Ne zauvek, nego za sadašnjost – Chuck Palachniuk

 

Ne zauvek, nego za sadašnjost – Chuck Palachniuk

Not Forver, but for Now – Chuck Palachniuk

Simon & Schuster – 2023

 

Na početku ću napisati ono što bi po nekom… ne(na)pisanom pravilu trebalo da stoji na kraju ovog opisa knjige. „Ne zauvek, nego za sadašnjost“, kako slobodno stoji u prevodu naslova, zapravo je piščeva želja da prenese ili bolje rečeno zaustavi trenutak i stavi ga na papir i ekran i tako zamrzne ideju samog romana. Ne zanimaju ga ni prošle ni buduće generacije u smislu ko, šta i kako, šta čita? Zanima ga samo ovaj trenutak i ovo ovde i ovo sad i ti potencijalni čitaču. Samo ga ti zanimaš.

Dalje. Chuck Palachniuk, američki je književnik ukrajinskog prezimena i francuskih i ruskih predaka, bar tako stoji na internetu. Ako je to istina, onda može da se genetski nasluti i objasni tako jaka i probitačna rečenica koja koliko i imponuje, toliko na momente i odvraća  pažnju od same radnje, tokom i toka čitanja. Svetsku slavu stekao je romanom „Fight Club“. Osim novca od filmskih prava, taj roman dao mu je priliku da se posveti svom poslu i pored akademske titule, ne bavi više poslovima mehaničara i tehničkog kopirajtera.

U nekim komentarima stoji da kopira sebe, tj. delove svojih ranijih spisa, 20 romana i 6 knjiga eseja i kratkih priča. Poznajem samo par i mogu reći da ima stvari koje se ponavljaju - prosto gledano. Ako dublje razmislimo, ipak je to više stvar stila, odbrane principijelnosti, pa i varijacije i produbljavanja nečijeg izraza. Ponavljanje je majka znanja.

Priča je o dvojici dečaka iz Velsa i njihovoj porodici koja se tradicionalno bavi, hm, profesionalnim ubijanjem. Jasno je da je dosta toga u domenu fantazije, ali ko zna? Slobodan umetnički tretman teme koja svoj vrhunac doživljava u krimićima Agate Kristi ili špijunskim romanima Johna LeCarrea ovde je i satira i ozbiljna kritika aktuelnog političkog i ekonomskog momenta i „transregresivna“ zabava, kako več negde stoji.

Često spominje se Sir Richard Attenborough, autor televizijskih serijala, pa listanje ponekad podseća na menjanje programa daljinskim upravljačem. Taman kad (po)mislimo da smo ulovili nit i sledeći korak, sledi u jednom od sljedećih kratkih poglavlja, nagla i vrtogava promena pravca.

Autor pita se ili bolje rečeno, na ponekad neukusan način načinje teme ubistva Natalie Wood ili Lady Di. To je tek teren na kome trenira strpljenje i toleranciju brojnih obožavatelja. Znamo da su teorije zavere postale pojavom društvenih mreža i opšte digitalizacije sportski poligon broj jedan. Ako je u pitanju kritika, oprošteno je. Seksualne perverzije, pa i druge devijacije, ovde se serviraju kao hleb i pašteta za užinu i veliki odmor. Dobrostojeći klinci, su i braća, od kojih jedan odskače zlobom i izopačenošću, drugi, narator, osećajnošću i bistroćom - ubijaju svoje privatne učitelje i - ubijaju svakakvim bedastoćama i spletkama slobodno vreme i dokolicu.

Negde pred kraj, klupko se odmotava i dobijamo želju da neke delove ponovo pročitamo. Bliži se i svetska katastrofa. I svet koji sagradio je Palachniuk, sprema se da definitivno propadne i potone. Možda ne baš tako. Ne baš tako brzo i tako lako.

Sve u svemu, Amerikanci ovo mogu mnogo bolje da razumeju od nas sa Staroga kontinenta. Ali dobra literatura za uvoz i ne ispod 21e godine. Previše je užasa u stvarnom svetu, pa da stvarni klinci, oni bolje i manje bolje stojeći i obavešteni, opet ne dolaze na svakakve ideje. Potkrade se to. I autor je lično doživeo veliku tragediju, pa dobro zna o čemu piše.  Nadam se.  

I mi stari učimo. A to da Chuckovi sunarodnici ne znaju razliku između Australije i Austrije, naravno da je 90% vic i poza ljudi kojima zaista nedostaje gram ili dva grama više, samokritičnosti, usled veličine u kojoj žive i kojom su okruženi. Verujte mi, znaju mnogo više nego što pretpostavljate.

Dakle – sadašnjost. Nema prošlosti, nema budućnosti, samo sadašnjost.