Remember: "We'll Let You Know" Remaster(ed), opšta kultura - Morrissey Mix

O irsko engleskom pevaču i tekstopiscu skoro sve se već zna. Mnogi smishs-olozi i morisi-olozi tvrde da ga jako dobro poznaju. Bolje rečeno zna se jako malo zato, jer svoj privatni život, ako ga i ima, krije vešto kao zmija noge. Tu su intervjui, tekstovi, autobiografija koju, verovatno zbog ne tako dobrog poznavanja jezika, i nisam baš nešto razumeo. Slična situacija je i sa kriptičnim porukama koje povremeno šalje preko svoje web prezentacije. Moje lično mišljenje je da se Morrissey jedino dobro artikulisao u lirici koju peva i izvodi. I da ga to drži zdravim i u formi.

Malo je inače "rubnih" i "graničnih" grupa, pa i onih važnijih "instanci" kojima se tokom svoje karijere nije zamerio, tako da i nije čudo što njegov novi album, već godinama čeka izdavača. Veliki je to rizik i velika odgovornost. Opasnost od poziva na bojkot svakakve vrste. Dobar deo svoga života proveo je, kao recimo i Stonesi, u Sjedinjenim Državama gde je njegova fan baza iz svakoga dana sve jača, glasnija i viša. Trenutno boravi u nekom hotelu u Rimu. Ako je i to istina. Ma slabo šta je istina, on je izgradio lik koji imamo u očima i ušima i sam se krije iza toga što drugi misle o njemu. Ne mogu da poverujem da je tako naivan i očigledan.

Još kao dečak, bio je jako povučen u sebe, po danu spavao na tabletama za spavanje i antidepresivima, noću čitao, što je verovatno doprinelo i tome da se njegovi roditelji razvedu na kraju njegovih tinejdžerskih dana. A možda i suprotno, bio je jako naklonjen svojoj majci bibliotekarki. Pisao je dobre pop kritike i bio prava enciklopedija muzike, prepoznavali su ga na koncertima, kao posetioca, u Mančesteru i okolini. Spasonosni trenutak, desio se kada je upoznao gitaristu Johnny Marra i s njim snimio 4 studijska i jedan koncertni album The Smithsa. Melodije i aranžmani, verovatno su bili delom posuđeni iz izvora koje ne poznajemo i koji nam nisu tako bliski. Nekih prastarih "northern soul" hitova npr.. A Marr je stvarno nekad imao dobro uvo i virtuozne prste. Video sam na koncertu Modest Mouse kako dobro svira. Stihovi bili su toliko opori, višeznačni, beznadežni, lekoviti i topli, da ih je samo on, na sebi sopstven i karakterističan način mogao da prenese iz snova u javu.  

Sledela je solo karijera sa različitim kompozitorima i nekoliko postava pratećeg benda, sa naizmeničnim uspehom kod kritike. Publika je rasla i dalje raste širom sveta, ok, negde manje, negde više, negde nikako. Imao sam sreću da ga gledam na Exitu 2006e godine, mislim. Takva gužva je bila, da ne pominjem dečake i devojčice koji su ga na glavnoj bini, iz našeg trećeg reda, gađali crvenim ružama. I stvarno bio je velik i neponovljiv. Sve u nekom rokabili fazonu. A i Exit je tada bio prilično velik. Kako vreme prolazi, rado se sećam kako sam naizmenice gledao u binu, pa u bivšu dragu, pa u druga za koga sam mislio da će zbog tadašnje kilaže da padne u nesvest i završi u hitnoj koliko se znojio i okretao očima. Danas, već sam u godinama u kojima ne bi mogao da dozvolim sebi više takve akrobacije. Koncerte posmatram ili za šankom ili sa pristojne udaljenosti. Samo sam hteo da vam dočaram delić te atmosfere i koliko ljudi zapravo vole čoveka o kome skoro ništa ne znaju. I da "There is a light..." svirali su na samom kraju. Ili ne na samom kraju. Nije ni važno. Morrissey zna jako dobro da opiše ljubav, da je postavi na pravo mesto. A da li zna da voli? To stvarno ne znam. Čovek toliko dobro poznaje ljude, po otpevanom sudim, da...

Izbor koji sledi, malo je neuobičajen. Tu su obrade, B-strane i poneka manje poznata dosetka ovoga lika. Zar nisu "Bengali on Platforms" i "Yes I am blind" bile proročanske. Eto vam Rišija da vam to potvrdi. S tim da se moje mišljenje unekoliko razlikuje od Morrisseyevoga. Volim sve tri forme Istoka. Daleki, srednji i bliski. I mislim da je red da zavladaju planetom. Sloboda govora, naravno - da vlada u izvesnim sferama i ako ne izbijate nikome pare iz džepa. Svi ostali moramo dobro da pazimo šta govorimo i kome govorimo, jer davno je đavo došao po svoje. Hop, i ode sve u tri lepe... I za kraj pitanje: pa kad će već taj strim novoga albuma druže Morrissey?  

