Kako je jedno vreme moga života moje zanimanje za problem i istoriju Bliskog Istoka naglo poraslo, s nešto smanjenim intenzitetom, posle dugog razmišljanja, par pročitanih knjiga i boravaka tamo, splasnulo je. Ne bi trebalo odavati se pesimizmu, ali rešenje trenutno, jednostavno, ne postoji i ovaj zamrznuti i odmrznuti i tinjajući i eksplozivni sukob, trajaće sigurno još neko vreme.
Znam jedino da tamo žive dobri i vredni ljudi, duboke vere, morala i tradicije.
Knjiga Lavie Tidhara, kroz nekoliko nivoa i sfera, iz svetlih momenata nastanka jedne države, zajedništva, ali i brojnih manje i više jasnih podela, prelazi u više poglavlja u tamne predele ljudske psihe. Svet korupcije, lakog i teškog kriminala, špijunaže, smunjičavosti i nepoverenja, neizbežan deo je svakodnevnice svakog društva, društvene zajednice i države. Pa i Izraela. To i jeste bila namera. Radnja je kompleksna i proteže se u više decenija i geografija.
Ne mogu da se otmem utisku da je tu delimično i teorija Karla Deutscha, o gradnji, pa i razgradnji nacije, odigrala izvesnu ulogu. I traje neko vreme dok se sistem i njegova antiteza, po celom svetu raspršenih i podeljenih i izmučenih Jevreja, uspostave. Deluje pomalo sintetizovano i izveštačeno to insistiranje da Izrael kao sve druge države sveta mora pored sve inteligencije, da ima i svoje kriminalce i svoju mafiju i svoju policiju. Za vojsku zna se. To je najmanje upitno. Možda je to i bila namera ljudi koji danas žive na prostoru Izraela, da nam prosto dokažu da njihova vera i mudrost, ne dopuštaju da bilo koji čovek završi u totalnom mraku i grehu.
Mnogo toga sam već znao sa raznih strana, izvora i kanala. Najviše me naravno zanimala muzika i kultura. I volim i dalje pesme Arika Einsteina, Tractor's Revenge, Ofre Haze, Machine i drugih imena koja su zvučna podloga ove filmične storije iz jednog sasvim novog ugla.
Lavie očigledno poznaje kontrakulturu, ali i puls zapada željnog informacija iz prve ruke. Pa i kada se jedan lik nervira kada mu neko spomene Ericha Kaestnera, Emila i detektive, budi se asocijacija na jalov i slab, ipak kakav takav, otpor teroru nad jednim narodom čiji su preživeli ostaci morali da se razaspu još više po belome svetu. A jedan deo zaživi u pustinji i drači i svaki dan provodi u strahu za najbliže, strahu od terorizma i okružen brojnim neprijateljima sa svih strana.
Lavie pruža ruku svima i kao da moli za malo više strpljenja i razumevanja. Ali pokazuje i neviđenu hrabrost da ostane i u najtežim trenucima uz svoje ljude. Istovremeno nudi i otvaranje i neznancu zavirivanje u dušu i kompleksnost ovog, po svemu, osim po brojnosti - velikoga naroda.
Mnogo je stereotipova u svetu i jedan vid borbe protiv njih su i dela poput Marora. A ima tu i crnog humora i komedije u čemu slabo ko može da nadmaši ovaj narod i ovu decu Abrahamovu.
Cena koju plaća za ono što u principu i nema cenu - ogromna je.
No comments:
Post a Comment