Još od davnina, kompilacije sa pop i rock sadržajima, oblikuju ukus generacija kojima su posvećene. Bilo da su u pitanju 3 ili 4 nastavka Nuggetsa, sa brojnim surogatima ili kasete i (fleksi)diskovi kao dodaci u muzičkim časopisima, jasno je da je brojna publika to pratila i prati i da će tako da bude verovatno i u budućnosti. Knjiga britanskog novinara Nige Tassella, obrađuje u 22 poglavlja kasetu koja je izašla uz časopis NME i ulovila aktuelni trenutak scene 1986e godine sa tačno 22 učesnika. "Jeftine gitare, polovna garderoba iz Second Hand butika, štrajk rudara, Tatcherova i hladni rat..." - sve su to bile 80e. C86 kompilacija doživela je svoje reizdanje u nešto izmenjenom sadržaju pre desetak godina na etiketi Cherry Red pa ko voli može još jednom da se uveri u njen kvalitet. Za mnoge, najupečatljiviji akteri C86 kompilacije su Primal Scream, The Mighty Lemon Drops, Soup Dragons i Wedding present. U ovom pismenom svedočanstvu, autor intervjuiše, danas mahom 60godišnjake, a neki su i stariji. Mnogi od njih prestali su da se bave aktivno muzikom. Ima tu profesora, taksista, menadžera, prodavača i raznih profesija. A neki, opet i nažalost, nisu više među živima. Svako će pronaći nešto za sebe i nije dosadno kako to obično bude sa evociranjima uspomena na slavnu prošlost i pet minuta slave. Meni lično, najviše se dopao deo o bendu McCarthy i lideru Timu Ganeu koji je i dalje aktivan sa Stereolab i Cavern of Anti Matter, a i lejblom Duophonic. Gane tvrdi da nikada nije napisao CV, imao intervju za posao, čak ni sa dugogodišnjom adresom u Berlinu nije uspeo da savlada nemački jezik. Muzika je jedino što zna i ume i stvarno je tako. McCarthy, bend koji je znao da pojasni političke stavove svojih članova, kao retki pre i posle njih, toliko je uticajan, da je npr. recimo basista Manic Street Preachersa, Nicky Wire po njima dao ime svojoj ćerki. Inače, knjiga obiluje zanimljivim detaljima, trivijom, pa i dubljim analizama. Bivši članovi Primal Screama tvrde naravno da je Gilespijeva biografija "Tenement Kid" puna pogrešnih informacija. Ali to je priča mnogih i znamo je već godinama. Na kraju samo da pomenem da je ovo delo pre svega posvećeno ljudima koji vole i cene britansku kulturu i kontrakulturu. U to vreme kad je C86 bio aktualan, bio sam prilično mlad i neiskusan. Ali legenda se širila godinama, tako da sam i ja sa zakašnjenjem poklekao njenom šarmu. I zaista, od sva 22 benda teško je nekoga izdvojiti i svi su dali najbolje od sebe. Nige je podigao spomenik i njima i sebi. Spasao ih od prašine i zaborava. Čak tako, da su se neki u međuvremenu kao, npr. Close Lobsters, reaktivirali i idu na sporadične turneje. Pretpostavljam, biće još iznenađenja u bliskoj budućnosti.
