Remember: Hmm Hmm Hmm - Serge Gainsbourg Mix

Pop muzika nekada je bila jako šarena. Scenske dekoracije, kostimi, šminka, omoti ploča i diskova, brojni časopisi. Sav taj vanjski svet odslikavao se i u produkcijama i aranžmanima. Danas, kao da je sve izgubilo jednu važnu dimenziju i digitalizacijom ocena svodi se ili na jedinicu ili nulu. Nedostaje sofistifikovanog pristupa temi, samo da se izbaci na internet i platforme. Što pre. Što brže.

Slušanja Gainsbourga u ove sparne dane, ne samo da budi sećanje na te dane, nego i pokazuje koliko je svet bio slobodniji i bezazleni. Neka mi oproste Afroamerikanci na poređenju, ali danas svi smo robovi. 

Francuz, bio je majstor skandala. Odslikavao je političke, ekonomske i druge tokove, uglavnom kroz vizuru odnosa žene i muškarca. Rušio je porodicu poročnim ponašanjem. Obožavao i rege i pank. Sačuvao i lepo vaspitao potomke. 

Bio je provokator, ružan, nesrećan, ali i preživeo je strahote. Ovako kad ga slušam, kao da mu je sam Svevišnji stavljao melodije i tekstove u dušu, telo, usta i prste. 

Bio je jedan od najvećih i Francuzi pre svih moraju da mu budu zahvalni jer pronašao je formulu za osvajanje sveta. 

Bilo da su to Daft Punk, Motorbase ili neko stotreći.

A nije bio Francuz. As usual. Dete migranata. 

Serge Gainsbourg - Je t'aime moi non plus

Serge Gainsbourg - La javanaise

Brigitte Bardot - Bonnie And Clyde

Serge Gainsbourg - Je suis venu te dire que je m'en vais

Serge Gainsbourg - La chanson de Prévert

Serge Gainsbourg - La recette de l'amour fou

Serge Gainsbourg - La nuit d'Octobre

Serge Gainsbourg - Les femmes c'est du chinois

Serge Gainsbourg - Intoxicated Man

Serge Gainsbourg - Sait-on jamais où va une fille quand elle vous quitte ?

Serge Gainsbourg - Quand mon 6 35 me fait les yeux doux

Serge Gainsbourg - C'est la cristallisation comme dit Stendhal - BOF "Anna"

Brigitte Bardot - Bonnie And Clyde

Serge Gainsbourg - La Javanaise - Mono Version

Serge Gainsbourg - Initials B.B.

Serge Gainsbourg - Docteur Jekyll et monsieur Hyde

Jane Birkin - 18 - 39

Serge Gainsbourg - Ballade de Melody Nelson

Serge Gainsbourg - Des vents des pets des poums

Serge Gainsbourg - J'entends des voix off

Serge Gainsbourg - Chez Max coiffeur pour hommes

Serge Gainsbourg - Discophotèque - Bande originale du film "Madame Claude"

Serge Gainsbourg - Brigade des stups

Serge Gainsbourg - Ecce Homo

Serge Gainsbourg - Hmm Hmm Hmm

Serge Gainsbourg - Baille baille Samantha

Serge Gainsbourg - Qui Est "In" Qui Est "Out"

Serge Gainsbourg - Shu ba du ba loo ba

Serge Gainsbourg - La Femme Des Uns Sous Le Corps Des Autres - Live

Serge Gainsbourg - Overseas Telegram

Serge Gainsbourg - Vieille canaille (You Rascal You) - Dub Style

Serge Gainsbourg - Drifter - Live au Théatre Du Palace / 1980

Serge Gainsbourg - Ugly Dub

Serge Gainsbourg - Tabasco - Bande originale du film "Goodbye Emmanuelle"

Serge Gainsbourg - Chez Max coiffeur pour hommes

Serge Gainsbourg - Le Claquer De Doigts

Spotify PLAYLISTA

Remember: The Fourth Dimension - DEVO Mix

Od davnina, ljudi su svesni da država raspolaže raznim metodama i alatima da po pozivu ili potrebi, uđe u bilo koji dom, biro, prostor. I naravno za to joj nije potrebna nikakva posebna dozvola, dovoljna je sumnja. S druge strane, ni taj minimum nije dovoljan vrsnim kriminalcima da vas obrlate dok ste rekli keks. I humint između ostaloga, veština je kojoj su i jedni i drugi veoma vični.

