Remember da ništa ne traje večno, zakasnila si - Echo & the Bunnymen Mix

 

 

O Echo & the Bunnymen, Ianu McCulloghu i ekipi teško je naći prave reči da se opišu i pohvale. Jednom su prodali samo 4 karte u mom novom kraju i otkazali koncert. Tuga i žalost. Gledao sam ih u paketu s The Fall. Više ne može i ne ide. U krcatoj dvorani SKV bilo je preko 40°, Ian u debeloj tamnoplavoj mornarskoj jakni i još debljoj crnoj rolci, stajao je mirno celo vreme pored mikrofona i onako velik kako za sebe ponekad s pravom tvrdi ređao je hit do hita. Kad je došla ona prelepa himnična kompozicija u kojoj kaže da ništa nije zauvek i zanavek, uspio sam čitavu čašu crnog vina za šankom i utonuo u tamu prvih redova. I kao da sam i dalje tamo. Svetlo pojavljuje se povremeno, pokoja iskra, iskrica. E&tB poznati su po "gitarskim duelima", razvučenim pasažima melanholije i epske snage. Bubnjevi poput otkucaja srca pulsiraju nekad sporije nekad brže. Izgubili su jednog bubnjara tragično, DeFreitasa, ako me sjećanje služi. Stradao na motociklu. Gitarista Will Sergeant, tražen je i kao svirač i kao producent. Nema publike na zapadu za ovu dubinu i širinu. Ljudi moraju uvek nešto uz muziku da "rade". Ili da voze, ili da prave ručak, ili da pišu i čitaju. Echo traže i zahtevaju punu pažnju. 

Echo & the Bunnymen

Rescue

Read It in Books

Heaven Up Here

All my colours

Heads will Roll

The Cutter

Crystal Days

The Killing Moon

Lips Like sugar

All my Life

Sensless

Nothing Lasts Forever

Evergreen

What are You going to do with your Life

Life Goes on 

Stormy Weather

Bring on the danceing horses

Thor Fountain

Constantinopel

Lover Lover Lover

Prije to Fall

Arthur

Pro patria Mori

Somewhere in my Dreams

Zephyr

The age of Cling

Remember revolucije, haosa i napretka za sve, osim za nas- Teardrop Explodes i Julian Cope Mix

Svet Juliana Copea pun je bombastičnih slika i asocijacija. Njegove danas već legendarne knjige o Kraut- i Jap-rocku, biografija o liverpulskim danima, Normanima, objašnjavaju sve transformacije koje je prošao njegov bend Teardrop Explodes, a i on sam kroz solo karijeru, kao i privatne impresije, opsesije, istorijat i prehistorijat. TE u suštini, inteligentni pop na koji smo navikli iz njegovih krajeva. Cope, znao je ko zna gde??? da pronađe neku ideju i da je tako jedinstveno i pitko i mudro uobliči. Nije brojna publika koja ga prati, ali verna je i fanatična. Cope, to je čisto britanska, ostrvska stvar i teško može da uspeva na nekom drugom tlu. Glasom povremeno podsjeća na neke druge velikane tipa Iggy Popa, Cavea, Scotta Walkera. Psihodelične varijacije, folk, i mnogo toga kod njega može još da se čuje. Sve je u promenama. Nikad nije dosadno. Zašto nije popularniji? Teško pitanje. Isto važi i recimo za XTC i mnoge druge izdanke te scene. Ljudi se verovatno plaše da ako uđu u taj mikrokosmos nikad neće uspeti iz njega da izađu. Samo Britanija. Samo Liverpool. Samo revolucija.

Teardrop Explodes/Julian Cope 

Poppies in the Field

Seven Views of Jerusalem

Passionate Friend

Soft Enough For You

Beautiful Love

Bill Drummond Said

Me Singing

Holy Love

Quizmaster

Trampoline

A Crack in the Clouds

If You Loved me at all

Akhenaten 

Julian H. Cope

Aint No getthin round getthin round

Try Try Try

Since I lost my head, it s awl-right

Pagan Dawn

You gotta problem with me

A Child od Born in Cerrig-Y-Drudion

Blood Sacrifice

O King of Chaos

Reynard the Fox

Cromwell in Ireland

Beacuse He was wooden

The Armenian Genocide

Russian Revolution Blues

I Have Always Been there Before

Remember utrke s vremenom koju si izgubio - Yello Mix

Ne, ne, ne. Nije reč o Jelou Biafri ovaj put. Ne, ni o Edelweiss. Yello su dva Švajcarca - Dieter Meier i Boris Blank. Njih dvojica znaju, sve do u najsitni detalj - sve o arhitekturi, berzi, vinu, lepim odelima, devojkama, pop muzici i još mnogo toga. Jedno vreme društvo pravio pravio im je i zemljak Carlos Peron, ali on snima neobične albume odavno sam i solo.  

Veliki stilisti koje teško je odvojiti i svrstati u neku posebnu ladicu i "fijoku", podjednako mejnstrim koliko i andergraund, na razna vrata ulaze u domove i automobile zapadnjaka, istočnjaka i ostale publike. Pravo čudo je koliko dugo traju i koliko uvek sveže i novo zvuče. Radio ne funkcioniše bez njih.

Taman kad zaboravimo da postoje, jave se novim singlom. Ostavljaju neizbrisive tragove u istoriji evropske pop kulture. Teško je reći da su nekome omiljeni i isključivo omiljeni dvojac. Ipak, lako i opravdano, vole se uz ostale. Laid Back na primer. Yello podjednako sviraju za decu i za odrasle. Nema tu psovki, niskih strasti. Sve je to neka - nekad uspavana, nekad živahna elektronika. Neka međuigra ritmova s raznih strana sveta i oporog vokala koji vas voze i teraju vas da im se u potpunosti predate i posvetite. Yello su toliko opsesivno naši i vaši, jednostavno uz Yello ne može da se mrzi i prezire. Yello su samo Yello i ništa više. Ukratko, Yello su mnogo. Etiketa za sebe i za svačiji džep. Prepoznatljivi u milion. I skoro uvek iznad tog miliona.

