Sećam se da sam u četvrtom razredu osnovne škole dobio zaušnjake i morao 3 nedjelje da provedem ležeći u krevetu kod kuće. Dobar drug, koji je to već preležao, donosio mi je domaće zadatke i knjige iz sabrane kolekcije dela Johna leCarrea koju mu je mama kupila na nekom sindikalnom popustu. Tad sam shvatio da od mužjaka i mačo tipova ala Bond, nema velike koristi u svetu obaveštajaca. Sigurno da ima i takvih faca, ali leCarreovi junaci hladnoratovskih saga, imali su dve leve noge, kretali se sporo i tromo, nisu upadali u oči ni na kakav način, osim po nezgrapnosti i tromosti i činili su čuda u tadašnjem sukobu koji je svakoga dana pretio da se rasplamsa u svetsku kataklizmu.
Posthumno objavljeni Silverview, nije zadovoljavao visoke standarde njegovog tvorca. leCarreov sin ipak je odlučio da knjigu iznese pred publiku i uboo mali megahit. Priča o knjižaru iz provincije koji voli W.G.Seebalda i koji je posle finansijskog uspeha pobegao iz vreline britanske prestonice ne obećava mnogo na početku. Više puta do(g)rađivani tekst, sadrži u sebi i neke druge moderne reference i komentare na njih. U mnoštvu likova, izdvaja se jedan istočni Evropljanin koji, gle čuda, odnekle sve zna. Tu su naravno i neke zakukuljene i zakulisane radnje na Bliskom Istoku. Beograd spominje se u više navrata, a i nečuvene epizode ratova u bosanskim vrletima. Autor, tj. njegovi junaci, pitaju se, a kao ne znaju, zašto je manjkalo pomoći, a i podrške, bosanskim muslimanima. Kako smo svi manje-više bili statisti u toj neslavnoj epizodi raspada države čijem su nastanku umnogome kumovali zapadni emisari, prepuštamo i ovaj put jednoj neobičnoj špijunskoj knjizi da nas vuče za nos. Politika mogućeg i ostvarivog, u specifičnom istorijskom trenutku, iznedri nekad i najneobičnija rešenja.
Tema izdaje i curenja podataka opisana je, ne i objašnjena, do najsitnijih detalja. Kao i svaki otvoreni sistem, tako i bezbedonosni i obaveštajni, mora da diše i da razmenjuje interakcije sa svojom okolinom. U protivnom implicira i stvara oko sebe haos i bezvlašće. Tako da u ovom delu partner žrtve rata, Sabine, koja je izgubila porodicu, na neverovatan način uspeva da iza sebe ostavi veliki brisani prostor i povuče za nos daleko iskusnije i proračunatije od sebe. Naravno, obaveštajcima proradila je i savest, jer se u jednom trenutku nisu našli na strani slabijeg i nemoćnijega. A onda ih je taj slabiji i nemoćniji totalno razoružao mudrošću i umećem.
Kao i većina ljudi s tih prostora, mogu samo da im prebacim nedovoljno poznavanje terena i mentaliteta. I ova knjiga upravo postavlja to pitanje. Koliko i zašto mešati se u nešto što ne razumemo? Odgovor, daje nam sadašnjost i budućnost. Sve neizvesnija i neravnopravnija borba, vodi nas u sve veće sukobe. Granice podrhtavaju. Ni svet ne razume Britance, ni oni svet. Lepo je živjeti na ostrvu sa prirodnim granicama, čitati knjige i zalevati cveće. Znam da je prepuštanje Bosne Bosancima veliki rizik, ali ni ovo danas nije neko rešenje. Neka bar vlada mir među ljudima.
No comments:
Post a Comment