U tom smislu, muzika DEVO iz Acron, Ohaioa, jako je slikovita, da ne kažem poučna, mnogo toga je u domenu mašte i fikcije. A ima i satire i naučne fantastike. Ne gledam više mnogo filmove, pomalo čitam i slušam muziku, tako da se više služim sećanjem i percepcijom iz nekih starijih vremena. Klinci to znaju bolje i prava je sreća što nemaju puno novca da kupuju, inače bi cela planeta otišla "k vragu". 

DEVO su anticipirali de-evoluciju koja je u toku ovih dana i godina. Čovek vraća se korenima, a istovremeno ih se i odriče. U korist firme, porodice, ličnu i zajedničku. Moramo svi da stegnemo kaiševe. 

Pre svih Marki Mothersbaugh, jako je zanimljiv i gura taj zvuk i imidž još od 1973e godine. S današnje tačke gledišta, DEVO nedostaje politička korektnost i takav koncept bi u sadašnjosti bio praktično nemoguć. U najmanju ruku zbog rečnika i tekstila. Neko bi se našao uvređen i u tik oka zaustavio bi njihov napredak, tj. nazadak i uspeh u mahom alternativnim krugovima. 

DEVO su kao i The Residentsi, jedan od najzanimljivijih sastava epohe, doduše mnogo slušljiviji i direktniji od ovih drugih. I kad me ne muči jaka sugestija, volim da ih pustim na sav glas. 

DEVO - Be Stiff

DEVO - Secret Agent Man

DEVO - The Day My Baby Gave Me A Surprise

DEVO - Whip It - HMS & M Remix

DEVO - That's Good

DEVO - Whip It

DEVO - Girl U Want

DEVO - The Fourth Dimension

DEVO - R U Experienced

DEVO - Mechanical Man

DEVO - I'm A Potato

DEVO - I Need A Chick

DEVO - Fresh

DEVO - Please Baby Please

DEVO - Social Fools

DEVO - Freedom of Choice

Spotify PLAYLISTA

Remember: Communicate - The B-52's Mix

The B-52's iz Athens, Georgia, postoje još od 1976e godine. Postavili su sebi stilski nimalo lagan zadatak da ne liče ni na koga drugoga osim na sebe same. 

Njihov zvuk jeste prilično autentičan i unikatan, iako se tu mogu osetiti mnoge stvari poput reminiscenci na 50e, saundtrekove SciFi i crtanih filmova, psihodelični, New Wave, pa i Rockabilly motivi. 

Legenda kaže da je njihov singl Rock Lobster (1979) uticao na Lennona, koji ih je čuo negde slučajno u klubu. Kad su ga podsetili pevanjem na Yoko Ono, seli su ona i on zajedno u studio, snimili 25 pesama za tri nedelje i objavili Double Fantasy (1980). 

Panic! At the Disco i LCD Soundsystem ih navode kao uzore, a vole ih svi od Madonne do Dave Grohla. 

Pevanje harmonija Kate i Cindy, praćeno naricanjem Freda Schneidera prepoznaje se u milion. Kako love ritmove oko sebe i jednostavne fraze na klavijaturama, obećavaju praznik i feštu bilo gde da ih pustite i bilo gde se pojave.

Uz to prate ih i imidž i dizajn kojih se ni pokojni Warhol nije stideo kada su ih poredili.

Nemam pojma zašto, možda zbog te ritmičke naglašenosti, volim da ih čujem uz DAF ili Bis. Imam i neke uspomene koje ne želim da delim s drugima vezane za njih. Stvarno voleo sam The B-52's mnogo pre nego što sam ih čuo prvi put. Gledao sam ih u novinama i na bedževima, bio zaljubljen u te devojke kao i u Debbie Harrie iz Blondiev ili one sve iz Human League. Nikad nisam ciljao baš visoko.

Zvuči jeftino. Nisu to ni Beethoven ni Mozart, zapravo za mene jesu i to. To je ona raskoš elektrificirane skromnosti koju potajno cenim najviše, iako bar malo luksuza i više prostora pod stare godine, ne bi mogli da mi škode. 

