U obilnoj knjizi o džezu, autor Peter Kemper piše istoriju emancipacije afroameričkog naroda koji se dao u istraživanje novih predela zvuka i pri tome ostao uskraćen za veliki deo svoga kulturnog nasleđa. Dovlačeni brodovima da bi vredno radili za spavanje i hranu, dugo vremena tražili su se u svom nemilom položaju. Oslobađanje koje još uvek traje, ubrzalo se tokom druge polovine prošloga veka.
I tu je veliku ulogu igrala muzika u kojoj su artikulisali svoje, ne samo nagone i osećanja, nego i kreativne potencijale koji su im samo zbog boje kože bili osporavani.
Tu je i vera odigrala veoma važnu ulogu, vera kao poslednja nada potlačenih i obespravljenih. Poznata je krilatica da "ako je Trane otac, Pharoah sin, Ayler sveti duh, onda je Archie Shepp ujak ili stric koga niko ne spominje."
Imali su ti tamnoputi genijalci ideja, često pod uticajem zabranjenih supstanci, napor je činio svoje, ali nauka danas sve lakše pronalazi puteve i grane i korene i zna i priznaje da je to bio ogroman napor, trud, čistoća izraza. Zna i za izvore kako dobrih, tako i kao se ispostavilo, zlih ideja.
Naročito kada je u pitanju improvizacija, ne mogu da se otmem utisku da i tu ništa nije slučajno. Ovde bih da stanem, jer mi pristojnost ne dozvoljava da iznosim neke tvrdnje i pretpostavke koje još uvek nisu potvrđene.
Kroz priče o legendama poput Milesa, i svih njegovih tegoba da i pored popularnosti održi nivo na kome su ogromne zasluge za njegovu inovaciju, autor se dotiče i ličnih i opštih mesta i jako tužnih, pa i Bogu za plakati - detalja. Nije uvek bio dobar i pri sebi. Mučila su ga svetla pozornice i velika popularnost.
Na kraju nalazi se mesto i za Angel Bat David ili Moore Mother, koju sam pukom srećom dva puta odgledao i koja mi je iz meni nepoznatih razloga ostala u lepom sećanju.
Nema smisla gubiti dalje reči, nego nadati se da će trud da se isplati i da će Afroamerikanci i dalje da vladaju dobro ne samo semplerima, hardverom i softverom, nego i instrumentima i da će sličnih knjiga da bude i budućnosti. Da prekrate vreme i muke i da nas odvrate od budala i nesrećnika koje nas okružuju i za ništa ili jako malo, traže danas za većinu ljudi velike pare. Znam da je klincima ovo sve strano i da su tu Drake i Weeknd, jedini koji danas od svoje muzike mogu pristojno da žive. Citat. Dajte, ako ikako može, šansu i drugima, starima, mladima, ženama, obespravljenima i zaboravljenima. Dobre su to duše. Niko nije imun na aveti istorije. Dezinformacije su nekad bolje od tužne i nesagledive istine.
No comments:
Post a Comment