Oprezno o neopreznom: Tai - Goran Gocić

 

Geopoetika (2013)

"Thailand - Population, Poverty and Prostitution"/"Upregnutost u ovde i sada"

Neka se ne uvrede oni koji imaju višak vremena (za čitanje) i/ili višak novca (za kupovinu knjiga) (teško je to priznati, skoro svakome se desi), ali ovo je roman, prikladno napisan, upravo za takve ljude. Pročitao sam "Tai", jer mi je preko neophodna pauza od teških i "sudbonosnih" tema. U životu, na ekranu i na papiru. Moja (ne)očekivanja u potpunosti su ispunjena.

Ako vam se desi da neko delo pročitate pre nego što ga "ovenčaju" velikom književnom nagradom, kao što je npr. "NIN-ova", onda je vaš sud, i pored rđe zaboravnosti, daleko objektivniji. U pogledu vrednosti, "(ne)zasluž(e)nosti", aktuelnosti i ostalih "vanvremenskih" kvaliteta. Inače, morate da se borite sa predrasudama. Koje su uglavnom subjektivne prirode. Jer nagrade dodeljuju ekstremni čitači - kritičari.

Ako su zaista čitali, žiriji "NIN-ove" nagrade i nagrade "Miloš Crnjanski", u slučaju debitantske fikcije G.G., sigurno se nisu dosađivali i nervirali. Tematika i obrada tematike su prilično osveženje za domaće A i B produkcije.

U prvoj od tri celine (1. Drugo lice: Kun - ti, 2. Treće lice: Kao - on, 3. Prvo lice: Pom - ja) morate veoma pažljivo da pratite tekst, da bi pogodili da glavni junak ("Druže beogradski"), stranac, (avan)turista, zapadnjak na Dalekom istoku, dolazi iz države Srbije. Nigde nema bombardovanja, korupcije, kriminala, aktuelne istorije i politike - uopšte i eksplicitno tematizovanih. Tajland je u tom smislu, istovremeno i tu blizu i tamo daleko. Tajland je neistraženo srce Srbije.

Slučajan (?) susret na palubi broda, žena kojoj je u opisu radnog mesta da sedi u baru Nana Entertainment Plazza, potraga (za njom?) i ponovni susret. Alter ego (verovatno) prvog lica jednine, u vidu prijatelja gospodar@gmail.com, piše mejlove bez štamparskih grešaka, sa obiljem pitanja i informacija o mestu posete, ljudskim naravima. Prvo lice jednine se ispoveda.

Radnja se veoma lagano i postepeno razvija i razmotava, ali se nikad ne razbuktava. Mnogo je samoispitivanja na razini prethodnih iskustava, ličnosti koja je u mnogim sferama života (ljubav, brak, karijera, socijalni status,...) zakazala, ali i čačkanja samog procesa pisanja. Misli i rečenice su prilično ovozemaljske i nema vratolomnih razvaljivanja mozga iza svake tačke i svakog zareza, kao nekada u delima fenomenalnog poznavaoca i istraživača ženskog toposa, Aleksandra Tisme. Ili majstora kompozicije, drugog Tišme, Slobodana. Zašto mi upravo sad njih dvojica padaju na pamet? Nemam pojma.  

John Frusciante - Scratch

Nema tu puno avantura i akcije kao (npr.) kod Houellebecqa, ali napomenimo da se na jednom mestu događa i narod, tj. u prenesenom značenju - "nabrekli penis". Iz introspekcije u ekstrospekciju i nazad.

Lično mislim da prvi ključ za razumevanje "Tai"-a, stoji, pred kraj, na stranici 271: "Rezultati mojih testova na HIV, hepatitis B i C bili su obeleženi brojem 608". Kocka, kocka, kockanje?

Drugi je u poslednjem poglavlju "Beleške". "Uzvišeno traganje", lični ukus i literarne in- i a-spiracije autora.

Književnost kao (ne)zaštićeni seks sa širom publikom? Za osvajanje one uže i probirljivije, u koju se ponekad i ja sam obrajam, potrebno je skinuti sve maske i protrčati go do kože i kroz ceo fajl u majkrosoft vord formatu. Ili otići u suprotnu krajnost, uča(h)uriti se potpuno, pronaći neki novi "pynchonovski" metajezik, koji će sledeće generacije da otkrivaju, istražuju i obožavaju, dok se ne pojave "Dan Brown" i slični i ne useru stvar.

Šta sam hteo da kažem, ne znam ni ja sam? Ali neka ostane ovako.