The B-52's - Love Shack

The B-52's - Rock Lobster

The B-52's - Roam

The B-52's - Private Idaho

The B-52's - 6060-842 (6060 842)

The B-52's - Planet Claire

The B-52's - There's A Moon In The Sky (Called The Moon)

The B-52's - Strobe Light

The B-52's - Give Me Back My Man

The B-52's - 53 Miles From Venus

The B-52's - Queen Of Las Vegas

The B-52's - Girl From Ipanema Goes To Greenland

The B-52's - Communicate

The B-52's - Tell It Like It T-I-IS

The B-52's - Mesopotamia - Live

Spotify PLAYLISTA 

Čitao: Ima li koga kod kuće - Slobodan Tišma (2023) Futura Publikacija

Strah je čudna stvar. Ljudi iz straha rade užasno hrabre stvari, pričaju recimo protiv sistema i društvenog poretka i onda ih proglašavaju ludim i smiruju na razne načine, čak i u demokratskim zajednicama. Slobodan Tišma u svom poslednjem delu pokušava da nam dočara sve verzije devijacija umetničkih sloboda. Vređa neumereno, psuje povremeno, pa čak i reprodukuje razne primitivizme iz sredine koja ga okružuje, a važi za zdravu. Bar po okvirnim načelima medicine i sociološke nauke.

Pisanje kao medicina. Neko će da kaže Tišma, pa stani. Ne ide tako. A Tišma će da odgovori, prihvatite me ovakvoga kakav jesam ili kakvoga mislite da jesam. Više ne važi ni reč ni ugovor, usmeni, pismeni, bilo kakvi.

Kada je neko godinama pod pritiskom, kakvim već, a i u moralnim dilemama, naravno da mora da sledi eksplozija, misli, osećanja, utisaka.

Ne branim autora, ali uvek postoji rizik da ako mu se previše približite, vaše ime završi na rubu srama. Neko će da navija i da kaže bravo, npr. Dušan Kovačević i Teofil Pančić su zaslužili to? Ali zašto recimo onaj Mandić? Lično mislim da Tišma ne napada nikoga nego jednostavno svima govori ono šeretski: "ma idi u neku stvar.".

Stvar ukusa. Znam samo kad sam nekim Novosađanima hvalio knjige Tišme, prevrtali su očima, pa to već sve znamo.

I u tome smislu jasna je količina frustracije usled  manjka ljubavi i razumevanja, te jedne sredine - duže od 70 godina.

Lično, ovo nije onaj Tišma koga volim, situacionista, majstor apsurda, oneuobičajivač svakodnevnoga. Ima tu nekog kvaliteta, ali ne pogađa ni srž ni budućnost kao nekad. Kao da pokušava doktorima da kaže, evo vidite da se trudim, hoću da sam isti i totalno nesavršen kao i drugi normalni ljudi.

I tu je verovatno vrlina ovoga dela. Svega ostaloga pomalo nedostaje. A Bokačo, Bodler, Goethe, Schopenhauer, Slavoj... ko li već sve ne? Smaraju koliko god ih neko dobro ili loše ili nikako razumeo.

Vreme je da svi okrenemo stranicu i iz oportunizma, oportunizma radi, prihvatimo stvarnost i ono što nam nudi. Nismo deca.

Remember to Forgive - The Smashing Pumpkins Mix

The Smashing Pumpkinse slušam čitavu večnost. Skoro od samih njihovih početaka 1988e godine. Albumi Gish (1991) i Siamese dream (1993) sa svom elegancijom, melanholijom i emocijom, krhki vokali Billyja Corgana, njegove i gitare Jamesa Ihae, praćene bubnjevima poročne snage i energije, Jimmyja Chamberilna prava su formula koju uz izvrsne promene, do današnjih dana crpe.

Na potonjim izdanjima, zvuk je ponekad svedeniji zbog upliva elektronike. Lakših nota i gudača. Jednostavno možete da ih prepoznate u milion drugih i sličnih sastava.

Corgan je senzibilna, pa ponekad i labilna ličnost, vrhunski majstor instrumenta i atmosfere. Nekad osetite u izrazu i načinu kako izgovara reči, intonaciji, napon, napor, pa i grimasu, svu patnju koju je iskusio u roditeljskoj kući kao dete. 

Publika brojna je, a lider Pumpkinsa tvrdi da za svakog jednog starog fana koga izgube zbog novijih produkcija, dođu dva mlađa. Corgan na pitanje zašto nema više velikih bendova poput Beatlesa ili Zeppelina tvrdi da nove generacije muzičara jednostavno ne znaju odgovore na pitanja koja im se postavljaju.