Yello

Midnight Procession

The Spanish Fly

Gimme

 Planet Dada

Night Flanger

Massage

Pinball Cha Cha

I Love You

Domingo

Live At The Roxy

La Habanera

Otto Di Catania

Blender

The Rhythm Divine

Night Train

Excess

To The Sea

Shake and Shiver

Star Breath

Kiss The Cloud

Out Of Sight

Dialectical Kid

Remember devojke iz Nemačke - Sparks Mix

Braću Mael i njihov dugoročni projekat Sparks, malo reći je da volim, cenim, poštujem. Dišem ih. Još jedan u nizu američkih bendova koji, tek tako, tako "evropski" zvuče. Zvuče kao evropski film. Kao što su MC5, New York Dollsi i Stoogesi anticipirali mnogo toga što će da se desi prvo u Britaniji, a zatim u ostatku Evrope, tako su Sparksi već 1971 propisali recept za spas i obnovu pop-muzike Starog kontinenta. Sparksi su u osnovi bend van vremena i van tokova. A tako su uvek sveži i aktuelni. Jedino kad vidimo datume izlazaka albuma, ne možemo da se načudimo koliko su u suštini ispred, uslovno rečeno - konkurencije. I dalje, aktivni su i aktiviraju sve oko sebe. Vreme provode u studiju od 9 do 9 i imaju materijala, ne za jednu, nego za jedanaest karijera i pravo čudo je kako u toj količini mogu da se odluče, šta ide na tržište, šta ostaje u arhivi. Mene lično, posle 10ak godina pauze, naterali su da odem u bioskop i pogledam dokumentarac o njima. Kakav je film? Pa ima tu korisnih informacija, ali i likova koji ne bi trebalo da se nađu u priči. Ekonomija mora da cirkuliše.

Kakvi su im koncerti? Pa svi gule farbu sa drvenih stolica i žale što ne mogu da plešu na te šašave ritmove i inteligentno ukomponovane kompozicije. Dok onaj brat s brčićima slaže grimase, onako ukočen prebire po tastaturama i vrti očima, drugi brat maše mikrofonom i prilično dobro kreće se za svoje godine. Da li farbaju kosu? Pitajte stručnjake. I nisu ni jedan trenutak dosadni. Nema tu filera, svaki evro zarađen je. 

I dalje u potrazi za idealnim hitom broj jedan u raju. Sarađivali su sa svim veličinama od Morodera do Franza Ferdinanda i koga sve ne. Na početku, ako vam nedostaje poređenja, ima tu ranih Roxy Musica, Slade, mjuzikla, kabarea, Le Rita Mitsukoa, Dresden Dollsa, a kasnije i ranije - čega bolan svega - ne. Nije to tako šareno i neujednačeno kao što to izgleda u mojim opisima. Stvarno imaju stila i šarma. Čudi me kako ih do sada niste zavoljeli kao što ih ja volim. A možda me samo lažete da ih ne volite i ne poznajete.

Stvarno zabavni za publiku od 8 do 88 godina. Ne divergira taj zvuk, ali i dalje brusi se, potkiva i glanca. A "My Way"? Blizu su. Jedna u nizu referenci. Pevaju je. Pevaju put.

Sparks

Fa La Fa Lee

(No More) Mr. Nice Guy

Girl from Germany

Do-Re-Mi 

Lost And Found

Don t Leave Me Alone

Miss The Start, Miss The End

I Wanna Hold Your Hand

I Like Girls

England

Those Mysteries

La Dolce Vita

The Number One Song In Heaven

When I m With You

That s Not Nastassia

Tarzan and Jane

All You Ever Think About is Sex

Sparks in the Dark

The Scene

Just Got Back From Heaven

When Do I Get to Sing My Way

Amatuer Hour

Scheherazade

I Married Myself

Metaphor

Lighten Up, Morrissey

I Am Ingmar Bergman

Save Me From Myself

Scandinavian Design

Lalalala

We Go Dancing

Remember trnovitoga makadama i šumskih puteljaka i prečica do tvoga srca - Death Cab for Cutie Mix

Death Cab for Cutie su nekako prokrčili put do Evrope albumom Transatlanticism iz 2003e godine. Pre toga slušali su se dosta po američkim studentskim radio stanicama. Bili su tajna koja dugo čuva se. Odlaskom producenta i gitariste Chrisa Wallae 2014e, nekako, izgubili su jednu oštricu i sav teret završio je na leđima pevača i drugog gitariste Benjamina Gibbarda. DCfC ne izgledaju atraktivno kao pop zvezde, ali izgledaju kao ti i kao ja i imaju solidno brojnu publiku širom sveta i sigurno da mogu da prezime sve ove krize i sve nesreće ovoga sveta o kojima pevaju. Najveća nesreća naravno je ta, da vas voljena osoba napustila i da vas više ni ona ni bilo ko drugi ne razume. E pa o tome najviše i pevaju.

Na koncertima, davno to je bilo, uvežbani kao retko koji bend pre i posle njih, jedan kroz jedan, reproduciraju studijske snimke. Hitovi, mešaju se sa manje poznatim stvarima iz ranijih perioda. Gibbard, čini se da je kratkovid, zamenio je štreberske naočari, sa kontaktnim sočivima i jako dobro kontroliše glasne žice. DCfC aranžmani, jako su zahtevni i vremenom sve komplikovaniji, tako da nastupi vrede svake pare uložene u ulaznicu. 

I da. Najveća vrednost svega što sviraju čista je emocija koju sa uspehom prenose u svemu što su do sada snimili i što će, nadajmo se - da snime u budućnosti. Dug je i trnovit put kojim se kreću. Jednostavnost vrh kreacije. Jednostavnost koja to i nije. Ako malo počešemo bradu i dublje zamislimo se.

Death Cab for Cutie

Crooked Teeth

Technicolor Girls

Stability

I Will Possess Your Heart

I Was Once a Loyal Lover

Home is a Fire

I Dreamt We Spoke Again  

Amputations

Company Calls Epilogue

Debate Exposes Doubt

I Wanna Be Adored

Styrofoam Plates

This Charming Man

Tiny Wessels

I Willi Follow You Into the Dark

Someday You Will Be Loved

I Will Posses Your Heart  

Long Division

You Are a Turist

You ve Haunted Me All My Life

I Dreamt We Spoke Again

I Miss Strangers

An Arrow In The Wall

We Will Become Silhouettes

Overture Reprise

These Roads Don t Move

Is This Music?