    

   

               

April, 2014

Apokapitalizam: Darko Rundek Cargo Trio, Antun Opic

 

 

 

 

 

Kvartet i trio. Marshall pojacalo. Ipak i inace.

 

 

Kvartet: Antun Opic, minhenski Vaya Con Dios, Gipsy Kings, Waits, Brecht i Weil i jos stosta... Suvise precizno odsvirano, da bi ostavilo dublji utisak. Sa opicenim likom na udaraljkama, neobicnom bas gitarom i uigranim pasovima na akusticnim gitarama, decentnim saksofonistom. Pesme na engleskom, nemackom i jedna obrada Darka Rundeka na "srpsko-hrvatskom". Verovatno im malo alkohola na sceni ne bi skodilo, ne zbog opustanja i treme koje ocigledno nema, nego da prsti utrnu i da jezik pocne da petlja i da se raspetljava. I da dobiju malo treme. Ucinilo mi se, ili pricinilo, previse rutine. Za moj ukus.

 

Kad pijes pivo moras cesto da ides na WC. Nisam pio pivo, ali pukao mi je zub. Sto me jako iznerviralo. Izbacilo iz rutine.

 

 

Trio: Volim ljude koji su se (skoro) svima zamerili (Louis-Ferdinand Céline npr.), a i one kojima je (skoro) suprotno poslo za rukom, sakom (o sto), "rukama". Revolucionarna celija/trojka: Darko Rundek - gitara/ukulele/hardver/vokal, Isabel - violina, Dusan Vranić - sve i svasta. Dusan na samom pocetku sedi pored klavijatura i trazi od publike zvaku. "Bio sam u ratu, pa sam malo nervozan". Osedeli Darko pita koliko ljudi ne razume "nash"? Neznatan broj podignutih. Ruku.

U vrlo intimnom prostoru/amfiteatru, sedi se. Puno(m) nashih. Jebiga, nashi smo. Kako god. Atmosfera se topi. Otopljava.

Prekid za pauzu na pola svirke. Zagusljivo.

Pred sam kraj i pre bisa, opet, Dusan, trazi da svi ustanemo: "Apokalipso".

Isabel u dugoj haljini, neke secanju nedostpupne boje. malo picikato, malo gudalom, iz instrumenta izvlaci sirok spektar tonova u stilu "kosmickog mesindzera" Jean-Luc Pontyja i sultana svinga Stéphane Grappellija. Iz studija (od poznanika) saznajemo da je vidjena u zenskom WC-u. Pivo?

Visine Anda (Triglava), doline divljeg zapada u stilu topova sa Navaronea i sa trubacima bez truba koji trube golim usnama, (sovjetska) Rusija, mirisi orijenta i bezdno Balkana, Chet Baker, King (Tele)Tubby, Tresnjevka, naravno... pa sve do... Vardara. Babilon ili "U sirokome svijetu".

Ono sto je Rundek nekad postizao sa sest i vise saradnika na bini, ovaj put ide i sa dvoje saboraca. Razuzdano i ekonomicno - istovremeno. Pre svega zrelo. Ali ne za penziju.

Publika zna tekstove. Ali ne i fore. Proslo je vise od 20 godina kako smo se poslednji put videli i sreli. Jos zivi od muzike? Zivi za muziku?

Pusta(mo) ga da svira. Jer u tudjini duša gine od tišne. I boji(mo) se buke. 

Na svu srecu svezane su joj/name ruke. Publici/nama. Inace. Razjebavanje.

"Ljubav se ne trži niti ne kupuje.."

Inace. Bilo dobro. I bez piva i bez rakije. Kao sto rekoh. Ili. Ipak (nerutinsko) razjebavanje.  

Nervira me zub.  

 Grane smo na vjetru 

 

 

P.S. Tek sad skapirao da nije "kvartet", nego "kvintet". Brzina. Mrsko mi da ispravljam.

Napred istok! - zvuk-vreme-prostor - Putovanje u potkulturne zone Istočne Evrope - Alexander Pehlemann

Go Ost! Klang - Zeit - Raum - Reise in die Subkulturzonen Osteuropas - Alexander Pehlemann

Ventil Verlag/ZickZack (2014)

"... s druge strane realkapitalističkog i realsocijalističkog sranja (svesti)... sve drugo u Jugoslaviji je bilo tačno onako kao i bilo gde drugo, samo (kao i bilo gde drugo, inače) malo kasnije i skromnije nego u Engleskoj ili New Yorku: pobuna i eskapizam, ljubav, ples, koncerti, klubovi i partiji, moda, drskost, distinkcija i biti kul, zabava, stil, muzika, seks(izam) & droge & rokenrol, ideali, konzekventnost i ludilo, špekulacije i rasprodaja. Pubertet vlada gradom." - Johannes Ullmaier

