Brett Easton Ellis i Jonathan Franzen pišu debele romane i s podjednakim uspehom kotiraju i kod kritike i kod publike. Slična situacija je i sa Donnom Tart. Iako je "Češljugar" njen, tek treći roman i iako je zašla u sedmu deceniju života, radi se o jednoj od najznačajnijih američkih autorki današnjice. Nagrađena Pulicerovom plaketom za roman godine, 2014, ova saga ili "bildungs" roman, prati odrastanje i život glavnog junaka Theodore Deckera koji je u terorističkom napadu u njujorškom Metropolitan Muzeju izgubio rođenu majku, ali i dospeo do izuzetno vredne slike "Češljugar" najboljeg holandskog učenika Rembrandta, Carela Fabritiusa iz 1654e godine. Nije lako odgonetnuti da li je glavni junak Decker ili "MacGuffin" platno po kome je knjiga dobila ime. Na internetu je obilje podataka i o slici i o romanu i o filmu snimljenom po ovom delu 2019e godine. Tako da ne vredi da vam prepričavam radnju o ovom ostvarenju pisanom u prvom licu jednine. Dečak je praktično siroče jer njegov biološki otac ne brine se o njemu. Odrasta u kući prijatelja i druži se sa drugom iz Istočne Evrope kome jedinom poveruje i svoju tajnu. "Češljugara" traži policija i povremeno o tome piše i štampa. Strah je veoma dobro opisan, a i opravdan. Usled straha dečak tek u svojim kasnim godinama oseća i ispoljava iskrenu ljubav prema svojoj pokojnoj majci. Ono što mene uvek zanima u knjigama su i reference iz vremena radnje. Spominju se Elliott Smith, Dylan, Glen Gould. Radnja se pred kraj premešta u Evropu. Sad već stasali dečak i njegov drug Boris, bave se biznisom i trguju lažnim antikvitetima i u globalu, imamo neku vrstu "happy enda". Kritika kaže da u svemu ima dosta elemenata Donninih uzora: Dickensa i Nabokova. Stil je kristalno jasan sa malom dozom misterije i trilera. Ima i jako lepih rečenica, a verovatno je i mnogo njih žrtvovano u procesu nastanka knjige da ne bi radnja previše patila. Tako da unutrašnjih monologa skoro i da nema. Sve se iznosi na svetlo javnosti, a jedinu tajnu o "Češljugaru" dele čitaoci sa glavnim i glavnim sporednim likom. I celo vreme pitamo se šta i kako dalje? I tu je veština gospođe Tart. Da zapetlja, pa se polako izvlači iz zamke i zadatka koje je sama sebi postavila. Trud se isplatio. Napisala je još jedan bestseller. A šta i kako dalje, to se mnogi pitaju već 10 godina? Vreme je za novi roman. A? Stvarno iscrpljujući zanat.
No comments:
Post a Comment