolje od ostalih "bernhardologa", što je i glavna odlika svih "bernhardologa". Žive, svaki na svom i u svom selu. I na kraju, rastaju se - onako - da vam se dobrano zgade - i Adolf i Staljin i Stonsi i Bitlsi. Negde je dobro ulovio ili uočio Basara, buniti se, protiv kapitalizma, danas, isto je, kao i buniti se protiv zemljotresa.

Ukratko, obostrani strah od traktora.

Xeno & Oaklander

Bernhard - Migel Saens

Lom/Alexandria Press (2014)

"Neko vreme sam se trudio da budem kao i oni. Nisam to postigao."

Bernhard je neprevodiv i nepredvidiv. Svako pojašnjavanje, loše je i neophodno. Od nečega, početi se mora. Dakle krenuti. Problem nastane, svaki put kad krenete. Ipak.

Na knjige Thomasa Bernharda, naleteo sam slučajno. U biblioteci. I posle svake, bolela me glava. Od gusto satkanog jezika, oštrine, izraza, bujice reči. Koji kontrolišu disanje. Zabijaju vas u stolicu. Tonete u jastuk, ako ležite dok čitate. Prekriveni jezom.

Pogrešno je svako mišljenje koje kaže da je Bernhard nekoga ili nešto mrzio, prezirao, pa i kritikovao. Njegovo pisanje je pisanje o nedostatku. Nastalo iz oskudice. Ljubavi, novca, zdravlja. Borba za preživljavanje u prividnom izobilju. Njegovo pisanje je tako sa stilom. Njegove su forme. Tako.

Saensova knjiga je dobar uvod, dobar podsetnik, solidna za upućene, odlična za neupućene i loša za svakoga koga tema ne zanima. Saens je, ako se ne varam, prevodio Bernharda, na španski ili već neki drugi treći jezik, koji se govori u Španiji.

Roll The Dice

   

 

Fajront u Sarajevu - Dr. Nele Karajlić

Laguna/Novosti (2014)

"A ja sam spavao kod tetke". "I sve je to bilo na korak od nas, dok Ferenc Čuhaj, lijevi bek Videotona..."

Sećanja na događaje i doživljaje koje decenijama pokušavam da izbrišem i potisnem iz memorije. Ima i novih podataka. Odličan literarni debi. Bestseler. Mada me tema, preterano, iskreno. I ne zanima.  

Jednom, osamdeset i neke, godinu, dve posle Olimpijade. Gimnazija. Zbrisali smo kolektivno s nastave. Lutali po Skenderiji. Bez para. Naiđe pokojni Zijo (u knjizi Para) iz Crvene jabuke. Dao nam nešto siće da kupimo veliku kolu. Ali nije hteo da pije s nama. Bila hladna, morao da čuva glasne žice.

I geto i raj. Tako je bilo. Kako je danas? Pojma nemam i ne zanima me. Ali pročitah "Fajront". I nastavih da se pravim blesav.

Kretenima će da smeta ćirilica. Naći će sigurno nešto da im smeta. Iako čovek, realno, nikad ništa ružno nije rekao. Nije ni glup. Daleko od toga. Zna se. "Papci" su otišli u Beograd, a "raja" u Zagreb i Ljubljanu. I to su te relacije. Osim ako nije ozbiljan investitor. Onda se sve oprašta.  

Da je anoniman, mogao bi sada da kao turista šeta po Baščaršiji. Sreće staro društvo, koje je uglavnom napustilo grad. Jede najbolje ćevape na svijetu, s lukom i u somunu. Visoka je cena popularnosti. Skoro ista kao i nepopularnosti.

Više se priča i piše o "pušenju", nego o "nadrealistima". Nele je lider, showmaster. Bio i ostao. Jedino humor posustaje. Zbog godina i iskustva? Nekad' si mogao da najebeš zbog jednog "maršala" i dve nesmotrene rečenice ispaljene u mikrofon. Prilično. Danas i kad ne otvaraš usta.

Pevanje na plejbek? Mislim da nam je ceo život postao (pevanje na) plejbek. Puste muziku i otvaramo ili "ne otvaramo" usta. Z.z.m se.

"Kažu, možemo radit šta hoćemo." 

Superzabavna knjiga, mada nekad teža od samih Bernharda, Basare i Miljenka zajedno. 

drcarlsonalbion

Juli, 2014

Sopot - Banja Luka / M. Jergović - Zagreb

Nekoliko slika zamucenih kao i sjecanja.