Choir Vandals 

Sock Hop

Remember svih jedinih, stari svet raspada se pred očima i jedan novi rađa se u istom trenutku - The American Analog Set Mix

 

Kako su The American Analog Set jedan mali veliki bend. Gledao sam ih dva puta. Jednom u klubu Harry Klein, drugi put u Atomic kafeu. Slušao nebrojeno puta. Njihove gitare i hipnotični aranžmani kruže oko vaše glave dok se ne spuste na levu stranu, pravo u srce. Uspomene koje ne možete i ne želite da izbacite iz sebe. Neko misli da pop ne može da promeni svet. I ne može. Ali može pojedinca. Onaj svet koji nosite sa sobom u vašoj glavi i u vašim mislima. Doktori bi rekli da ste izgubili kontakt sa realnošću, ali nije tako. Pomaže vam da se izvučete iz teških situacija, tako što ih zaboravite, što zaboravite tu težinu u trenutku događanja te težine. Dok sve ne prođe. Da li je muzika beg od stvarnosti? Jeste. I pomoć pri koncentraciji. Ponekad.

Pokušao sam da podelim moju ljubav prema The AmAnSet s drugim bićima. Ne ide. Nema tu prskanja rifovima, amplifikacije, vikanja i uzvikivanja. Sve je nekako sadržano u formi, ideji i zatvoreno u sebi. Potreban vam je trenutak, ne slabosti, nego inspiracije. Sve mora da štima. I dok se glas Andrewa topi i kupa u svetlosti koja izbija iz "korova" i cveća evropskih uzora, te repeticije, niste u stanju da radite bilo šta što ima mnogo smisla. I srećni ste zbog toga. I niste. Nikad neće puniti stadione. Nikad neće demolirati top liste. Nikad neće nikad. The AmAnSet su čuvari neke tajne. Njihova mističnost ostaje neotkrivena. Zavodi. Volite ih, a ne možete da objasnite zašto. Samo zato. I upravo zato. I jedino zato. Ugasite svetlo. Pustite tajnu da obilazi oko vas. Iz njihovog u vaš dnevni boravak. iz njihovih hladnih zidova u vaše hladne zidove. Da se zajedno ugrejete. I svako ostane svoj i na svome.

The American Analog Set

The Only One

Magnificent Seventies

Trespassers in the Stereo Field  

White House

Weather Report

I Must Soon Quit the Scene

Living Room Incidental 2

Gone to Earth

The Kindness of Stranger

Hard to Find

Modern Drummer

Cool Kids Keep

By The Bridle

Church Mouse in the Church House

Hometown Fantasy

Company Time

Anything Could Happen

Remember reke, vode, smeća... petlji, trake izvučene iz kasete i planetarnog raspada sistema - Basinski Mix

Od čega i kako žive neki muzičari danas, teško je pogoditi. Smešne su cifre koje dobijaju od "striming" platformi. Sva je prilika, izbaciće ih i s njih, a i bandcamp je u svojevrsnoj krizi. Naime, algoritmi prepoznaju šta je "muzika", a šta nije. Nešto važno događa se i na tom planu. A i prilika za nastupe sve je manje. Karte za koncerte su sve skuplje.

To što stvara William Basinski odavno budi zaslužujuću pažnju u izvesnim, veoma uskim krugovima. Galerije i mali andergraund prostori, često ugošćuju ovog američkog, klasično školovanog mađioničara na saksofonu i klarineti i uslovno rečeno slikara elektronskih pejzaža. Slavu stekao je sa rekonstrukcijom vlastitih starih snimaka na analognim trakama - Desintegration loops. U intervjuu koji je dao pre koju godinu za časopis Wire, slikao se go do pojasa i pričao o svojim planovima. Voli Bowieja i da je Bowie živ, verovatno bi mu se na neki način odužio, vidi se i po naslovima kompozicija. A kako Bowie može da nas čuje samo s neba i iz crne zemlje, tako se i mi kod Basinskog i njegovih radova približavamo tom plavetnilu šumova i neprekidnih pejzaža i preminulih koji kruže oko nas i po kojima hodamo. Samo Basinski zna i odlučuje koliko dugo traju ti prelivi iz večnog u profano. Iz profanog i ovozemaljskog u himnu prirodi koja nas okružuje i koju uništavamo nemilice. Texas is the place.

William Basinski

Evening Scars 1.2

Watermusic 1.2

dlp 1.1.2

The River I. Section II

dlp 2.2.2

A Red Score in Tile 1.2

Watermusic II: Section II

Melanholia II

dlp 6.2

Variation I: Section II

Silent Night 1.2

The Garden Of Brokenness 1.2

Variation 9: Pantelleria 1.2

El Camino Real 1.2

Untitled 2

92982.1.2

Vivian & Ondine 1.2

Nocturnnes 1.2

Cascade 1.2

Divertissement Pt. 2

For David Robert Jones 1.2

Mono No Aware 1.2

On Time Out of time 1.2

The Wheel of Fortune

...on reflection (two)

The Clocktower at the Beach(1979)

Descriptio of Problem / More Everything 

Anioki

Variation V

Lost in Translation

a moment of silence

To the Stars Major Tom

We Were There

Remember sinova Evrope i života bez građevina - Japan Mix

Bend Japan su svetski putnici. U melodijama, tekstovima, gustim aranžmanima. Bili su nekad svetski mega popularni. Sada uživaju u anonimnosti. Basista kiparskih korena, Mick Karn nije više živ. Ne samo on, nego ceo kvartet, slikao je sa četri strane moćnu zvučnu i ritmičku sliku koja nema pandana. Sylvian nekad najlepši muškarac sveta, ne šminka se više, opore boje glasa i slobodan na gitari živi i uživa u samoći. Jansen, neviđeno dobar bubnjar sa zanimljivim idejama iz zadnjeg u prvi plan i nazad. Barbieri sa idejama na tragu Yellow Magic Orchestra i Tangerine Dreama i ko zna koga sve ne vežu jedni za drugim sitan ples melodija i atmosfere.

Bend Japan su i miran i glamurozan život. Pevali su o svojoj budućnosti i prošlosti planete i počecima civilizacije. Ako vas zanimaju novosti iz 80ih i 90ih, poslušajte samo njihove tekstove. Vizije postaju stvarsnost. Stvarnost vizija. Ljubav ide prvo, a onda novac i seks.To je bend Japan.   