Tako i oni, svet za sebe, stvaraju kako znaju i umeju. Neko ko dobro svira zna da tehnički protumači i zvuk koji neguju. A neko ko samo sluša, i prati, zna da je relativno malo na tržištu onoga što zadovoljava masovni i pojedinačni ukus. Ta kompatibilnost je urođena i ne može da se nauči čak i kad je za pultom u studiju čuveni Butch Wig. 

Pumpkinsi guraju svoju priču, ponekad i polarizuju, teško je ostati ravnodušan na ono što nude. Gledao sam ih davno, još u prošlom veku. Njihov zvučni zid, tada, obarao je s nogu. Pretpostavljam da bila je tada umetnost ozvučiti ispravno prostor za 7-8000 ljudi. The Smashing Pumpkins su uvek bili i pored sve eksplozivnosti, teška intima. Traume za masovni ukus.

Kako to sada izgleda? Ne znam. Pustim ponekad slučajno i onda par dana ne gasim. Nekad i nedeljama.

The Smashing Pumpkins - Knights of Malta

The Smashing Pumpkins - Crush - Remastered 2011

The Smashing Pumpkins - Daydream - Remastered 2011

The Smashing Pumpkins - Plume - Remastered

The Smashing Pumpkins - La Dolly Vita - Remastered

The Smashing Pumpkins - Tonight Tonight - Remastered 2012

The Smashing Pumpkins - To Forgive - Remastered 2012

The Smashing Pumpkins - Love - Remastered 2012

The Smashing Pumpkins - Ava Adore

The Smashing Pumpkins - Once Upon A Time

The Smashing Pumpkins - Stand Inside Your Love

The Smashing Pumpkins - Wound

The Smashing Pumpkins - Panopticon

The Smashing Pumpkins - Drum + Fife

The Smashing Pumpkins - Cherub Rock - 2011 Remaster

The Smashing Pumpkins - Never Let Me Down Again - BBC Session

The Smashing Pumpkins - Birch Grove

The Smashing Pumpkins - The Good in Goodbye

The Smashing Pumpkins - Where Rain Must Fall

The Smashing Pumpkins - Avalanche

Billy Corgan - The Spaniards

William Patrick Corgan - Cotillions

Jimmy Chamberlin Complex - Love Is Real

Jimmy Chamberlin Complex - El Born

Frank Catalano - Expressions

Frank Catalano - At Last

Frank Catalano - Big Al's Theme and Soul Dream

Night Dreamer - Memento Mori

James Iha - To Who Knows Where

Zwan - Arial Tøur

Spotify PLAYLISTA

Čitao: Mini-Horror - Barbi Marković (2023) Residenz Verlag

Beograđanka Barbi Marković, ušla je na mala vrata u popularnu književnost svoje i evropske kulture, modernim remiksom duže priče Thomasa Bernharda, Gehen iz 1971e godine. Roman Izlaženje iz 2006e, mali je osvrt na klubsku scenu njenog rodnog grada. Kako rejveri i Bernhard idu zajedno, ne kapiram baš najbolje. Ovi prvi samo nešto se kao žale, a ide im kao dobro, a austrijskoj legendi nikad nije išlo dobro i jako dobro je znao to da opiše kako mu nije dobro, osim kad kupuje nekretnine i jede u skupim restoranima i peva arije dok se brije. Tajna je verovatno u međuprostoru, jer Bernhard nije pisao za idiote kojima moraš svaki zavrtanj priče da opišeš do poslednjeg detalja. Neki nivo predznanja, podrazumevao se. Odatle i ono "remiks" u literarnom postupku. Nije nužno, ali preporučuje se da poznaješ i original. I kao što jednom reče Handke, najgore za mladog spisatelja je da mu Bernhard bude uzor. Zreliji mogu da pokušaju, ali s rezultatom, teško da će da zadovolje i njih same i publiku. Hrabro. 

Barbi ili Barbara, kako joj je pravo ime, u međuvremenu objavila je i Superheldinen (2016) i Verschissene Zeit (2021). Kako se u međuvremenu pojavljivala i na raznim drugim štampanim mestima, zbornicima, publikacijama, ne mogu tačno da odredim koje po redu delo zauzima Mini-Horror objavljen u zimu pre nepunih 9 meseci. 

