Sećam se, kako sam povremeno, ne tako često, izlazio u klubove gde su puštali brit pop, acid house i sl. Već sam prerastao svaki hype, pa i taj, ali dobro ozvučenje, mlada lica, prijalo je sve to što ni blizu tako dobro nije zvučalo kao na slušalicama ili kod kuće, tačnije u maloj sobici studentskog doma. St. Etienne, trio iz Londona, bio je u nizu projekata gde je jedan član, Bob Stanley u ovom slučaju, prešao iz redova novinara i kritičara muzike, na drugu stranu - u autore muzike, a da se od ovog drugog nije u potpunosti oprostio. I to uspešno. I svaki put bi u tami klubova zavladalo neko pozitivno ushićenje kada bi pustili neki od njihovih melanholičnih hitova ili neki remix St. Etienne. A. Mnogo je više promašaja nego pogodaka na ove teme zamena strana i pravaca. Od uspešnih novinara muzičara, padaju mi trenutno jedino Neil Tennant iz Pet Shop Boys i Paul Morley iz The Art of Noise na pamet da su uspešni na oba plana. I dobro je da je tako.
Moram da priznam da je koncept St. Etienne stvarno mudro promišljen, sve je umereno nekako i u laid back atmosferi i glas Sarah Cracknell savršeno zaokružuje ovu mešavinu elektro i bubblegum popa, duba, ambijenta, Italo disco i sličnih podžanrova u jednom odlivku i komadu. Jasno je da je osim obrada, npr. Neila Younga ili "Dub be good to me", tu i mnogo drugih citata, sastojaka i surogata, neprepoznatljivih i anonimnih, pa do onih koje svi znamo. I kad recimo čujemo kako od Samanthe Mumbe, Natalie Imbruglie ili The Lighthouse Family konfekcije, skroje ultramoderna i luksuzna odela, sa malim i minimalnim zahvatima, prosto se izgubimo da nam i jedno i drugo i jedan i drugi original dobro zvuče. St. Etienne poseduju snagu i energiju da u svemu mogu da vide i izdvoje samo ono što je dobro i što vredi. Pozitivni i zdravi ljudi.
Podsetimo se samo još detalja da je Stanley napisao jednu od najboljih sinteza istorije popa "Yeah, Yeah, Yeah", a i čudnu, ali preduboku knjigu o opusu i legatu The Fall kroz prizmu razvoja lokalne društvene zajednice: "Excavate: The Wonderful and Frightening World of The Fall". Došao sam do pola ove druge knjige, jer je taj engleski gard tako jezgrovit i akademski, da sam prosto izgubio strpljenje. Ali nastaviću da je čitam, jednom. Kad stignem. I budem dovoljno motivisan i odmoran. Sitna slova, premudro.
St. Etienne su, dozvolite da primetim, opet toliko nenametljivi, da retko ko ih ubraja u omiljene bendove. I toliko su "britanski" da ne može bolje i više. Kako uspevaju u tome to samo oni znaju. Možda tu i nema tajne. Samo istrajan rad, dobre uši i dobar sluh, uz malo sreće i talenta, daju prave rezultate?
Only love can Break your heart
She's the one
Conchita Martinez
Like a Motorway
He's on the Phone
Sylvie
The Bad photographer
Just a Little overcome
Soft Like me
A good Thing
Driving Home for Christmas
My Christmas Prayer
I've Got your music
Popmaster
Out of My Mind
Music again
Coastal town
Nothing left to talk about
No comments:
Post a Comment