 Japan/Sylvian/Jansen/Barbieri/Karn

Quite Life

 Adolescen Sex

All Tomorrow s Parties

Suburban Berlin

European Son

Life in Tokyo

Communist China

All Tomorrow s Parties

Gentleman Take Polaroids

Methods of Dance

Nightporter

Visions Of China

Temple Of Dawn

Life Without Buildings

Red Guitar

Brilliant Trees 

Words With The Shaman

The Stigma of Childhood

Silver Moon

September

Darshan

I Surrender

Epiphany

Dobro 1

How Little We Need To Be Happy

The Greatest Living Englishmen

The Banality Of Evil

Red Earth

Everything Ends in Darkness

Crossing The Border

Faced With Nothing

Cancelled Pieces

Recovery Room

As We Drift

One More Zombie

Love That You Need

Plaster The Magic tongue

Feta Funk

Bones of Mud

Saviour, Are You With Me

Languague Of Ritual

City of the Dead

dialogue I, II, III

Up to Nil

Great Day In the Morning

I ll Be Here, Dreaming

Ashamed To Be A Part Of That...

His Box

After a Fashion

Operator

Electric Monkey

Path Not Taken

World Citizen

il manque un mot

Forbidden Colors

Grains

Througout The Frosty Night

Messenger

Nothing Is Happening

Velvet Revolution

 

Remember mirisa beskrajnog neba punog zvezda i topline beskrajnog leta - Fennesz Mix... ovde najavljuju 10 dana kišu bez prestanka

Koliko su to materijalne prilike dopuštale, pratio sam radove Christiana Fennesza, prošlo je od početaka skoro 30 godina. Teško je ponekad zvuk koji nastaje, nestaje i ponovo se pojavljuje i gubi i pojavljuje, svrstati u ambijentalnu muziku. Ambijent postoji, ali pre je ovo lovljenje frekvencija i slanje istih u eter - tonski eksperiment. Ono što pleni pažnju su povremeni izlivi emocija i želja da se oni nikad ne zaustave i nikad ne prestanu. Sve što je lepo ima kraj. Fenneszove igre, ako pritisnete pravo dugme - teže beskonačnosti. Lepoj beskonačnosti.

Gledao sam ga prilično kasno. Nema tome možda ni 10 godina. U podrumu preko puta nalazio se džez klub. U samom podrumu, duge drvene klupe i čučiš više nego što sediš. Fennesz je izašao na binu sa laptopom i fender jaguarom. Vidno prehlađen, očito pod aspirinima, nije skidao debeli šal koji je prekrivao njegov sako od tvida. 45 minuta, nešto je prebirao po tastaturi i mrdao mišem levo desno. Iz zvučnika izlazili su blagi šumovi, blage petlje, blagi zvižduci, blago škrabanje, blago cepanje, blago krpljenje, blaga zvonjava, blago šuštanje, blagi eho, blago kuckanje, blago rađanje i blago porađanje, blago umiranje, tiho zapomaganje, blagi šapati, blagi uzdasi, blago ushićenje, zujanje, blago škripanje, ajd sad da stanem, blago nama. I na kraju performansa, ustao je sa gitarom i odsvirao takav desetominutni emotivni solo, da smo svi ustali i s ushićenjem aplaudirali par minuta. Eto to je taj lik, šarmantni Austrijanac, neko ko je rastao uz elektronsku muziku i nastupao po klubovima. Dao im lični pečat. Legenda scene. Nova dimenzija popa. 

Fennesz

C-Street

47 Blues

Don t Talk (Put your heand on my shoulder)

On A Desolate Shore A Shadow Passes By

Saffron Revolution

Liminal

Silk Road

Nebenraum

017  - 1,59

Endless Summer

Shisheido

Endless

Betrieb

Rivers of Sand

Transit

Laguna

White Landscape

Haru

The Colour of Tree

If My Heart

Something That Has A Form And Something That Does Not

Diamond Mind

0325

Euclides

Part Two

Becs

Tree

Loving or Leaving

Mahler Remix 4 - Live

I Just Want You To Stay5

...

In My Room

Motionless Image Of Eternity

 

Remember moje crno srce - The Black Heart Procession Mix neponovljivosti

Ko me dobro poznaje, zna da ovaj bend jako poštujem. Da li ih isto tako volim? Teško je reći. San Diego je veliki grad i u njemu je lako potonuti u podzemlje ili pod zemlju. U Evropi sam. Jedan period života jako sam teško živeo u ovoj zemlji izobilja i blagostanja. Bio sam na teretu i porodici i društvu i retkim prijateljima. Izgubio bih se u svetu pop muzike, knjiga i očekivao nemoguće. Da me svi vole, cene i poštuju. Mnogo je zlih ljudi i zlih jezika. Gorka istina. Nevolja pretvara čoveka u zver. Često nepovratno.

Imao sam neki DVD The Black Heart Procession. Sa nekim tmurnim i jeftinim kratkim filmovima i došao do zaključka da je i za mene vreme sazrelo da odem negde daleko. Da ne smetam više nikome. Gde? Nisam znao. Automobil je bio parkiran u garaži.

I ostao sam tu gde sam i sada. Samo sam. Zaslužio sam. I dobro sam. Ne živim život umetnika. Ne živim život pravednika. Samo živim i duboko dišem. Smesti muziku tamo gde joj je i mesto. U neku sporednu fioku. Napiju se i naduvaju, pa prodaju jeftine snove i demagogiju.

TBHP su filmovi. U njima možemo da pronađemo sebe. I ako se to desi. Onda to nije dobro. Živimo u pogrešnom filmu. Ali te melodije!! Ta melanholija. Još jača nego na albumima prethodnika Three Mile Pilot. Čuo bih na njima ponekad i talijanske mandoline, iako ih nema ni pod tačkom razno. Slušajte pažljivo muziku i videćete. Gledajte oko sebe i čućete. Budite srećni što ne živite u svetu o kome pevaju ovi momci.

Crno srce je "ljubav" u slengu? Je li? Bio bi red i da nešto novo čujemo, hej TBHP. Nismo dugo. Da nisu počeli da žive u njihovom filmu. Muzička industrija je u krizi. Ah, odavno. Sjajan bend. Svi smo u krizi. Crni humor, bezbeli.

The Black Heart Procession/Three Mile Pilot

Square Heart

Your Church is Red

It s a Crime I Never Told You

Guess I ll Forget You

I Know Your Ways

The End of Love

Broken World

Did You Wonder

A Cry for Love

The One Who Has Disapeared

Dog Song

The Spell

The Letter

Heaven and Hell

Back to the Underground

Dirt on the Flag Mud on...

If You Cross

Inner Bishop

Same Mistake

As All The Fish Go On P...