Ne znam zašto, ali čitam je rado. A da li je razumem? To ne mogu tačno da opišem.

Miki je pretpostavljam Austrijanac, a Mini Srpkinja ili Srbijanka. Ili Beograđanka. Kako vam drago? U nizu "mini" scena, puno je šarenila svakodnevnih običnih i neobičnih situacija. Autorka, kao i njeni junaci, uči i prezentuje nam jednu neobičnu viziju jedne romanse, upoznavanja i uklapanja sličnosti i različitosti. 

Ne želim da budem grub, pa ni rodno isključiv, ali ovo je jedna ženska priča. Pričana iz nekog ne toliko racionalnog, koliko sentimentalnog ugla. I u njoj ima neke sete zbog neminovne prolaznosti svega što nas okružuje i naših unutrašnjih svetova.

Barbi se ne razbacuje frazama, ali koristi ih baš ciljano i efektno i veoma uspešno im pogađa, kao neko ko ne dolazi iz tih krajolika, nit, boju, nijansu, ritam i kontrast. To moraju da procene "Muttersprachler".

Poslednji deo knjige sa naslikanim prizorima i sličicama, kratkim komentarima, teži nečemu univerzalnijem od jezika. Možda deci koja još ne poznaju sve tajne jezika roditelja. Tako da imamo i jednu slikovnicu za odrasle, bez ijedne psovke, ružne reči, opomene, upozorenja. I to je moguće.

Neko pamti reči vizuelno, neko preko drugih sličnih reči. A neko ponavljanjem i mantrom. Čitao sam kao u transu i verovatno da će Minihorror da ostavi neki dublji trag. Ovo kažem, naročito posle užasnih snova koje sam imao noć posle čitanja knjige. U njima sam osetio strah za najbliže i najdraže, ne i odgovor i razlog za taj strah. 

Uglavnom, ni tu, ni tamo. Savršeno opisano i ono tu i ono tamo. Volim ovakve knjige.

Remember: Ain't no tellin' - Mississippi John Hurt Mix

Najveći deo svoga 75etogodišnjeg života, Mississippi John Hurt proveo je radeći kao nadničar na farmi. U slobodno vreme, nastupao je po sedeljkama, zabavama i svadbama, i tako polako širio vlastiti repertoar i zarađivao koji dinar usput. 

Igra slučaja dovela je do toga da poslednje tri godine života, sve do tragične smrti 1966e godine, doživi veliki uspeh kod široke publike. Otkrile su ga prave face.

Hurtov country blues, neobičan stil gde je na akustičnoj gitari istovremeno gradio glavnu temu i ritmičku strukturu, zaokružen je bio sa nežnim i prijatnim vokalom. 

Zrelost i poznavanje mnogih životnih tema, uz neku urođenu mudrost, donele su mu kultni status kako u narodu, tako i kod mnogih popularnih muzičara. 

Možda, najbolje za uvod bilo bi da preslušate antologiju: Complete Studio Recordings na 3 CDa. Sigurno je da ako već ne znate iz prve ruke za njih, prepoznaćete neku od pesama čiju ste obradu negde već čuli. 

Hurt je uvek tu negde, iako danas mnogi još uvek nisu čuli za njegovo ime. 

Dok plovi kroz etar, u svemu živi neka seta i neka tužna i romantična priča, ali i pomalo od one duhovite mačo čiča, deda poze, koje u ovim vremenima više nema. Jednostavno ukinuta su prava na takve egzibicije. Sve se svodi na verbalnu i lažnu jednakost, izjednačavanje svih vrsta i sorti rušenjem sintakse i semantike. Jezikom koji više ni na šta ne liči. Jezikom mašina. Svi smo isti. 

A da pri tom nikad u dosadašnjoj istoriji ljudi nisu bili više obespravljeni i bezglavo potlačeniji nego ovih dana. Borba za koru hleba i malo igre, preteška je. Godine čine svoje. Još i ovo da nam zabrane?

