Duo Factory Floor iz Londona, prošao je kroz nekoliko personalnih izmena da bi sada spao na dva slova. Gabriel Gurnsey i Nick Colk minimalnim potezima uvode nas u svet elektronike i lako erotizovanih i industrijalizovanih ritmičkih struktura.
Teško je pogoditi koja ih ideologija vodi u dostizanju njihovih ciljeva. Saradnik Stephen Morris kaže da je to "postapokaliptički disko". I stvarno, ta muzika poseća na odbijanje i eho odbijanja okruženoga debelim zidovima koji se pimeraju. Bože, šta moraš da uradiš i koliko država i drugova da izdaš, da bi prošao na drugu stranu. Nemoguća misija.
Ide Factory Floor i s leva na desno i s desna na levo, ali ostaju prizemni kao što im i samo ime kaže. U intervjuima kažu da je manje nekad više. Jako su fokusirani na to što snimaju, kažu da pravila ne postoje i teško je proceniti da li je stvar u ponavljanju kao o majci znanja.
Direktni i spontani dostigli su na ko zna kakav način osoben, ali ne preterano inovativan izraz. Ipak deluju zarazno, kao da su usvojili neku progresiju iz minimal techna ili Kraut psihodelije.
Nije lako dostići takav nivo posebnosti i jasno je da je to glavni razlog što nemaju preterano veliki repertoar.
Sumnjam da će u budućnosti da razočaraju. Te amorfne metafore i mustre teže ka idealnom, jednostavnom i univerzalnom. A opet, veliko su bogatstvo za svet koji grca u nedostatku novih impulsa i ideja.
Šire se kroz usmenu reč, slučajno sam im dao šansu i nisu iznevjerili. Oni? Ko?
Factory Floor.
Factory Floor - One
Factory Floor - 25 25
Factory Floor - Upper Left
Factory Floor - Identity Switch
Factory Floor - Suspicious
Factory Floor - Heart Of Data
Factory Floor - End
Peter Gordon - Beachcombing
Carter Tutti Void - V2
Carter Tutti Void - T 3.3
Gabe Gurnsey - Harder Rhythm
Gabe Gurnsey - I Love A Sea On Fire
No comments:
Post a Comment