Ja pišem filmove/Radni dnevnici 1955-2001 - Ingmar Bergman (2021) Berenberg Verlag GmbH

Ich schreibe Filme/Arbeitstagebuecher1955-2001 - Ingmar Bergman (2021) Berenberg Verlag GmbH

Vera je ljubav. Kratka je poruka ove izuzetne knjige s kojom sam se mučio, s prekidima, par godina. Veliki deo svoje mladosti proveo sam u Kinoteci, pa sam tamo došao u dodir i sa filmovima ovog velikana režije i filmske umetnosti uopšte. Moram da priznam da sam se u to vreme malo zanimao za religiju, međuljudske drame i odnose, ono što me opčinjavalo u to vreme bili su Bergmanovi dugi krupni kadrovi. Mimika i smirena atmosfera koja je povremeno znala da bude narušena kratkim eksplozijama osećanja i emocija. Obostrana egzotika. I Šveđani nama i mi njima. Izbor iz Bergmanovih dnevnika, bar prvih 100tinjak stranica, obiluje kamernom atmosferom. Ispijanjem čajeva, dubokim razmišljanjem, ne preterano burnom svakodnevnicom. Kako stižu velike filmske nagrade, publika u bioskope, život ovog skandinavskog velikana i sam, pretvara se u dramu i tragikomediju. Bergman detaljno opisuje kako razrađuje radnju i likove. Kreće svaki put od nule, sitnih detalja svakodnevnice i tako nastaje grandiozan scenario. Zanimljivo je, da je, iako se pet puta ženio i imao devetoro dece, jako malo prostora posvetio familijarnom i privatnom životu. Bio je posve posvećen svom radu i umetnosti. Slušao dugo klasičnu muziku, Bramsa na primer, i u tišini svoga doma na ostrvu Faro u strahu osluškivao prirodu, ptice, zvukove mora i sl. Veliki životni preokret predstavlja trenutak kada ga saslušava policija zbog navodnih problema s porezom i selidba u Minhen gde radi u eminentnom lokalnom državnom teatru. Kako je i sam potekao iz protestantske svešteničke kuće, kao dete i tinejdžer, bio mali buntovnik, njegova ljudska i stvaralačka priroda obilovala je slikama najuzvišenijih veličina i tema. Ali kao što sam već napisao, njegova prilična nezainteresovanost za privatnu stranu sopstvenoga života nestaje tek u poznim godinama, pred samu smrt 2007e godine. Znam da me lično, jako promenio, uzdrmao razvod i drame koje slede, a kako je to tek Bergman detaljno opisao i ostvario u "Prizorima iz bračnog života". Samo dva sata otprilike! Nije taj skandinavski temperament ni blizu povremene bezumnosti koju srećemo recimo na balkanskim prostorima, ali i oni imaju to. Manjak racionalnosti i razuma u povremenim trenucima. U tišini, ipak, velika je snaga koja brda valja. Svako ko se zanima za sam proces nastajanja scenarija, filmova, priča, romana, drame na ovom mestu biće dobro uslužen. A ima tu i saveta za privatni život. Dubina razmišljanja dovodi često do neočekivanih obrta i velikih scena, ali košta često zdravlja i živaca. Bergman je to sve nekad lakše nekad teže savladavao. Ljubav prema profesiji, sklonost detaljima, mnogo toga ne primeti se u površnom gledanju karakterističnom za veći deo publike. Bergmanov rad ulazi u udžbenike profesije i pisan je i sniman tako da ne bruka struku. I sam želeo bih da moj rad u jednoj sasvim drugoj oblasti bude takav. Ali nedostaju mi često snaga, inspiracija i volja da posle svakog završenog projekta s još većom energijom i predanošću pređem na sledeću temu. Sada, nadam, se razumete kakav je lik i čovek bio Ingmar. Uzor ne samo na filmu, nego i van granica te umetnosti. Požrtvovan i hrabar kad se to traži, sudržan i kolebljiv, kao i mnogi od nas, kad su porodica i osećanja u pitanju. Ne znam da li mu je bila namera da ove dnevnike jednoga dana objavi? Ali otvorio je srce svima koji ga i vole i ne vole i cene i preziru. Zar to nije dovoljna preporuka? Ne znam za vas. Za mene jeste.