Mississippi John Hurt - Make Me a Pallet on Your Floor

Mississippi John Hurt - Coffee Blues

Mississippi John Hurt - Stackolee

Mississippi John Hurt - Funky Butt

Mississippi John Hurt - Avalon Blues

Mississippi John Hurt - Since I've Laid My Burden Down

Mississippi John Hurt - If You Don't Want Me Baby

Mississippi John Hurt - Ain't No Tellin'

Mississippi John Hurt - Trouble I've Had All My Day

Mississippi John Hurt - Got The Blues Can't Be Satisfied

Mississippi John Hurt - Beulah Land

Mississippi John Hurt - Wise And Foolish Virgins (Tender Virgins)

Mississippi John Hurt - The Chicken

Mississippi John Hurt - My Creole Belle

Mississippi John Hurt - Do Lord Remember Me

Mississippi John Hurt - A Hot Time in the Old Town Tonight

Mississippi John Hurt - Baby What's Wrong with You (Live) - Remastered

Mississippi John Hurt - Oh Mary Don't You Weep

Skip James - Illinois Blues - Live

Mississippi John Hurt - I'm Satisfied

Mississippi John Hurt - Frankie

Spotify PLAYLISTA 

Čitao: Maror - Lavie Tidhar (2023) Apollo

Kako je jedno vreme moga života moje zanimanje za problem i istoriju Bliskog Istoka naglo poraslo, s nešto smanjenim intenzitetom, posle dugog razmišljanja, par pročitanih knjiga i boravaka tamo, splasnulo je. Ne bi trebalo odavati se pesimizmu, ali rešenje trenutno, jednostavno, ne postoji i ovaj zamrznuti i odmrznuti i tinjajući i eksplozivni sukob, trajaće sigurno još neko vreme. 

Znam jedino da tamo žive dobri i vredni ljudi, duboke vere, morala i tradicije. 

Knjiga Lavie Tidhara, kroz nekoliko nivoa i sfera, iz svetlih momenata nastanka jedne države, zajedništva, ali i brojnih manje i više jasnih podela, prelazi u više poglavlja u tamne predele ljudske psihe. Svet korupcije, lakog i teškog kriminala, špijunaže, smunjičavosti i nepoverenja, neizbežan deo je svakodnevnice svakog društva, društvene zajednice i države. Pa i Izraela. To i jeste bila namera. Radnja je kompleksna i proteže se u više decenija i geografija.

Ne mogu da se otmem utisku da je tu delimično i teorija Karla Deutscha, o gradnji, pa i razgradnji nacije, odigrala izvesnu ulogu. I traje neko vreme dok se sistem i njegova antiteza, po celom svetu raspršenih i podeljenih i izmučenih Jevreja, uspostave. Deluje pomalo sintetizovano i izveštačeno to insistiranje da Izrael kao sve druge države sveta mora pored sve inteligencije, da ima i svoje kriminalce i svoju mafiju i svoju policiju. Za vojsku zna se. To je najmanje upitno. Možda je to i bila namera ljudi koji danas žive na prostoru Izraela, da nam prosto dokažu da njihova vera i mudrost, ne dopuštaju da bilo koji čovek završi u totalnom mraku i grehu. 

Mnogo toga sam već znao sa raznih strana, izvora i kanala. Najviše me naravno zanimala muzika i kultura. I volim i dalje pesme Arika Einsteina, Tractor's Revenge, Ofre Haze, Machine i drugih imena koja su zvučna podloga ove filmične storije iz jednog sasvim novog ugla. 

Lavie očigledno poznaje kontrakulturu, ali i puls zapada željnog informacija iz prve ruke. Pa i kada se jedan lik nervira kada mu neko spomene Ericha Kaestnera, Emila i detektive, budi se asocijacija na jalov i slab, ipak kakav takav, otpor teroru nad jednim narodom čiji su preživeli ostaci morali da se razaspu još više po belome svetu. A jedan deo zaživi u pustinji i drači i svaki dan provodi u strahu za najbliže, strahu od terorizma i okružen brojnim neprijateljima sa svih strana.

Lavie pruža ruku svima i kao da moli za malo više strpljenja i razumevanja. Ali pokazuje i neviđenu hrabrost da ostane i u najtežim trenucima uz svoje ljude. Istovremeno nudi i otvaranje i neznancu zavirivanje u dušu i kompleksnost ovog,  po svemu, osim po brojnosti - velikoga naroda. 

Mnogo je stereotipova u svetu i jedan vid borbe protiv njih su i dela poput Marora. A ima tu i crnog humora i komedije u čemu slabo ko može da nadmaši ovaj narod i ovu decu Abrahamovu.

Cena koju plaća za ono što u principu i nema cenu - ogromna je.