Laibach su komentatori stvarnosti. Pronalaze u svakodnevnim stvarima tragove mračne, ali i ponekad dobre prošlosti i zbunjuju simbolikom, a nekad i nedostatkom simbolike. Malewitsch i pop art? Antun Augustinčić? Poslednji put sam ih gledao ne tako davno. Koncert bio je podeljen u dva dela. U prvom pevač sa stetson šeširom i atraktivna pevačica sa afro frizurom izveli su nekoliko country verzija "Love is still alive", da bi završili s "Future" Leonarda Cohena. Na platnu ređale su se fotografije iz filma Winetou s Gojkom Mitićem. Pa 8-bit grafičke animacije koje su podsećale na jedan od prvih personalnih računara s područja bivše SFRJ, Galaksija Plus, kako li se već zvao. Drugi deo prošao je mnogo tmurnije i podsećao je na stare hitove. Čula se i odlična verzija kompozicije "Brat moj" koju ne mogu da nađem na objavljenim albumima. Obrada "Sympathy for the Devil" bila je propraćena fotografijama Stonesa i Beatlesa sa davnih zabava Londona 60ih i 70ih. Da li je u pitanju bila montaža, ili su stvarno zvezde bile obučene u uniforme kao nekad recimo Princ Harry ili pokojna Isidora Bjelica i Miljenko Jergović, pitanje je. U svakom slučaju, paralele koje podvlače između masovnih fenomena i pojava u komunizmu i nacionalsocijalizmu, zapanjuju tj. nisu više toliko zanimljive kao pre 30 godina. Ipak, u pitanju je umetnost i sloboda umetničkog komentara istorijskih događaja. Laibach pored svega imaju osćaj za ritam, kako vremena, tako i u onom klasičnom pop smislu. Oni jesu pop - i bazični i industrijski i kantautorski i neoklasični i kakav sve ne i kakav sve možete da poželite. Ranih albuma sećam se još iz perioda kada su pojedini detalji na umetničkim delima njihovog ogranka "Neue Slowenische Kunst" bile prelepljene flasterima. Slovenija jeste bila naprednija i slobodnija u onoj staroj državi. Može da se kaže i prenaprednija i preslobodnija, jer u "državi", bilo onoj zapadnoj ili bilo nekoj drugoj i nema baš onoga za čim su čeznuli - slobode. Nema slobode. Dovoljno je elektronskom karticom platiti iznos u supermarketu i već ste deo neke statistike i već dajete svoje lične podatke. Ali ne bi trebalo biti paranoičan. Transparentnost postoji bez obzira koliko zatvorenom sistemu pripadate ili se osećate ugroženim. I spašava od zlonamernih. U tom smislu, Laibach i njihov uspeh, dokaz su da može i drugačije. Sada da se ne raspišem, lako je odlutati u pogrešnom pravcu. Šta Laibach stvarno hoće i stvarno misle, pitajte njih same. Moguće da onaj davni božićni hit Davida Bowieja i Bing Crosbyja daje jedan od odgovora. I sami kažu da su srećni dok Nemci govore američki engleski i da će stvar da se prilično zagovna ako pređu na ruski. To je stara izjava. Zanimljivo bi bilo čuti šta danas, ama baš danas misle.
Laibach
Get Back
Leben heisst leben
Geburt einer Nation
Opus Dei
Mi kujemo bodočnost!
Mars
Država
Krst (Baptism)
Maggie Mae
Sympathy for the Devil
Everlasting in Union
Siemens
The Cross
Dokument III
Now You Will Pay
Nippon
Jagerspiel
Contrapunctus 5
Klaus and Renate
We Are Millions and Millions Are One
Bossanova
Ein Verkuendiger
Climb Ev ry Mountain
My Favourite Things
Brat moj
Sveti Urh
Ich will ein Deutsher sein
Nekaj važnih in načelnih misli o bodoči usmertivi
The Arrival of Russian Refugies
Final Countdown
No comments:
Post a Comment