Jergovic

Jergovic se hrabro drzao u klinchu dvorane Gasteig. Bilo oko 120 ljudi. Upad 7 evra. Po slobodnoj procjeni publika pola-pola. Pola EU, pola nicht-EU. Pricao o Gavrilu Principu i o ratu. Istrenirano kafanski i diplomatski uravnotezeno. Moglo se primijetiti da ga je prevoditeljka na nekoliko mjesta cenzurisala, ali i grijesila je (nenamjerno). Kaze Gavrilo je citao Volta Vitmena... Kropotkina, ona prevodi Voltera... i sl. Publika dobacuje, ispravlja je. Ponetiranje na temu Milosevic-pa zatim Tudjman, dio prisutnih nagradjuje sa dva aplauza. Navlacenje. Afirmativna kritika beskonacnog optuzivanja Republike Srpske za sva zla svijeta, uglavnom nailazi na muk. Koji postaje jos tmuliji kad kaze da se to odnosi na sve tri strane, puta tri, puta 3, x3..

Prica i kako su sami Bosanci lansirali pricu o svojoj glupoci, a da to nije tacno, nego je u pitanju glupost spoljasnjeg faktora u pogledu proteklog rata i posljedica... prelazi u paralelu da je i u Ukrajini glupost na djelu, a da on pri tom ne misli na Ukrajince. Na tu opasku, jedan par napusta salu.

Prema Principu je ambivalentan, isao u istu gimnaziju kao on, da je to bilo 1914. godine, vjerovatno bi se i on sam uclanio u "Mladu Bosnu" Tada je san skoro svakog tinejdzera bio da "upuca" nekog prestolonasljednika ili... bar direktora poste. Iz danasnje perspektive, Austo-Ugarska je bila multietnickija ili tolerantnija od novonastalih "nacionalistickih" drzava na Balkanu, pa i danasnje Francuske. Slovenija je naravno najmanje "nacionalisticka", a ne "nacionalna" drzava u nizu. Ali i ona je "nacionalisticka". Ne zeli da idealizuje ni K&K. Misli da je ideja "nacionalnih" drzava upropastila Evropu i svijet.

Apeluje da Evropa i Amerika pomognu Bosni da stane na svoje noge. Opisuje atentat na Franca Ferdinanda kao scenu iz nekog slapstik filma iz... cetrdesetih, mislim. Tako nekako.

Novinar je postavaljao provokativna pitanja. Glumac koji je citao odlomke iz najnovijeg romana, zasmijavao dio publike izgovorom imena sarajevskih ulica, izraza i sl. Iako se unaprijed izvinuo zbog toga.

Problem je ovdje, a i tamo, kako reci sta mislis, a ne ubadati u jos uvijek nezarasle rane. Ne vrijedjati domacine. I sl. Cutanje jos uvijek govori vise od rijeci. Otprilike. I ko moze da izdrzi. Koliko i dok ne eksplodira.

 

Sopot

 

Zasto samo Sopot, a ne i Velahavle. Velahavle sviraju jako uvjezbano, ali i samoizolovano u kanonu koju se nekako zaustavio u devedesetim. Mozda i Sopotu nedostaje svjetonazor, svijest da je svijet iako manji nego ikada, veci od mahala iz kojih svi i bez izuzetka - dolazimo. Sopot taj nedostatak ne pokazuje, bas je ekonomican do iznemoglosti. Funkcionalan. Bubanj - digitalno isjecen, propusten kroz propuh dva iBooka ili mikspulta, odjekuje i jeci. Vokal kao kad bi pjevaca Regine neko dva dana stisnuo za jaja dok ne propjeva kao HR iz Bad Brainsa. Baca se u publiku. Vraca se na binu. Ali nekako sa smislom. Nesuvislom koreografijom. Gitara gura okcident, semplovi orijent da bi osjecaj, mozda bas zahvaljujuci pivu. Bio svjetski. Mnogo bolje nego na snimcima. Zamuljane fotografije sluze samo da se zabiljezi momenat boravka tamo, na koncertu. Samo za sebe i ni za koga drugoga. Naizgled javno. A ustvari samo za sebe i ni za koga drugoga.

 

Bez kvaka, crtica i zvaka na slovima.

 

Samo za sebe i ni za koga drugoga.