Malo je reći da gitarske minijature Johna Faheya volim. Obožavam ih. Drugim rečima, žene dosadan sam. Znam. Čitao sam njegovo antologijsko pisanje o Charley Pattonu. I ako mi je nečega u životu u materijalnom smislu žao je to što njegovu knjigu: How Bluegrass Music Destroyed My Life više ne posedujem.
Možda je prepotentno, ali deo Faheyove i moje biografije, poklapa se u nekim stvarima. Živeo sam na ulici, upoznao svakakve likove, na poslu i dalje zavisim od dobre volje nekih dobrih ljudi. Ne mogu reći da sam neki preterani znalac, osim ako je gomila nepotrebnih i beskorisnih informacija u pitanju.
Zanimaju me koreni zla i dobrote u sredini koju još upoznajem. I da se odmah razumemo, Amerika je jako ružna, slična i nije čudo što tamo plastična hirurgija cveta i uvek će da ima posla za plastične hirurge, modelare koji prave skelete od gipsa i gline, čudovišta koja uče decu da se ne boje od malih nogu.
Fahey je kao, uostalom i Alan Lomax i Harry Smith, Folkwaysi, usvojio nešto što po vokaciji nije njegovo. Mogao je prilično lagodno da živi, ali poput Townesa Van Zandta, krenuo je mnogo težim putem i mnogo je vremena proteklo dok relativno mlađe generacije umetnika i zabavljača nisu sagledale deo njegove veličine i njegovih vizija, potencijala.
Fahey je od akustične gitare sačinio skulpturu i mauzolej generacijama doseljenika i robova. Kako u autorskim kompozicijama, tako i u tradicionalnim i improvizacijama, pokazao je da iskupljenje za sve nepravde može da živi i da postoji. Uz njega možete da hodate prerijom, satima, a da se ne pomerite iz udobnosti sofe i fotelje.
Možete da poverujete i da verujete. I da kao vetar prostrujite kroz prostor između žica i da potpuno nestanete u zvuku koji njegovi prsti oblikuju.
Fahey je za mene velik skoro kao i Hank Williams, razlog što tu veliku i ponekad jako slepu i uobraženu zemlju koja vlada planetom, nikad neću moći i hteti da zamrzim. A naneo sam i ja sam sebi, a i ona meni, kako se uzme, velike udare i nepravde u životu.
Iz uzajamnog nepovrenja i neznanja. Vreme je da se pomirimo.
John Fahey - Steel Guitar Rag
John Fahey - Evening Not Night (Pt. 2)
John Fahey - I Am The Resurrection
John Fahey - The Death Of The Clayton Peacock
John Fahey - 900 Miles - Instrumental
John Fahey - Requiem For Russelll Blaine Cooper
John Fahey - The Portland Cement Factory At Monolith California
John Fahey - The Singing Bridge Of Memphis Tennessee
John Fahey - Bean Vine Blues - #2
John Fahey - Good King Wencelas - Instrumental
John Fahey - Amazing Grace
John Fahey - America
John Fahey - In A Persian Market - Instrumental
John Fahey - The Approaching Of The Disco Void - Live
John Fahey - Hark The Herald Angels Sing/O Come All Ye Faithful
John Fahey - Lullaby And Finale From The Firebird
John Fahey - The Minutes Seem Like Hours The Hours Seem Like Days
John Fahey - Medley: Snowflakes; Steamboat
John Fahey - In Darkest Night: The Objectification And Recurrent Sightings Of Bizarre And Cathected Screen Memories (From Below) Along The Sligo
John Fahey - Angels From The Realms Of Glory
John Fahey - Poor Boy Long Ways From Home - Original Recording
John Fahey - The World Is Waiting For The Sunrise
John Fahey - Stomping Tonight On The Pennsylvania /Alabama Border - Version 1
John Fahey - Revelation On The Banks Of The Pawtuxent
John Fahey - Red Cross Disciple Of Christ Today
John Fahey - Summertime
John Fahey - Wine & Roses
John Fahey - Dance Of The Inhabitants Of The Invisible City ...
John Fahey - Improv In E Minor
John Fahey - O Little Town of Bethlehem / Jingle Bells
John Fahey - We Three Kings Of Orient Are - Instrumental
John Fahey - Joy To The World
John Fahey - In Christ There is No East or West
John Fahey - St. Louis Blues
John Fahey - Untitled (w/o Rain)
John Fahey - Requiem for Mississippi John Hurt - Live at the BBC October 1987
No comments:
Post a Comment