Elektronski vaš, prvi deo – Martyn Ware

Elektronski vaš, prvi deo – Martyn Ware

Electronically yours Vol. 1 – Martyn Ware

 

Constable – 2023

 

Za mnoge od nas koji smo manje više odrasli i između ostalog uz MTV emisiju “120 Minuta” novoj pop muzici pomalo nedostaje razbarušenost, raskoš i bogatstvo ideja i produkcije 80ih i 90ih. Šta je tačno u pitanju, moglo bi se satima naglabati i raspravljati. Knjiga o kojoj je ovaj put reč, opisuje jedno vreme i jednu epohu gde je tehnologija diktirala zvaničnu scenu, scena tehnologiju, top liste i gde su interakcije između mejnstrima i andergraunda bile brojne, praktično nesagledive i guste po obimu, frekvenciji i opštem odjeku. Kako finansijski, tako i po lepezi zvukova koje smo uz vožnju, medije, u klubovima, uz radio i na mnogim drugim mestima upoznavali i susretali trendovi su se smenjivali brzo i dinamično, ali znali smo im ime i glavne aktere. Danas praktično, i nemamo neke određene i merodavne muzičke pravce. Oni postoje, ali totalno su irelevantni i retko ko im poznaje ime i domet. Klinci ljubomorno čuvaju i prikrivaju svoje afinitete. Odrasli nemaju vremena i strpljenjima da im se dublje posvete. Jaz između generacija, veći je nego ikada. Oldies i milenijals žive u paralelnim svetovima.

Martyn Ware lik je koji je početnu slavu stekao na prva dva albuma The Human League početkom osamdesetih. Silom prilika i pod prisilom lejbla Virgin Records, odvaja se od svog najboljeg prijatelja, autora i pevača Phila Oakeya i osniva paralelno Heaven 17 i British Electric Foundation. O nebrojenim produkcijama koje su sledile i prethodile, više reči biće u nastavku ove zanimljive i od srca ispisane knjige i posvete epohi. Prvi deo završava se praktično 1992e godine i albumom B.E.F. – Music of Quality and Distinction Vol II.  

Odrastao u skrominm uslovima, u Šefildu, poreklom iz radničke porodice, uz roditelje brata i dve sestre, Ware se uz pomoć muzike i druženja oslobodio sive svakodnevnice i materijalno situirao. Danas je to naravno mnogo kompleksnije i mehanizmi su drugačiji. Nekada bilo je dovoljno imati nekoliko albuma i singlova u Top 40 i uz turneje i radijske kvote, s manje ispada i uz dobro društvo, skrpiti dovoljno novca za penziju.

S tehničke strane zanimljivi su opisi tadašnje mašinerije koja se koristila u produkciji. Danonoćno programiranja sekvenci od par sekundi danas je uz softver rešivo u domenu od nekoliko sati. Banke zvukova na katridžima, a potom i CD romovima, bile su preskupe. Jedan CD je koštao i do 3000 funti. Danas je to uglavnom besplatno. Što se vidi, a i čuje. Studijski bubnjari su se primerice žalili Wareu da ne mogu uživo da reprodukuju deonice sa LynnDrum uređaja. On im odgovara da mu je to bio i cilj, da ne mogu da ga reprodukuju. Posle nalazi zajednički jezik i sa studijskim muzičarima i neverovatna je priča o nastanku i genezi velikog hita We don t need this fashist groove thang. Glavni junak je bio tada 17godišnji John Wesley Barker, dečko koji ne zna da svira bas, a potom odsvira neviđeno dobru i nezaboravnu bas deonicu, pa koji je ritam gitarista, pa malo i ritam gitaru odsvira, a na kraju kaže da uči da svira violinu…Veliki hitovi su nizovi slučajnosti i nastaju iz malih ideja...

…Heaven 17 je kako Ware tvrdi odstup od principa The Human League u smislu da se osim sintisajzera koriste i “živi” instrumenti. Dogovor je bio i da nema ljubavnih pesama, ali i to je prekršeno. Pravila su tu da se ruše i preusmeravaju.

Ware je jako ljubazan i korektan u svojim ocenama muzičkih partnera, čak i kad se ljuti što npr. ne dele njegove levičarske ideje i poglede kao npr. Bob Geldof, ostaje fer i nikoga ne vređa. Vidno u šoku zbog Garry Glittera, jednog od heroja svoje mladosti, deluje na trenutke i naivno, pa moramo da konstatujemo da i ima mnogo sreće zbog svoje zvezde vodilje. I da je srećan što može dobro da živi od posla koji voli.

Zanimljive su priče o susretima sa Tinom Turner, Chaka Kahn ili recimo nenadmašivim Bootsy Collinsom od koga u studiju kupuje ručno rađene kape. Od čega legende preživljavaju!!! 10 funti komad.

Produkcija debitantskog albuma Senanda Maritreye, nekad poznatog pod imenom Terence Trent D Arbyja donosi mu čekove od kojih i danas može komotno da živi. Balearistički remix hita Heaven 17 – Temptation donosi mu pristup novoj publici koja se provodi uz sangriju na plažama Ibice. Eurodisco, naime.

Detalja je stvarno mnogo i Ware pokazuje da su veze u sceni Šefilda trajne i isprepliću se. Ja lično čujem tu i buduću etiketu Warp i nenadmašne Cabaret Voltaire. Jedan za nas sasvim drugi svet, a u suštini jedno te isto, svet inovacija. Svet inovacija, jedno te isto. Čudna konstatacija, ali vredna razmišljanja. Wareova misija još traje i željno iščekujem nastavak ove jako zanimljive pripovesti.