Jezičke barijere stvarno su problem. Da nije njih, ne bi bilo malih i velikih tajni popa. Sve bi se znalo u globalu. To recimo u slučaju Sigur Ros ili Adriana Celentana nije prestavljalo prepreku slušanju njihovih hitova na raznim meridijanima. Blumfeld pevaju na nemačkom, uglavnom, dolaze iz Hamburga, uglavnom, i njihov lider Jochen Distelmeyer trenutno nastupa i snima solo. Počeli su sa indie gitarama i nešto jačim zvukom da bi se vremenom slika iskristalisala u pažljivo i decentno izgrađenim aranžmanima, melodijama i rečima. Njihov zvuk podjednako duguje soul zvezdama Detroita 60ih koliko recimo i ultraproduciranim baladama pokojnog George Michaela. Video klipovi, sve do jednog, mala su umetnost. Nezaboravno je pojavljivanje glumačke legende Helmuta Bergera u spotu za nežnu i melanholičnu "Tausend Traenen tief". Blumfeld podižu spomenike odrastanju, ljubavi, slobodi i svakodnevnici. Pevaju i o biljkama, životinjama, starim, odraslima, deci, ženama i muškarcima. Svako može da tu vidi nešto drugo, a šta se tu u stvari skriva, možda ne zna ni sam Diestelmeyer. Gledao sam ga uživo pre dve godine dana. U malom i mračnom klubu sa luksuznim enterijerom. Pored mene, dok sam držao pivo u ruci, mazio se jedan gej par. I niko se ni na koga nije obazirao. Ali uzvraćali smo jedni drugima osmehe. Jochen, sam sa akustičnom gitarom, kao da je bio pritisnut aplauzima. Posle svake pesme, povlačio se sve više i više leđima okrenut, u pozadinu. Uz sam zid. Nebrojano puta slušao sam "Hey Dear", savršeno ostvarenje o neostvarenoj ljubavi. O dezintepretaciji signala koje dvoje zaljubljenih ili samo malo zbunjenih šalju jedno drugom. Narator pita se dok pokušava da dešifuje ljubavne (??) poruke, da li je to stvarno ljubav ili ne. Tih par minuta "Hey Dear" sve su što volim u popu. Melodija, neuhvatljive rime, "srce u vatri", "da li pokušavaš da se igraš s mojim osećanjima", nedoumice i šta sve ne. Blizu savršenstva. Slušao sam tu pesmu nebrojeno puta. Postoji nešto ovde što još nisam na drugim mestima ni sreo ni čuo. Naizgled jeftine šlagere, techno, disko i pop hitove, Nemci u novom ruhu dižu u nebesa, filterišu kroz drugu formu. Sličan primer je recimo "So weit wie noch nie", obrada Juergena Paapea koju je Justus Koehncke učinio besmrtnom. Nešto slično pošlo je za rukom Diesetelmeyeru u "Toxic" Britney Spears. Otkrio je koliko lepote čine i tekst i melodija. A da će se i vama ova interpretacija dopasti? Sumnjam. Jako sam subjektivan kad su u pitanju Blumfeld i Diestelmeyer. A vi, kako vam drago? Svi smo slobodni, i ja sam slobodan. Imam pravo na svoje mišljenje. A i vi. Malo me muče kašalj i gripa, biće bolje.
Blumfeld - Wir sind frei
Blumfeld - Graue Wolken
Blumfeld - Tausend Tränen tief
Blumfeld - Viel Zu Früh Und Immer Wieder; Liebeslieder
Blumfeld - 2 Oder 3 Dinge, Die Ich Von Dir Weiß
Blumfeld - Ein Lied von zwei Menschen
Blumfeld - Die Diktatur der Angepassten
Blumfeld - Der Angriff Der Gegenwart (Auf Meine Übrige Zeit)
Blumfeld - Neuer Morgen
Blumfeld - Tiere um uns
Jochen Distelmeyer - Bitter Sweet Symphony
Jochen Distelmeyer - Hey Dear
Jochen Distelmeyer - Lass uns Liebe sein
Jochen Distelmeyer - Toxic
Jochen Distelmeyer - Im Fieber
Jochen Distelmeyer - Ich sing für dich
No comments:
Post a Comment