Ranije - Sasha Frere Jones

Ranije - Sasha Frere Jones

Earlier - Sasha Frere Jones

Semiotext(e) - 2023

Kad pop rock kritičari pređu u zonu fikcije ili autobiografskih dela, često to zna da bude razočarenje. Jednostavno, popularna muzika toliko uđe u pero, da je teško promeniti svet svojih junaka i uvući ih u tišinu iz koje izranjaju dijalozi i opisi prirode i njenih zvukova.

Sasha Frere Jones piše o muzici od 1994e godine i malo je reći da visoko cenim, kako njegove pismene predloške tako i bend Ui, koji sam imao sreću da vidim uživo pre dosta, dosta godina. Toliko sam se odvažio, da sam u jednom trenutku lično, poslao mu mejl sa izrazima poštovanja, na šta mi je jako drsko odgovorio. Neka ostane na tome.

Jonesovo prvo prozno delo, nastalo je na nagovor njegove prve supruge, koja je, ako sam dobro shvatio, tragično izgubila život u borbi sa kancerom. Jones, otac dva već zrela dečaka, piše o svom životu, životima svojih prijatelja, od rane mladosti i prvih sećanja, pa sve do 2020 godine. Radnja je nelinearna, podeljena u kratke isečke, malo novoga, malo staroga i malo onoga između. Dok se na kraju sve kockice ne slože.

Ako vas zanima Jones, prvenstveno kao novinar NYT, Newyorkera i drugih časopisa, ovde nedvosmisleno nalazite na razmišljanja o njegovom shvatanju popa. Ono je negdje na liniji koju slede CondeNast i donedavno internet magazin Pičfork, gde se sa istim rečnikom i intenzitetom piše o najpopularnijem mejnstrimu kao i najbizarnijim i najnepristupačnijim delima, recimo, noise karaktera. Jones voli hip hop, tj. rep, a njegovi tekstovi o Mariah Carey i Withney Houston sada su već antologijskih dimenzija. Pohvale dolaze sa svih strana, recimo i od takve veličine u pop žurnalizmu kakva je Greil Marcus. U jednom trenutku, to je detaljno opisano, i sam Princ ga poziva da prisustvuje njegovom koncertu s nizom zahteva. U jednom trenutku Jones napušta ložu i odlazi po pivo, nesvesan da ga Prinčevo obezbeđenje posmatra. U istom trenutku gorile dolaze po njega i izvode ga iz dvorane: alkohol je zabranjen. Tako, od reportaže i susreta - ništa. 

Jones piše i o svojim roditeljima, velikoj ljubavi prema ocu i majci. Borbi za održavanje na njujorškim ulicama, koje su po njemu, gle čuda, dobre za vaspitanje dece. Relativno mnogo ženskih imena, govore da Jones gaji dobre odnose sa suprotnim polom. Ne samo zahvaljujući tome što je -bas- gitarista post rock benda sa sofistikovanim krugom obožavalaca, nego i nesumnjivim ličnim kvalitetima, rečitosti i manirima. A da je nešto lep i privlačan? I nije.

Kad je u pitanju muzika, Jones kao kolekcionar, opisuje prilično ubedljivo face iza pultova record shopova i kupce CDova i vinila. Namrgođena lica menjaju boju tek kad nalete na nešto retko i što još nemaju tj. ne poseduju. Jones povremeno je i DJ i zagreva publiku pre koncerata. Voli, opet voli, kako disco tako i andergraund scenu, a propuštenu priliku da Ui nastupe kao predgrupa Pixies nakon njihovog prvog EPja, naziva s pravom uspelom, jer prema njima ne oseća ništa. Ako se dobro sećam. Čitam u metrou i pazim da ne propustim stanicu.

Psihički problemi, vjerovatno burn out, koje, ko zna zbog svega ne i čega sve da - oseća, svakodnevnica su na zapadu i o tome postoji par živopisnih delova. Verovatno borba i nastojanje da se svaki put dostigne više i bolje, a i neka bolna iskustva iz detinjstva, učinili su svoje. Teška je situacija u "industriji kulture" kako to lepo naziva Adorno. Ako vas ne zanima kreativno pisanje o popu, pop kao muzika i kontrakultura uopšte, teško da će ova, ne tako opsežna  - knjiga da vas zadovolji. Možda se i varam.

Jones je u tom izvesnom mikrokosmosu izgradio ime, ne samo i delimično zahvaljujući svome, u nekom trenutku, prekinutom školovanju i savetima oca Copywritera i nesumnjivim talentima koje poseduje. U pitanju je ogroman trud, jer samo ko je pokušao jednostavno da piše o tako kompleksnim stvarima kao što je šoubiznis zna i shvata koliko je to teško i kolika je konkurencija kad izađete na ulicu punu frikova i poluostvarenih faca. 

Jones je, kad se sve sabere i oduzme, napisao jednu veoma ličnu knjigu. Naravno da je dosta toga ostalo neizrečeno. Ovo pišem kao fan, ali ne želim da vas preopterećujem. Nađite negdje u biblioteci knjigu i pročitajte, možda tek onda shvatite šta želim da vam kažem.