Remember ne plači dušo - Nemogući Tuxedomoon Mix

Postoje mnogo veći autoriteti i stručnjaci za muziku Tuxedomoona od Šuplje. Meni lično, nemoguća misija je izbor kompozicija za mix, jer su u pitanju moćni momci, danas zrelih godina sa fenomenalnim albumima. Kako solo, tako i zajedno. Basista, Peter Principle, markantan lik, preminuo je pre nekoliko godina. Da li će biti mogućnosti gledati ostatak benda opet zajedno, veliko je pitanje. Prvi put kad ih je DJ Hell ili Hell doveo u moje krajeve, fasovao sam gadan gnojni apsces direktno iznad zadnjice i zaglavio na hirurgiji, tako da mi je ta karta propala. Srećom, došli su opet, gledao sam ih, a i moja zadnjica se oporavila.

Počeli su kao No Wave sastav sa sada legendarnom numerom No Tears. Da bi se vremenom smirili i počeli da sviraju pop klasiku iz nekog drugog spektra i neke druge galaksije. Saksofon, violine, lutanje po mračnim krajevima gde su me u jednom trenutku spopale neke sumnjive ženske osobe iz Istočne Evrope i videvši da sam bez prebijene pare, poljubile u obraz za srećan natavak puta. Kad malo dublje slušate, vidite da su to kratke simfonije polusveta, ljudi bez perspektive i koliko je tuge i očaja u tome što Tuxedomoon sviraju. To je toliko tužno i osećajno, da morate da se smejete, ako želite da zadržite imalo dobrotu i osećanja u sebi. 

Ako ste gledali BBCjevu emisiju o raspadu SFRJ, sigurno ste na špici mogli da čujete dramatičnu kompoziciju Tuxedomoona "Ghost Sonata". E pa upravo to su oni. Rekao sam vam da ima daleko boljih poznavaoca njihove muzike od mene. Ja idem plitko i široko i šuplje. A oni duboko i tačno u centar. Neka mi oproste i Tuxedomoon i njihovi fanovi ako grešim. Amerikanci koji tako evropski zvuče. A možda sam sve sanjao. 

I Blane Reininger i Steven Smith, sviraju za antologije i nezaborav. Koliko ih život nije milovao, još su i superpozitivni likovi. Zrače i na snimcima i na bini. A sada od svega malo, po malo. 

Tuxedomoon, Reininger, Smith, Tong, Principle

In  a Manner of Speaking

No Tears

Toreador Del Amor

Lowlands Tone Poem

Desire

The Ghost Sonata  

59 to 1

Grand hotel 

Soma

Never Ending Story

In Heaven

I Heard it Through the Grapevine

Allemanda Bleue

Licorice Stick Ostinato

Here Till X-Mas

Flying Again

Heaven and Hell

Jinx

Dorian

Do It for Van Gogh

Sons of the Silent Age

Night Air

Rosebud

El Paso

Justice

Al Haqq

Ich Will Musik

Radio Moscow Theme

Le Belle Epoque

Ghosts

Body Electric

Walking the Dog With M...

Jackob s Ladder

Magneitc Flux

Incatations

In a White Room

Theoretical China

Song

L ile l hotel

Au sujet d un paysage

In Praise of Money

Mi Sono Innamorato Di Te

A Quoi Ca Sert L amour

The Thrill

The Labyrinth

Un Artista de Primera

6

Fireworks

Venus in Furs

Warewolves at the Gates

Independence Day

Le Feu Vert

Opening With Distractions

Tears Matrix

Remember Smej se smej, uvek se smej - Killing Joke Mix

Killing Joke!!! Možda jedan od retkih bendova koje bih želeo da gledam i slušam na koncertu. Dok su drugi ubacivali umekšivač za veš u svoju produkciju i snimali sve mekše i mekše albume, Killing Joke su odabrali suprotan put. Ne želim da kažem da su pre bili meki, mlaki, ali bili su u svakom slučaju ispeglaniji i uglađeniji nego kasnije. Glas Jaza Colemana podnosio je sve jače i jače strujne udare ostatka benda. Da li su u pitanju stilski i studijski trikovi, osetio se neki južnjački spleen i neki faraonski ritmovi dominirali su vatrenom paljbom iz zvučnika.

Da li je Nirvana skinula KJ, nije ni bitno? A mislim da jeste. I ko sve još nije, a ostao neotkriven. KJ su bend koji obrađuje političke teme, ima stav. Kakav stav? Pojma nemam, verovatno pacifički. Gledajući dosta koncerata, skapirao sam recimo na nastupu Japanaca koji su dobili ime po pesmi Melvinsa - Boris, da žene sviraju žešće i glasnije. I da nije stvar u lupanju po žicama i bubnjevima i klavijaturama svom snagom. Jak i opor zvuk dobija se i laganim prebiranjem po instrumentima i šarenim pedalama. E pa to je čini mi se trik kod KJ. Disciplinovano i odpanjeno do daske. A koliko znam nemaju ženu u postavi.

Ne želim više ništa da kažem o KJ. Zabavljaju me ovi mali mixevi. Čuvam reči i pohvale za sledeće primere. Killing Joke su jako ozbiljan bend. OK, ponekad je to i britanski humor. Ne znam toliko dobro engleski. Slušanje na računaru i mobilnom ubija zvuk.

Killing Joke

Demokracy

Savage Freedom 

Complication

Follow The Leader

Song and Dance

A Southern Sky

Millenium

Blood on Your Hands

Are You Receiving?

Land of Milk and Honey

Wardance

Walking With God

You re Being Followed

America

Jihad

Europe

New Cold War

New Jerusalem

European Super State

Hossanas From The Basement

Glitch

 

Remember žene mačke - Cat Power Mix

Svaki put kad bi nastupala u gradu, kasno bih se setio. Jednom, koncert bio je rasprodat. Poznanik je bio tamo, gospođa Marshall imala je tako jaku tremu, da se posle prve pesme povukla u bekstejdž i tamo drhteći plakala. Kaži svedoci. Posle, bila je daleko hrabrija. Sada je objavila i album sa živim snimcima obrada Dylanovog koncerta iz 1966e. Peva kao Dylan, samo sa više sluha. Imitira i njegove uzdahe i uzvike i unjkanje. Lepo zvuči to lepo žensko stvorenje.

 

Sećam se jednog od njenih prvih video klipova, samo ona. Ona sama. I nešto kao pleše i peva na playback i jako minimalno. Osetio se talenat, da će da traje tako dugo? Nisam tada pomislio. Sumnjao sam. Svakako, teško je objasniti zašto je tako popularna i tako dugo traje. Da li su u pitanju brižno odabrane obrade ili lične kompozicije? Možda ima i dobre menadžere. Uglavnom, ide kod nje. Dobro.

