Admiral Books (2006)
"Alkoholizam
i još neke druge sitnice"
"To
kuče bilo je jedini suvenir koji sam doneo sa Briona."
Kafansko-kulturno-istorijska
baština Srbije. Srce koje i dalje lupa. Ruke koje i
dalje pišu. Čaša koja se i dalje puni i prazni. Grobarov (1938–2013) - nepoznata legenda i reči koje i dalje žive.
Imam osećaj koji me često
vara. Da, vara me. Ipak, želim da ga podelim sa vernom i nevernom publikom. Po.Najpre,
sa samim, vernim i nevernim, sobom. Mislim da je Bukovski živ i da živi, t.j. da
živi i da je živ, t.j. da je živ i da živi, npr. u Lazarevcu (mada nemam pojma
gde je Lazarevac i kako se piše na ekavici, ali ipak pišem i Lazarevac i na ekavici); mislim da je Bukovski
živ i zdrav, kakav odavno nije; šta je duže bio od ovo dvoje, zdraviji ili življi,
"bistriji ili tuplji", sad nije više ni važno; usput rečeno, da je
Bukovski živ i zdrav i da živi u Lazarevcu, radije bi bio i pio u društvu Ršumovića,
Milovana Danojlića, Noga i Matije Bećkovića, nego, da lupim sada... ovih naših što
dobijaju nagrade od njihovih i njihovih što dobijaju nagrade od naših ("jebeš navodnike") ... koliko bi dugo još mogao da serem, pomeram,
slova, levo, desno, t.j. landaram "Wordom" i mišem i tastaturom ovoj rečenici?!.?! Ili
da je pročešljam ko "Cecina frizerka"?
Erlend Øye
Najradije bi Bukovski pio u
društvu nepoznatih, nepriznatih, oznojenih i nesrećnih. Takvi se razumeju bez
reči, samo pokreti(ma) i pogledi(ma). El Ej, Lazarevac, London, Lozana. Svejedno
je. Jezik je univerzalan. Nevolja individualna.
Knjiga kratkih priča
pokojnog Jakova Jaše Grobarova: "Ožiljci za sva vremena" i
univerzalna je i individualna. "Galeb Džonatan Livingston" i "Mali princ" za "roditelje i
ratnu siročad". One koji imaju kome da čitaju, ali nemaju kada i one kojima nema ko da čita,
pred spavanje. Očeve koji su pijani kao majka.
Lazo Magistrala
Čak u jednoj, "Alkoholizam
i još neke sitnice", stoji: "Kafana umivena raznim vrstama pića... Tu
su i limenke iz "Post ofisa", jedino nedostaje Bukovski.", da bi
se zaključilo: "...ovo je svakako bilo jedno od mojih žešćih trežnjenja."
Koliko je samo trežnjenja,
opijanja i neuspešnih pobačaja u "Ožiljcima za sva vremena"? Opisao i napisao čovek
nastao ukrštanjem Harmsa i Fantea; koji se izdigao do Bodlera i Dantea, a
odrastao kao Oliver Tvist. Pretpostavljam.
Koliko trežnjenja, opijanja i neuspešnih pobačaja
može da podnese jedna knjiga?
U sinopsisu za suludi smeh,
uzaludne suze i ništa, ne postoji ni jedna zlobna rečenica, misao. Samo jedan
kratki apel, vapaj, "Pravo za život." Vrisak, eho i "Tapkanje po
vremenu." "Haos" i "Vreme". Realnost i amorfne slike koje se smenjuju i nadopunju.
Wooden Wand
Grobarov je uzaludno pokušao
da popravi Srbiju kvareći sebe.
"App", bez apdejta, na stendbaju.
On je, sudeći po Ozsv, bio
"duševan čovek" i požrtvovan. Zato "molimo da se njegova duša
presadi očajniku koji će to bogato da nagradi." I da se od nagrade svima
plati jedna tura. U kafani. "Gospodine sudija, šalio sam se kada sam
govorio istinu."
Barouz na "brlji", Timoti Liri na
"čivasu".Autsajderski izlivi mestimične genijalnosti.
Septembar, 2014
