Elektropop sastav Depeche Mode, spao je na dva slova: pevača Dave Gahana i multinstrumemtalistu Martina L. Gorea. Andrew Flatcher preminuo je pretprošle godine, Vince Clark i Alan Wilder pokupili su svoje kofere. Vince još davno posle debitantskog albuma "Speak & Söll" 1981. godine. Fenomen Depeche Mode traje još od 1980 godine i diktira mnoge promene i stilove, ne samo u muzici nego i u modi i drugim sferama kulture i kontrakulture. Kao što su nekad pisali da svaki tinejdžer u Francuskoj ima bar dva albuma The Cure u svojoj kolekciji, slična situacija bila je sa Depeche Mode u Saveznoj Republici Nemačkoj, dok su se još kupovali EPji i LPji i dok je fizički format igrao važnu ulogu u muzičkoj industriji. DM skoro na svakom albumu imaju bar nekoliko hitova. Možda jedino sa mračnim konceptom "Playing the Angel" iz 2005e nije bio takav slučaj. Ali i na njemu nalazi se "Precious", numera u stalnom setu koncerata sa poslednjih nekoliko turneja. Gore i Gahan, već deceniju i malo više biju tešku bitku ko će da bude zastupljeniji autor. Ovaj prvi igrao je dugo vremena dominantnu ulogu na tom planu. Drugi, naročito posle solidnog uspeha solističkog prvenca "Paper Monsters" (2003) sve više izražava i svoju drugu kreativnu stranu. Šta je to što čini DM tako posebnim? Teško je odgovoriti. Verovatno i činjenica da su na pravom mestu bili s pravim ljudima u pravo vreme. Bilo je i pre i posle njih izvođača i autora sa sličnom i moćnom poetikom. Tržište ne trpi prenatrpanost i ukazanu priliku ne ponavlja više od jednog puta. DM su iskoristili svoje trenutke. Gore pomno je radio i opservirao kako mejnstrim tako i andergraund tokove. Ako se ne varam, bilo je tu recimo na albumu "Violator" semplova nesuđenih uzora Fad Gadget i Borghesie. Gore je i DJ i jako dobro poznaje ne samo masovni ukus, nego i neke skrivene uglove iz kojih dolaze tihe inovacije i neočekivani impulsi. Sve je jako dobro dokumentovano na internetu i možete ako imate imalo dobre volje i vremena da nađete gomilu važnih i manje važnih podataka. DM dugo vremena grade kult i famu oko njihovog stvaralaštva. Dovoljno je samo podsetiti se uspešnih crno belih foto žurki sa poznatim holandskim fotografom Antonom Corbijnom. Elegancija, pa i povremeni kontrolisani gitarski haos i rizik, delovi su uspešno zamišljene celine koja se na neki modularni način uspostavlja u kontinuitetu i razvija s nekom uspostavljenom unutrašnjom logikom. Svaki novi korak budno iščekuju i publika i mediji i kritika. Iza DM gomila je neobjavljenog materijala i hrpa remiksa i verzija koje se rotiraju u deluxe formatu. Jako je slikovit primer, više nego uspešna interpretacija Krudera&Dorfmeistera melanholične "Useless". DM ne samo da koriste tuđe deliće u svom stvaralaštvu nego su i sami podloga drugima da isto čine s njima. I za kraj pitanje: kako sve to što kreiraju mašine zvuči tako neposredno i organski? Verovatno, tajna je u pažljivom izboru producenata, veštoj medijskoj kampanji, nešto više u Gahanovom, a manje u Goreovom vokalu. Oni sve to tako lepo povezuju u jednu celinu, da je izgleda teže promašiti, nego pogoditi hit. Nešto što danima ne izlazi iz ušiju. O Depeche Mode i dalje puno će se pisati i razmišljati. Rad, talenat i predanost profesiji, moraju da daju adekvatne rezultate. Jedino ako baš nemate sreće. U šta sve nisu u stanju da izrastu male posvete velikim uzorima.
Depeche Mode
Useless
Dreaming of me
A Photograph of you
Everything counts
Somebody
Dressed in black
Stripped
Never let me Down
Behind the wheel
Mephisto
In your room
Surrender
Lovetheme
Precious
Corrupt
Borken
Poorman
Before We drown
No comments:
Post a Comment