Pretpostavljam da fanovi pokojnog Vic Chesnutta vole više njegove tekstove i nešto manje melodije koje je komponovao. Iako već skoro 15 godina nije među živima, često spominje se njegovo ime po raznim časopisima i piše o njegovom velikom talentu u narativima i neprežaljeno. Gledao sam ga relativno davno, malen, svezan za invalidska kolica, izgledao je još manjim. Nastupao je isto veče i na istom mestu kad i Dengue Fever, ali ne mogu tačno da se setim ko je bio prvi, a ko drugi. Pratili su ga muzičati Godspeed You Black Emparor i to me više motivisalo da to veče izađem iz stana, nego sam Vic. Izvini. Na hodniku sam sreo Efraima iz GYBE i pričali smo o glupostima. Nekoliko minuta. Znam da je on prilično politički aktivan, kao i ostale kolege sa Constelation Rec. etikete. A kakva su vremena, ljudi se daju lako isprovocirati, verovatno je i to razlog što se sve manje i manje čuje nečije iskreno mišljenje i što sve protiče u opštim frazama. Nema nešto politički obojenih albuma sa jakim izrazom u poslednje vreme.
Da se vratim Vicu; on jeste koristio prilično efektne fraze za naslove svojih kompozicija koje delom bile su opis njegove svakodnevnice, a i proizvod pomućene stvarnosti. Nije se štedeo. Otkrio ga je pevač REM, Michael Stipe, a nije tajna da ga je obradila, volela i Madonna. Bio je i veliki prijatelj Marka Linkousa i nekako nestali su skoro u isto vreme i na skoro isti način. Ogroman gubitak za pop i njihove porodice.
Chesnuttove pesme i njegov trubadurski glas nisu za mačo tipove. Ali mogu da ih slušaju u tajnosti, jer poseduju jak i autentičan izraz i u njima nema nimalo straha od budućnosti, od bilo čega.
Njegova karijera praktično počela je još 1990e godine i skoro 25 godina širila se, sporo, baza fanova. To nije naročito pomoglo, pa se dosta života mučio, što zbog hendikepa i zdravlja, što zbog toga jer nije gajio klasičan pop folk izraz. Bio je sklon malim eksperimentima, ekspresionističkom radu sa muzičarima, a to uvo klasičnog potrošača ne podnosi. I odmah menja stanicu na svom radiju. Ljudi često su surovi, a da toga nisu svesni. Nekad, kad im to ipak dođe na um, biva kasno. I posledice, velike, znaju da budu, nesagledive.
Vic bio je ponosan lik, glasom koji pomalo vuče na Marianne Faithfull, Roberta Wyatta i britanske trubadure, iako poticao je iz dubokog juga Amerike. Što nije krio i zbog čega bio je ponosan. Šta bi sve bilo da nije preživeo kao tinejdžer tešku automobilsku nesreću ili da je uboo neki zvučni hitić, to možemo samo da pretpostavljamo. Ostavio je iza sebe lep opus, mnoštvo malih i velikih kolaboracija. Opet, samo kad se setim njegovih umornih prstiju umotanih u platno i publike koja mora da brblja. Stvarno kao ljudi i kao čovečanstvo nismo zaslužili mnogo toga dobroga i kvalitetnoga što nam se servira. Vic, bio je predobar za ovaj svet. I samo retki danas znaju to da cene i da budu zahvalni i ponizni.
Brute - Let's Get Down To Business
Brute - You Got It All Wrong
Vic Chesnutt - Bug
Vic Chesnutt - Bernadette & Her Crowd
Vic Chesnutt - Preponderance
Vic Chesnutt - Band Camp
Vic Chesnutt - Gepetto
Vic Chesnutt - Free of Hope
Vic Chesnutt - Bourgeois and Biblical
Vic Chesnutt - What Do You Mean?
Vic Chesnutt - Glossolalia
Vic Chesnutt - We Are Mean
Vic Chesnutt - Working on House
Vic Chesnutt - We Hovered With Short Wings
Vic Chesnutt - Thread - Live
No comments:
Post a Comment