Algoritam: Kako veštačka inteligencija odlučuje ko će da dobije posao, nadgleda, unapređuje i otpušta & zašto moramo da joj se sada odupremo - Hilke Schellmann (2024) Hachette Books New York

The Algorithm - How AI decides who gets hired, monitored, promoted & fired & Why we need to fight back now - Hilke Schellmann (2024) Hachette Books New York

Svedoci smo da se veštačka inteligencija iz dana u dan sve više i više bavi našim životima. Iako joj je primarna uloga da nam olakša život i svakodnevnicu, činjenica da mnoge stvari u vezi njenog funkcionisanja nismo u stanju da objasnimo, baca velike dileme na dnevno svetlo. Knjiga novinarke i profesorke Hilke Schellmann bavi se nečim što se uveliko dešava u Sjedinjenim Državama, a verovatno i u ostatku sveta, samo u nešto manjem obimu - nadgledanjem na poslu i izborom kandidata za posao. Tržište softvera veštačke inteligencije koji koriste firme za intervjuisanje radnika, poboljšavanje produktivnosti i druge aspekte rada, raste rapidno iz dana u dan. Postoje alati koji se "treniraju" na "najboljim" radnicima i onda primenjuju uzduž i popreko u svim sferama rada. Zna se na primer da oglasi za posao u proseku imaju preko 50 parametara ili izraza važnih za opis pozicije. U suštini velika većina nastaje tako što se u već postojeće opise dodaju novi elementi. Za samo radno mesto, verovatno je 7 do 9 kakrakterističnih tačaka merodavno. Na aplikantu je da ih pronađe i ubaci u svoj CV. Kako to nije nimalo lak zadatak savetuje se da se pre apliciranja uspostavi lični podatak sa HR "regruterima" i pokuša da se dođe do neke korisne informacije. Sami "regruteri" provode u proseku 7 do 9 sekundi u gledanju aplikacija za posao. Najvažnije im je da ne postoje diskontinuiteti u vremenskim periodima rada i da su bar neki od karakterističnih opisa spomenuti u CVju. Kako firme veličine Googlea ili Wal Marta godišnje obrađuju i do 3 miliona prijava za posao, jasno je da se deo procesa selekcije automatizuje. Na brojinim primerima Hilke priča o greškama i problemima s primenom softvera. A i po onome što se ne spominje u knjizi vidi se koliko je ova tema delikatna i osetljiva za analizu. U Americi često dešava se da invalidi i manje sposobni za rad kao i razne etničke i druge manjine nemaju iste šanse na tržištu rada iako im je jednakost garantovana zakonom i ustavom. Analizira se način govora, ne i ono što se priča, snima se gestika inteligentnim kamerama. Neke firme čak imaju i video igre čiji skorovi služe u širem odabiru kandidata. Činjenica da posle epidemije Covida čak 30 posto, 8 od 10 najvećih kompanija prate i nadgledaju rad svojih radnika - poražava. Svaki potez mišom ili otkucaj na tastaturi vredno se analizira i arhivira. Microsoft kao tvorac moćnog paketa Office 365 tvrdi da nema u ponudi monitoring software. Izjave svedoka govore da poslodavci ipak nalaze način da prate rad svojih radnika. Između netransparentnosti i čuvanja poslovne tajne, često se izmaknu greške tipa da firme razmenjuju istorije bolesti svojih radnika, iako bi ti podaci po pravilu morali da budu zaštićeni. Google recimo nudi testove i besplatnu prevenciju u borbi protiv psihičkih anomalija i bolesti. Testira se po raznim firmama i otpornost na "Burn Out" i slične pritiske. Kako veštačka inteligencija nije imuna na teme kao što su rasizam, blasfemija, mizoginija... Ne retko dolazi se do zapanjujućih i poražavajućih rezultata. Dalje. U preporuci stoji da oni koji traže posao, koriste standardne formate koji neće praviti probleme HR softweru u skeniranju podataka. Dalje, ako radite ne proveravajte ličnu poštu na uređajima firme. Ne instalirajte software firme u kojoj radite na svoje lične uređaje. Evropa ima jake zakone zaštite radnika i poslodavaca, ali ni ona nije imuna na ove probleme. Dok su podaci u Americi poražavajući i tamo godišnje preko 40% ljudi nezadovoljno traži novi posao. Amazon recimo snima svoje vozače i radnike na traci. Sve se evaluira i ljudi jednostavno nisu više u stanju da izdrže toliki psihički i fizički pritisak. Lično, mislim da je knjiga mogla da ide i jače i dublje i konkretnije. Jasno je da svako, pa i autorka knjige vodi računa o bezbednosti, karijeri, odmerenosti i tome da je za većinu ljudi najvažnije da imaju posao i mogu da plaćaju račune za stan, hranu, struju, vodu. Pravo doba veštačke inteligencije koja ili poredi i klasificira ili sama na osnovu prepoznatih šema i mustri pomaže u odlukama, selekciji ili istinskoj produktivnosti - tek dolazi i svih njenih grešaka vezanih za sadašnjost i za primene koje nalazi, sećaćemo se kao prvih porođajnih muka nečega što će da ili ulepša budućnost ili da je u potpunosti uništi. Zavisi od ljudi. Nas samih. I to je ono što knjiga potencira. Da se ne prepustimo stihiji, nego da iz dana u dan preispitujemo tehnologiju i sve njene aspekte na svakodnevni život.