Ne znam skoro ništa o njoj. Krhkoj pevačici srednjeg i sporijeg tempa. A da nije folk. A da nije mejnstrim. Izgleda jako privlačno, onako opuštena i s malo šminke. Ta privlačnost zavarava često. Sve te egzitične prirodne princeze, daleko su od nedodirivog i prave ogromne greške u životu. Sada ne pišem o *Chan, nego o nekome ko me jako podseća na nju.

Vremenom, glas ojača ili potpuno se slomi. Nema više pušenja po koncertnim dvoranama. Njen glas opet zvuči na jako puno dima, kao da joj je idol Marianne Faithfull. Zašto na omotu prekriva tako lepo lice kosom i nekim geometrijskim figurama? Kao da peva nekoj određenoj ličnosti. Kao da peva samom Bogu. Nekad. Cat Power je primer kako iz jednog lepog, ne preterano originalnog glasa može da se izvuče maksimum. Jaka reinterpretacija, bez obzira da li su Nico ili Cave ili Jackson Browne u pitanju. Ili stari soul hitovi, ili lične minijature. Peva i za naš muški i za svoj ženski svet. Dobro razume i jedno i drugo. Peva i da deca mogu da je slušaju. A obradila je i Satisfaction.

Cat Power

The Greates

Dream

I ve Been Lovin You Too Long

Woman

She Belongs To Me

Great Exectations

Enough

Say

Sea of Love

Wild is the Wind

Free

Fool

Untitled

Hate

New York

Blue 

Nothin But Time

Nothing Really Matters

I Had a Dream Joe

These Days

Remember svog ovog nasilja - Die Nerven, All Diese Gewalt, Die Selektion, Obstler, Jauche Mix

Davnih dana, glasanjem u američkom parlamentu odlučeno je sa jednim glasom više da umesto nemačkog jezika sjedinjeni amerikanci koriste engleski jezik. Kako sada to funkcioniše sa kalifornijskim, vašingtonskim, arizonskim i drugim jezicima naroda i narodnosti ne znam. Znam sam da se i dalje razumeju. Da je Elvis igrom prilika pevao uglavnom na nemačkom teško je zamisliti kako to zvuči. Znam da je snimao singlove i na nemačkom. Kao i Zdravko Čolić uostalom. Nema to veze sa ovim štutgartskim bendovima koje nikad nećete razumeti.

Die Nerven i ostali na ovoj listi, su tekstovi i gitare. Kako je to kada Evropa ponovo ratuje? S vremena na vreme i samo ponekad. Lik o kome ovde je reč ima samo 30 godina i diskografiju na kojoj bi mu pozavideli daleko stariji likovi. Dok na drugom kraju sveta padaju granate i dronovi ubijaju između ostaloga i civile, drugi pevaju. Rieger peva kao monah, umire svaki dan u Nemačkoj. Njegove slike pune su asocijacija. Padaju petarde, peva se na fudbalskim utakmicama, peva se na sastancima upravnih odbrora i sindikata, cene rastu, krade se i živi od danas do sutra. Ulice sa orijentalnim prodavnicama i porno kabinama nestaju u ruševinama. I ovde je rat za preživljavanje, svaki dan. Svaki dan tri puta okrenemo evro dok ga potrošimo. Za hranu i zabavu.

Svo ovo nasilje i sve ove slike koje nas okružuju, ponekad su neizdržive. I oči moraju da poste. Moramo da spavamo i sanjamo. Niko nije nevin i svi smo krivi. Die Nerven i ostali, podsećaju nas na ruševine u kojima odrastamo. 

Die Nerven, Die Selektion, Obstler, Jauche, All Diese Gewalt

Das Geht Dich Gar Nichts An

Im Westen

EUROPA

ICH STERBE JEDEN TAG IN DEUTSHLAND

ICH BIN DAS LICHT

Never Sever

9th Circle

Fuer Jahre

Eine Minute Schweben

Barfuss durch die Scherben

Niemals 

Aufgeflogen

Stimmen

ERFOLGREICHE LIFE

Du rennst

Kalter Atem

Der rote Faden

Herzschlag Der Figur

Gottes Wille

 

Remember obrušavajućih novogradnji - Einstuerzende Neubauten Mix

Einstuerzende Neubauten su Berlin. I cela Evropa. Slušali su ih više na istoku nego na zapadu. A da reč nisu razumeli. Moram priznati, njihovi tekstovi na engleskom nisu tako jaki kao kada Blixa Bargeld deklamira svoje parole i metafore na nemačkom. Otkako ih razumem, ne razumem ih baš tako dobro, jer ovo nije moja zemlja, nije moj narod. Ali cenim ih. Cenim njihov napor da se odvoje od mračne istorije. I to su otprilike stvari o kojima pevaju Neubauteni. Sećam se Blixinog intervjua u zagrebačkom Quorumu par godina pre rata. Bio je iskren i rekao da ne misli ništa o padu Berlinskog zida. Tamo je, kako reče, neki drugi narod. Cenim i to mišljenje. Nije u pravu.

Jednom sam ih gledao sa Test Departmentom u paketu. Još je bila mešalica za beton na sceni. Tovarili su šljunak u nju lopatama. Ali nisu demolirali binu. Demolirali su mikrofonijom ušne školjke jako šarolike publike. Druga dva puta bilo je nešto mirnije, ali ne mirno u smislu reči mirno, nego srdačnije. Hacke i Bargeld hoće i da se čuje to što pričaju, a ne da bude prekriveno totalnom bukom. FM Einheit i Jochen Arbeit solo, bliži su bazičnom EN zvuku. Bilo je nekog prepucavanja preko štampe, ne sećam se detalja.

Ne vole Neubautene ovde preterano. Ismejavaju se kako je Blixa kao klinac nosio ružni frizuru i odela od plastične folije. Ima raznih priča. Neubauteni koriste predmete iz svakodnevnice, alatke građevinara i grade zvuk. I Faust su koristili električne kompresore na koncertima i Throbbing Gristle su vikali iz sveg glasa na bini i interpretirali razne košmare. Svako na svoj način. Neubauteni su neponovljiv bend, koji za veliko iznenađenje, zna i bez matrica i semplera, da jako precizno ponovi ono što je snimljeno na ploči. 

Lament, jedan od poslednjih albuma, tematski je vezan za prvi svetski rat. Opisi haosa, jako dobro uklapaju se u ono što se danas dešava na Istočnom frontu. Na istoku ništa novo. 

