HarperCollins - 2018
"Out Band Could Be Your Life", knjiga o američkom Indie amdergraundu od 1981 do 1991 Michaela Azerrada čitala se u jednom dahu. Prošlo je više od 20 godina kako je ovo delo o opusima Black Flag, Sonic Youth, Hüsker Dü, Beat Happening i sličnima objavljeno. I zaista predstavljalo je istinsko osveženje u pop publicistici.
U međuvremenu, Azerrad pisao je recenzije, prilaze i intervjue za američku štampu. Knjiga o Nirvani bila je sledeći bestseller. Kratki twitovi sa adrese @RockCriticsLow predstavljeni su u njegovoj poslednjoj knjizi o kojoj ovde je reč. Propraćeni su ilustracijama Eda Fotheringhama i sve se to može prelistati i proveriti i pročitati za manje od sat vremena.
Uvod počinje sa opštepoznatim konstatacijama da je pisanje o muzici "ples o arhitekturi" i čuvenom Zappinom da "ljudi koji ne znaju da pišu, intervjuišu ljude koji ne znaju da pričaju , za ljude koji ne znaju da čitaju". Azerrad tvrdi da je za pop rock kritičare važnije da čitaju fikciju, nego štampu, jer se verovatno jedino tako oštri rečnik i izbegava ponavljanje i preklapanje. Moram da priznam da sam na dosta mesta u ovoj knjižici ulovio sebe samog. Jednostavno, kliše zna da bude opsesivno i zavodljivo zabavan. Znao bih tako i ponekad da se tako narugam svojim nekadašnjim kolegama kritičarima.
Fraze poput "sonične katedrale", "gitarski dueli" i još 99 drugih, deo su opšteg manjka kulture i ljudi vole to da vide i ne vole preterano inovativne tekstove. Čak i kada neko uspeva da zaintrigira i nasmeje čitaoca, javlja se zavist u struci. Tako, neka anonimna sredina i prosek, ono su što se traži po redakcijama medijima. Zvezda poput Simona Reynoldsa, Frere Jonesa i par drugih, jako malo je u ovo vreme. A i one krpe kraj s krajem usled opšte digitalizacije i gubitka interesovanja mlađe publike.
Ukratko, Azerrad jako je zabavan i oštrouman. Dolazi to sa iskustvom. Verujem da je i ogorčen. Ima ovde neke duboke ironije. Struka dobro razume struku. Znam da su mnogima dojadili i Stonesi i Beatlesi i Radiohead i Pink Floyd i još par navikanih, ali važnih imena. Neki etiri, ikone i etaloni moraju da postoje. To što mladi slušaju danas, osim možda rap muzike ne nudi nešto posebno inovativno i novo. Biće zanimljivo u bliskoj i daljoj budućnosti videti koje ime će da se pridruži gore navedenima. Svako ima svoje kandidate.
Ona poslednja kompozicija na albumu svakako je pun pogodak. Biće i dalje fraza koja često se koristi kada se nema vremena i nema puno toga da kaže. Jako lepa kolekcija kratkih aforizama, doduše pomalo preskupa za prosečan džep. Sva sreća Twitter ili x kako danas još se zove, besplatan je i na njemu možete da upratite Azerrada i njegove sjajne misli. Kredo: Vredi.
No comments:
Post a Comment