Alfred A. Knopf - 2023
Tipičan roman Breta Eastona Ellisa? Teško je tako nešto tvrditi za obimom mali, sadržajem i značajem veliki opus ovog američkog pisca. Autor 6 romana, knjige priča i knjige eseja, proslavio se romanom "Less Then Zero" koji je objavio, ako se ne varam, u svojim ranim dvadesetim godinama. U "Krhotinama", podseća se delom i tih vremena, 80ih godina prošloga veka. Glavni junak sedamnestogodišnji je Bret i ako je verovati dobrim delom ono što o sebi priča, blizu je istine u tom segmentu. Sve ostalo - plod je mašte. I ovaj put ne nedostaje sedativa, lekova za smirenje, skupih nemačkih automobila, vila s bazenima, tinejdžerskih dijaloga o modi, muzici i svim sporedenim stvarima ovoga sveta. Stil i sadržaj tu su negde. Tu je i masovni ubica koji možda ima, a možda i nema veze sa radnjom. Učenici privatne škole, bave se svim mogućim stvarima osim možda da - uče. Roditelji ih dotiraju novcem i skupocenim poklonima. Imaju u materijalnom smislu sve. Životi su im (isp)razni i svaki dan smišljaju kako da osmisle njihovo postojanje. Opisi svakodnevnice uključujući i seks, mahom istospolni seks, kazuju nam da ništa nismo propustili i da ništa ne propuštamo. Znatiželja kao prokletstvo. Jezik kojim pisac piše, jednostavniji je nego u romanu "Glamorama" i čita se s lakoćom i nestrpljivo. Negde od polovine, skoro 600 stranica obimnog dela, počinjemo da se podsećamo i drugog remek dela "American psycho" i ovo jeste na neki način psihološka drama na ivici bezumlja i izbezumljenosti. Kako naš je jezik mnogo lepši i praktičniji od američkog engleskog ovde stalno se ponavlja neko "ja". Englesko "I" i "I" i "I" s jedne strane daju ritam iskazu. Opet nije lepo i estetski kada neko stalno "to" ponavlja. Radnje u prvoj polovini knjige i nema preterano. Upoznajemo se s likovima. Bret "iz romana" traži nekoga ko bi da podrži ideju njegove prve knjige. Suludo zamišljeno. Sreće razne ljude, uglavnom decu svoga uzrasta. Vozi se prebogatim ulicama, ide u provod, "uživa" i telom i svojom izmučenom dušom. Sve je ispunjeno sitnim intrigama i tračevima kao nekad kod čuvenoga Trumana Capotea. Neko iz toga sveta kad bude ovo čitao sigurno je da će da se prepozna. Nemoguće je da je ovo sve plod mašte. Predobro je da bi bilo izmišljeno. Bret "pisac", podseća se zvučnih hitova iz toga perioda, ali i manje poznatih pesama bendova kao što su The Cure i Ultravox. Kompozicija "Vienna" Ultravoxa prilično efektno iskorišćena je na nekoliko mesta. Mladi bogataši još su premladi da imaju mobilne telefone, 80e su to, ali većina ima fiksne brojeve telefona, što je bila retkost za taj period. Stalno nešto poduzimaju, trude se da ispune "planove" koji ne postoje. Da budu što manji i što više odrasli. Kako se uzme. Završiti školu i verovatno raditi nešto unosno i ne preterano naporno. Odabrana klasa. Bret "pisac" i Bret "glavni junak" vode unutrašnje dijaloge bitke i ne slažu se baš dobro u svakom trenutku. Nešto je moglo i bolje da se uradi. Da vam ne prepričavam ovu zabavnu literaturu. Nema tu neke ambicije osim da se obračuna i sa samim sobom i sa ko zna još s kim. Taj svet sjajan spolja, utopijski, skriva od nas ubrzanu prolaznost koja njime vlada. Sve je to suludo i krajnje naporno i raspada se u krhotinama. Nije jasno i zašto. Odakle sav taj pritisak. Da se uspe? Porodica koja ne postoji i koja nestaje i deca žrtve svojih bogatih roditelja koji hoće mir za sebe. Nagađam. Deca su ipak to. Bret "pisac" odrastao je i u zrelim godinama, a Bret "glavni junak" sve to nije. On hoće da postane "pisac". Žal za mladošću? Vrlo moguće. A možda se i varam. Roman kao da je ispisan poslednjim atomima snage. Sve mora da funkcioniše. Čita se lako. Ne tako lako zaboravlja. Ako je stvarno i približno takva Amerika, kakvom je Bretovi opisuju, onda je sva ta moć koju svakodnevno demonstrira - iluzija. Ako elita tako misli i piše, šta običan čovek da pomisli. Ne. Ovo nije više zabava. Poslednja trećina knjige ide furiozno i ako smo na početku pomislili da možda i gubimo vreme, prolazeći stranicu za stranicom, trud isplati se. Oba Breta, i Bret "pisac" i Bret "glavni junak", dostojanstveno obavili su posao. Dobri su Bretovi. Ne uvek, Ali većim delom sjajan roman.
No comments:
Post a Comment