Štrik - 2023
Sećam se kako sam sav rumen u licu, kriomice čitao u metrou "Seksualni život Catherine M" francuske kritičarke umetnosti Catherine Millet. Bilo me prosto stid da ne sretnem nekoga poznatoga i da me pita šta držim u rukama. Radoznalost. Davno je to bilo. Ova knjiga i mnoge druge, ličnosti iz politike, kulture, sporta i umetnosti, našli su sebi mesto u kratkom delu "Godine", dobitnice Nobelove nagrade za književnost 2022e, Annie Ernaux. Annie obišla je u svom zanimljivom životu, rođena je 1940 godine, mnoge delove Francuske, da bi se skrasila u malom mestu Pontoise pored Pariza. Levičarka po opredelenju, feministkinja, sastavila je pregled svih većih događaja u svojoj zemlji, otprilike od oslobođenja 1945. pa do današnjih dana. Originalno objavljena "Godine" 2007, uz dokumentarnu građu, oslanja se i na autobiografske podatke, što je i okosnica njenog celokupnog opusa. Po znanju i sadržaju, na tragu velikana Umberta Eka, pokazala je koliki značaj Francuska ima, doduše u poslednje vreme sve manje, na svetskoj sceni. Da nešto ne izdvajam posebno, ona se osvrće i na vladavine DeGaulea, Mitteranda, Chiraka i Sarkozyja, navodeći osnovne smernice, njihove karaktere i najveće uspehe i neuspehe. Koliki je put od povlačenja iz Alžira, postmoderne, u čemu su Francuzi velemajstori i svetski šampioni, Godarda, Aznavourea, pa do interneta i konzola za videoigre? Pardon, My french. Organski napisano, kratki eksperiment sa formom i izražajem, uspeva da na jednom mestu okupi i poveže naizgled nepovezivo. I sama seksualna revolucija i borba za osnovna prava, opisani su bez ustezanja i lažnog morala. Francuzi umeju to, mada nekad zvuči jeftino i sažvakano. Kod njih izgleda mora. Bez toga se ovde nije moglo. Da je knjiga duža, ne bi valjalo. Annie pronašla je meru i formulu da vam oduzme taman onoliko vremena koliko sama tema zaslužuje. Zna da svi puno radimo i nekud žurimo. Da nemamo uvek vremena za novine i medije. A tema je kako vreme prolazi i kako trenutno sve(t) naizgled stoji. Svet ideja na čekanju je. Biće iznenađenja, ali bićemo ih svesni tek kad stanemo i okrenemo se unazad. Na jednom mestu kaže da je DeBord sve predvideo. Spektakl koji više nije spektakl. Pet minuta slave za sve. U poslednje vreme Annie je u žiži javnosti i zbog svojih apela i stavova u vezi nemilih događaja u Gazi. Ne moramo da se slažemo, ali da je saslušamo ne bi bilo loše. Njena reč ima težinu. Pominjala je i nemile događaje na Balkanu 90ih. Vešto, jer zna da i mi iz tih krajeva nemamo pojma. Uglavnom. Iskreno nadam se da će mi se i u budućnosti ukrstiti putevi s njenom literaturom. Annie jako dobro zna šta je prolaznost, a šta večnost. I da je, ponavljam, vremena jako malo. Za svu dobru decu ove planete.
No comments:
Post a Comment