Mali mix od onoga što može da se nađe na Spotify. Tabula Rasa i još par drugih albuma EN, nisu na ovoj platformi. Zašto? Nemam pojma. Dobar bend?

Einstuerzende Neubauten, hackepiccoto, FM Einheit, Jochen Arbeit

Weil weil weil

Liebesdub

Alles in Allem

Steh auf Berlin

Sehnsucht

Stella Maris

Armenisch Bitter

Die Befindlichkeit des Landes

Die Interimmsliebenden

Rückwärtsparken

Nagorny Karabach

Alles Wieder Offen

Ansonsten Dostojewsky

Zeichnungen des Patienten O.T.

Feurio!

Fiat Lux

Seele Brennt

Letztes biest Am Himmel

Sand

Keine Schönheit ohne Gefahr

Armenia

Sag mir wo die Blumen sind

Kriegsmaschinerie

Tempelhof

Bernsteinzimmer

Axolotl

Ich Bin Dabei

Schwarze Milch

STRENGTH

Jericho

Visions

Metal Hell

Babel

Tryptych

IV. Akt, 18.10.1977 Requiem

Wallenstein

Das Ende einer Diskussion

The Hektik

Der Chor

Das 5 Federn Fuckhous

Schleifeis

Reset

A Moment

Memory

Alpine Traum

Intoxication

The Assisi Machine

Stand Up

Säure

V

RA

Gott Sei's Getrommelt

Remember Swans - $$$ Mix

Otpale su mi uši na koncertu sa "Budi kulturan" turneje. Bilo je i onih nepomičnih statua u prvom redu koje se nisu pomerale čitava dva sata i petnaest minuta, koliko je trajala fešta. Drugi lik za udaraljkama, bio je go do pasa i pokazivao svoj maljavi torzo. Nemac na Pedal steel gitari, pričao je viceve. Gira, lider, preljubazan. Ne samo taj put.

Sećam se snimka iz Ljubljane 80ih, lošeg VHS snimka. Kako Gira guta mikrofon i "headbanguje" sa kolegama na sekirama. Minutima i satima. Dobro se to čuje na albumima. Dobra produkcija. I sa Jarboe i bez. I u nervoznijim i mirnijim trenucima. 

Jako težak mix i izbor. Mnogo je toga dobroga i nezaobilaznog. Bez "anđela svetlosti", ovaj put.

Swans

Children od God

Sex,God,Sex

Job

Raping a Slave

Big strong boss

Power For Power

A Screw (Holly Money)

Anything Form You

Money is Flash

I am the Sun

Celebrity Lifestyle

Killing For Company

 Avatar

A little God in my Hands 

To be Kind

Finally, Peace

Love of Life

Leaving Meaning

Love Will save You

Love Will tear us apart

#########

Praise Your Name

Untitled Love Song

Kosinski

My Friend Thor

I Pitty The Poor Immigrant

Black River Song

Mother/Father

Blind

My Birth

Brown Eyes

Remember alternativnih štimova - Sonic Youth, Mali izbor velikih rešenja Mix

Zahvaljujući između ostaloga suludom razvodu jednog od gitarista i basistkinje, Sonic Youth nisu više aktivni. Dok čitam biografiju Thurstona Moorea, slušam kratki izbor kompozicija ovog već legendarnog benda i čujem i osetim čime su idejno sve bile natopljene njihove oznojene majice dok su lagano krčili karijeru. Ima tu svega i Glena Brance i No i New Wavea i punka i avangarde i mejnstrim i hard core refleksija. 

Sonic Youth su bili i teški radnici i još teži "netvorkeri". Kako publiku, tako su i značajne ljude iz umetnosti, mode, industrije, štampe i biznisa s lakoćom pridobijali na svoju stranu.

Zvuče mladalački, tako se i ponašaju. Kako Kim Gordon na koncertima u mini suknjici udara nogom monitor zvučnike, tako se i Ranaldo i Moore nadigravaju gitarama i valjaju po prljavom podu. 

Steve Shelley na bubnjevima, pa i jedno vreme multiinstrumentalista Jim O'Rourke pakovali su da krov ne prokišnjava i da se često kompleksne konstrukcije ne raspadnu u povremenim napadima inspiracije i čestim improvizacijama.

SY isporučivali su efektne i atraktivne koncerte. Albumi, kako zvanični, tako i brojni nezvanični, očekivali su se sa nestrpljenjem. Publika rasla je i razvijala se s njima. Do neprepoznatljivosti razlučena klasična rock postava davala je domaće zadatke mnogima. SY čuju se nadaleko i naširoko. Pada mi na pamet mladi bend bar italia. Pre omladinci, nego soničari i oni uspešno troše i razgrađuju mirno SY obrazac, a koliko daleko mogu da doguraju, drugo je pitanje. Mix mogao je da izgleda i drugačije. Svako ima svoj ukus. Svačiji ukus menja se vremenom.

Sonic Youth

I don' want to Push iz

The world Looks red

Death Waley 69

Starpower

Catholic Block

Eric's Trip

Hey Joni

A) The Wonder

South against Fashism

Swimsuit Isuse

Quest for the Cup

The Diamond Sea

Heather Angel

Sympathy for the Strawberry

X

I love You golden Blue

The neutral 

Message the History

NYC Ghost & Flowers

Tunic

Kool Thing

Titanium Exposé

Superstar

 

 

Remember Near Wild Heaven - R.E.M. Mix

Pre nego što su postali svetski poznati, R.E.M. su bili apsolutno nepoznat bend. Smiley. Verovatno, bilo je tako. Krenuli su, kao i nekolicina drugih, od apsolutne nule i zahvaljujući podršci američkih studentskih FM radio stanica i iscrpljujućih turneja došli do prvog mejnstrim ugovora vrednog tada preko 120 miliona $. Buck, Stipe i Mills guraju i dalje, smanjenim intenzitetom. Snimaju razne projekte i pojavljuju se na večerama gde se skuplja novac za sirotinju. Sjajan bubnjar Berry, odvojio se zbog zdravstvenih i privatnih problema davno od benda. 

Na počecima, R.E.M. su svirali jednu te istu kompoziciju, menjali detalje i albumi su im zvučali veoma ujednačeno. Kako su neke verzije iste pesme počele da odskaču i imaju karakter hita, tako su se oslobađali i tekstualno i aranžerski. Noviji albumi su bili otklon od indie folk rock atmosfere i gurali su celi mejnstrim napred. Ali stilski ostali su isti i jako je teško kopirati ih i naći nekoga na sceni koji ide njihovim putem i njihovim stazama. Tu su naravno Hootie and the Blowfish ili mlađi Mumford & Sons, jako uspješni. Ali R.E.M. nastavljaju i razvijaju jednu drugu davnu priču Grahama Parsonsa i Earla Scruggsa  i samo su ovim navedenim, daleki nedostižni uzori. Pretpostavljam, ni to više nisam siguran. R.E.M. zvuče prilično unikatno, ali nisu bez korena.

