Dugo nisam gledao filmove, a bio sam, pa otprilike, veliki filmofil. Voleo sam podjednako blockbustere kao i autorski film i uvek bi našao jedan ili više detalja koji mi se dopadaju i po njima pamtio ta ostvarenja. Čak i ako mi se film nije dopadao, lično. Kako sam u poslednje vreme nekoliko puta bio u bioskopu, a znam da je jako teško, čak i najlošiji film, napisati, snimiti, promovisati, uzeo sam ovu po sadržaju i veličini, obilnu studiju Jamesa Monacoa, da čitam. I pomalo razmišljam paralelno.
Samo delo, podeljeno je u više celina. Prvo se piše o tehnici snimanja i njenom napretku tokom celog XX veka, a dotiču se i neka najsavremenija dostignuća. Poslednji deo bavi se skoro istom temom, uz to da se dodiruje i novih medija, kao što su kompakt disk, blurej, VHS kasete, internet, ali i oni mali sitni čipovi u projektorima i kamerama. Što se samih kamera tiče, ideje su prastare i za realizaciju mehanike i elektronike utrošeni su milioni sati istraživanja i testiranja. I to je samo za sebe isto velika umetnost.
Centralni deo posvećen je istoriji svetskog filma. Po fazama, kontinentima, žanrovima. Posle drugog svetskog rata Hollywood bio je centar svih vodećih trendova, a između 1950e i 1980e godine ističe se po inovativnosti i novitetima francuska kinematografija. Glupo je nekoga isticati posebno, ukusi su različiti. Sam Monaco smatra "Građanin Kejn" (1941) Orsona Velsa, najvećim dostignućem svih vremena, pa neka na tome ostane, bar što se tiče navođenja konkretnih autora i ostvarenja.
Jedan deo knjige bavi se i fizičkim limitima koje film uz pomoć trikova savlađuje. Tu su opisi optike, mehanike i drugih detalja. Stvarno vredi ovo sve pročitati. Kao kritičar Monaco oslanja se na razne periode teorije filma i zapazio sam jako lep citat velikog sovjetskog režisera Sergeja Ezejnštajna da "film mora potpuno da razori stvarnost, da bi je što verodostojnije prikazao".
Pa neka se na ovom završi ovo kratko podsećanje na pročitano. Traganje će još da potraje, i skoro sam u potpunosti siguran da će na kraju da se završi neuspehom. Žeđ za informacijama i znanjem - ogromna je i samo delimično može da se zadovolji. Puka je sreća da sve i do današnjeg dana funkcioniše i ide napred. Velika je konkurencija i mnogo je sujete koja ne sme da bude zadovoljena, već razotkrivena, jer to vodi u nove sukobe i nerazumevanja.
No comments:
Post a Comment