The Smiths - Last Night I Dreamt That Somebody Loved Me - 2011 Remaster
Morrissey - I Know Very Well How I Got My Name
Morrissey - Such A Little Thing Makes Such A Big Difference
Morrissey - That's Entertainment
Morrissey - Hairdresser on Fire
Morrissey - My Love Life
Morrissey - Moonriver - Extended Version
Morrissey - Satellite of Love - Live
Morrissey - Margaret on the Guillotine - 2011 Remaster
Morrissey - Yes, I Am Blind - 2010 Remaster
Morrissey - Such a Little Thing Makes Such a Big Difference - 2010 Remaster
Morrissey - Sing Your Life - 2013 Remaster
Morrissey - I Know It's Gonna Happen Someday - 2014 Remaster
Morrissey - Tomorrow - 2014 Remaster
Morrissey - We'll Let You Know - Live
Morrissey - I Am Hated for Loving - 2014 Remaster
Morrissey - Do Your Best and Don't Worry
Morrissey - I'm Not Sorry
Morrissey - Dear God Please Help Me
Morrissey - It's Not Your Birthday Anymore
Morrissey - I Wish You Lonely
Morrissey - Morning Starship
Morrissey - Bobby, Don't You Think They Know?

Morrissey - Autobiography

Penguin Classics (2013)

 

 

Na koncertu Morrisseya u Sao Paolu, masa podiže na binu devojku sa belim štapom: "Ne mogu da te vidim, ali volim te.", ispisano je na papiru koji mu pruža.  

Autobiografija Stivena Patrika je lepo i prijatno, dobrim delom i jako bogato, rečito i inspirativno/konspirativno - ispisana. S druge strane, njegov privatni život i nije baš neka pogodna podloška za holivudski biopik - sve je nekako u domenu fiktivne introspekcije. Nekako, previše je obuzet brigom o sebi, unutrašnjim previranjima, a premalo stvarnom brigom o drugima, konkretnim potezima. Ta briga o drugima i kad postoji, daleko je od realnih, uzročno-posledičnih sfera. Više je vezana recimo za novinske natpise, dnevno političke teme i prilično je apstraktne prirode u svojoj suštini. Ipak, reč je o pevaču i tekstopiscu koji je na intimnim frustracijama i nedoumicama izgradio nesumnjivo impozantnu karijeru, a da nam one (frustracije) ni posle svih albuma i svih intervju, pa i ove knjige u izdanju Penguin Classicsa nisu baš najjasnije rasvetljene. Fanovi su ipak skloni da se s njima emotivno identifikuju i da u njima pronalaze zajedničke momente i simptome.  

Daleko je poznata ta hladnoća prema velikoj većini ljudi iz vlastitog okruženja i gotovo patološka ljubav prema flori i fauni koja strada na svakodnevnom jelovniku. Setimo se samo, u ovoj knjizi nepomenute epizode, kada je iz pratećeg benda izbacio ni krivog ni dužnog, Richarda Hawleya, samo zato jer je u bekstejdžu pevao Elvisove pesme. I tako mu nenamerno pomogao da startuje solo karijeru.

Za razliku od danas već daleko poznate biografije "Morrissey & Marr" autora Johnny Rogana u kojoj, ako se dobro sećam, prvih sedamdeset stranica u klasičnom britanskom pripovedačkom stilu otpada na geografiju i poznavanje prirode i društva poslednjih 300 godina Manchestera i okoline, ovde dikensovski odmah startuje priča o najranijim sećanjima: detinjstvo, voljene majka i dadilja. Već na sedamdesetoj stranici kreće sa slikom Jerry Nolana na omotu debitantskog albuma NY Dollsa kao fetišom "prve žene" u koju se zaljubio.

I ta i ostale ljubavi su u celoj knjizi maglovito opisane. Izvodi se zaključak da su te nesrećne ljubavi uglavnom plantonskog i fiktivnog oblika i bez životnih sokova, tj. sa beživotnim sokovima. Morbidno.

Preko Billy Duffyja dolazi do gitariste Johnny Marra ili Marr dolazi do njega i onda kreće priča o The Smithsima, nikad do kraja raščišćenim odnosima sa lejblom Rough Trade, komercijalnom uspehu, raspadu i sudskim raspravama sa bubnjarem i basistom. Ovo poslednje je i neki vid literarnog obračuna sa ljudima koji su "uživali" dok je on kreativno duboko patio i zato zaslužuju da budu opanjkani do maksimuma. Morrissey se razočarao i u Siouxie i u Bowiea i u Neila Aspinalla i mnoge druge. I dalje je prijatelj sa Nancy Sinatra i Davidom Johansenom.

Zanimljiva je i epizoda kad sa likom iz NY Dollsa (mislim) razmenjuje utiske o životu. Ovaj mu kaže da je konzumirao toliko seksa i droga da ga čudi da je još živ, a ovaj mu uzvraća da je on od svega toga tako malo imao da se isto tako čudi da je još živ.

Solo karijera, albumi, turneje, putovanja i selidbe po svetu...

Da zaključim: knjiga je zabavna za bivše i sadašnje fanove Morrisseya. Novi album je odavno u fioci. Traži se izdavač. Da li je ovo moglo bolje Scotty? Neka odgovor na ovo pitanje ostane kovertiran uz jedan od brojnih poetskih citata iz knjige: "I'm just finishing my first encounter - what a let-down" (Sparks).