Da li su u međuvremenu R.E.M. zaista izgubili religiju ili postali mali srećni svetlucavi ljudi, teško je zaključiti. Pišu da gitarista voli pare i jahte. Sigurno je jedino da se nijedna knjiga istorije popa ni sada ni u budućnosti neće moći zamisliti bez njihovog imena. Kako po uticaju tako i po strmim geografijama top lista kojima su uspešno planinarili dugi niz godina.

R.E.M. 

Camera

Maps and Legends

I Believe

Wellcome to the Occupation

Near Wild Heaven

Drive

Nightswimming

King of Commedy

You

E-Bow the Letter

Electrolite

Lotus

Daysleeper

Imitation of Life

Final Straw

Ueberlin

Every Day Is Yours to Win

Until the Day Is Done

Radio Free Europe

Perfect Circle

World Leader Pretend

Untitled

Remember Out of Time - El. Orgazam Mix

Jako je teško pisati o Beatlesima, Stonesima ili Dylanu - kad se samo setimo stranih zvezdi popa i rocka. Slično stanje je i sa Azrom i Ekv, "domaćim" bendovima s jako mnogo ljubitelja i poznavaoca. A i Električnim Orgazmom čije hitove i lične favorite nabrajam u ovom kratkom tekstu. Sve se zna i ništa se ne zna. Slušaju ih dobri ljudi, ali i teške budale i provokatori. Zašto sam se odlučio baš za njih? Teško je reći i poreći. Beograđani, nešto starijih godina, verovatno se sjećaju njihovih početaka, padova i uspona. Još kao tinejdžer, znam da sam na njihove koncerte išao kao na najveću zabavu i feštu. O dubljim značenjima i karmi lidera niti sam onda niti sada razmišljam. Njihovi albumi kreću od novotalasne logike, šašave klavijature i vokali prvog pevača, preko obrada Velveta, T. Rexa i Stonesa do klasičnog rock obrasca, pa sve do maglovitih predela psihodelije i maštarija u nekom polubrzom polusporom obrascu. Orgazam teško je reći da spada u najdraže bendove nekih likova, pre među draže. Održavaju visok standard i ne nude neku drastičnu inovaciju i to su njihove vrline. Kod njih sve može i ne može tako lako. Preko njih prvi put sam saznao šta bi mogli da znače tekstovi njihovih zapadnih uzora. Često ništa, a ponekad i rime koje se uklapaju sa rifovima. Igra reči i interpunkcija. Njihovo "bejbe" lepo zvuči i uklapa se u naš jezik. A još lepše je "hajde bebo". Pevaju i o bivšoj nam deželi i njihovim i našim gradovima, po nekom svedočenju, bili su veći u Zagrebu nego kod kuće. Gile, Švaba, Ljuba i ostali, ukratko rokenrol gospoda, toliko su jaki i uigrani, da ih bez trunke stida mogu pustiti nekom probirljivom strancu. Neznancu. Za većinu novih bendova s naših prostora, čisto sumnjam. Banalni su mi i predvidljivi. Ali Orgazam? Ultimativni bend. Nema tu primitivne filozofije, ali jako mudar bend.

Električni orgazam

Metal Guru

Debela djevojka

Ja sam težak kao konj

Ne postojim

Klinci Traže zabavu

Nebo 

Bejbe, ti nisi tu

Locomotion

Sve ste vi naše devojke

Dokolica

Podstanar

Pojmove ne povezujem

Umjetnost

Znam

Bila si kao san

Nemaš nikom ništa da daš

Da da da da

Remember The Saints - Kad sveci marširaju mix

Australijske The Saintse slušao sam 90ih, a njihov koncert gledao 2000 i neke. Ranije? nije bilo mogućnosti. Dakle, prilično kasno, nisam ni bio više tako mlad. Slušao sam dosta i solo radove Eda Kueppera i to bi bilo to. Znam da su prilično rano počeli njihovu priču i da se u nekim statistikama vode kao jedni od pionira pank zvuka kakav danas poznajemo. Ima li smisla opisivati prašenje gitara, ritam sekcije i "poletan glas" Chrisa Baileya koji je nesrećno preminuo prošle godine, kad već sve možete da nađete na internetu. Prvi albumi iz druge polovine 70ih bili su natopljeni "sirovom energijom", što je uspešno produkcijski upakovano. Kasnije dolaze eksperimenti sa duvačima i akustičnim instrumentima, ima tu dosta istraživačkog lutanja, uplovljavanja u mirne vode. Pred kraj vraćaju se bazičnim izvorima i punk rock zvuku. Kuepper relativno se rano osamostalio, tako da se The Saintsi mogu smatrati većim delom za Baileyev projekat. Verovatno ih je nerviralo to stilsko pakovanje i svrstavanje kojem je sklona muzička štampa. Sigurno tu postoji želja da budu svoji i odrastu sa publikom. Jako emotivna muzika. Kuepperu je verovatno kao i Baileyu bilo jedino važno da ostanu upamćeni kao vrsni autori pesama. Sećam se kratkog razgovora s Baileyom posle žestoke svirke. Pored mene stajala je buduća Nobelovka Elfrida Jelinek sa suprugom, a Bailey tada reče: "ovde je ok, ali publika u Beogradu, stvarno bila je sjajna". Kratki mix od onoga što mogu da pronađem na Spotify. Kreativni opus i čitav output Baileya i Kueppera, daleko su veći i obimniji.

The Saints/Ed Kuepper

I'm Stranded

One Way Street

Demolition Girl

Every Day's Holiday, Every Night's Party

The Ballad

Out in the Jungle

Photograph

See You in Paradies

Second Coming

Playboy of the Western World

Others Side of the World

Know Your Product

Memories are Made of This

This Perfect Day

Mystified

No More Sentimental Jokes

Not Too Soon

Hey Joe

Ghost Gum

The Ruin

Also Sprach The King Of Euro-Disco

Mr Uddich Shmuddich Goes to Town

Every Dog Has its Day

The Church of Simultaneous Existance

SOS 75

Memories are Made of This