Svojevrsni - literarno i bukvalno - putopis istočnom (tamnom) stranom starog kontinenta, (pre)pun je činjenica i podataka koje je teško proveriti. Ako ste svesni toga, onda vam čitanje knjige izdavača fanzina i magazina Zonic, Alexandra Pehlemanna, može da priušti izvesno zadovoljstvo. Ponajviše zbog imena koja čujete po prvi put, a možda i onih koja čujete po hiljaditi put. Perspektiva (uglavnom diskofilske prirode) je, iako na momente naivna i dobrodušna, ono što će verovatno da vas natera da preispitate neke vlastite kanone i klišee u koje ste vremenom, namerno ili ne, svesno ili ne - utonuli.

Borghesia - Divlja horda (1984)

Možda i nije preterano zanimljivo kad vas autor u saradnji sa nekoliko važnijih likova iz publicističke "scene", kao sto su Jaroslaw Rudis, Yiriy Gurzy, Felix Kubin, Alexei Monroe ili Biba Kopf (Chris Bohn) uvlači i provlači kroz talog ličnih utisaka i sećanja. Prva putovanja iz Frankfurta na Odri u Poljsku, prelasci granice, krajem osamdesetih, sa licencnim izdanjima albuma Dead Kennedysa ili lokalnih ander- i over-graund vedeta. Priča postaje zanimljivija tek u četvrtoj četvrtini, kad u nama vremenski vrlo bliskom periodu, kao stipendista Robert-Bosch fondacije, dolazi u poznate krajeve.

Kletka Red

Kad ga Koja iz D.K. dugo posmatra, skoro bez reči i kroz dim cigarete, ili lokalni novinar u dugom monologu obaveštava o boegradskom punku, kulturnom otporu naspram diktatora, radiju B92 i festivalu "Exit" u Novom Sadu.

U Sarajevu atmosfera između Koje i Alexandra otopljava, lokalni fotograf i društvo s ushićenjem slušaju snimke anonimnih bendova iz DDR, ali ga i posle ispale za smeštaj. Klasika.

Hypnotix - Zion

Atmosfera s koncerta Sch februara 1992 na kom (deo) publike pozdravlja zastavu s ljiljanima, poznatim dizanjem desne ruke, predmet je kratke, pa i problematične, analize događaja i uloge nemačke drzave u događajima pre i posle balkanske kataklizme. 

VHK - Végzetes Szerelem

Sledi skidanje kape Pankrtima, razgovor sa slovenačkim guruom Igorom Vidmarom i priča o montiranoj fotografiji Metodija Zlatanova i Hugo Balla, nastalom pod kreativnom palicom kolektiva IRWIN.

Aporea - Na rekah Vavilonskih (1988. Cass)

Najzanimljiviji delovi ostaju kratki pasaži u kojima se opisuju značajniji albumi. Alexei Monroe diže na pijedestal mađarske B.P. Service i koncert Autopsie 2012 negde u (Rusiji, Češkoj ili Poljskoj)... Feliks Kubin se poklanja istarskim Gori Ussi Winnetou i ploči "Mah 2" hrvatskih SAR Stoicizmo. Robert Mießner pominje nikad prežaljene Begnagrad i njihov istoimeni album iz 1982, koji su Izraelci Mio Records re-izdali 2013. Kao i kasetu Aporea: Na rekah Vavilonskih (1988).

Gori Ussi Winnetou

Priložena CD kompilacija, izuzetno je zabavna, informativna i zanimljiva. Ponajviše zbog Borghesie i "Nemoj" D.K., za koju Ullmaier kaže: "apsurdna redukcija i virtuozno izoštravanje - Jugoslavija koja ne moze s ničim na svetu da se usporedi i s najvizionarskijom muzikom njenog vremena".

Sat Stoicizmo-Jačati Tijelo Sportom

Za kraj dva zanimljiva prevoda domaćih naslova: "Es Gefällt mir, wenn es dir nicht angenehm ist" i "Ich habe gesprenkelte Augen". Sviđa mi se da imam šarene oči. Otprilike.  

I dosta za (juče,) danas (,sutra).       

               

April, 2014

Nove svetske sile: Brazil, Kina i Indija - Erich Follath

Die neuen Großmächte: Wie Brasilien, China und Indien die Welt erobern - Erich Follath

DVA (2013)

Globalni poredak ne menja se preko noći i tako lako. Pitanje je i koliko je to dobro/loše za budućnost? Kome će da smrkne, a kome da svane?

 Iako se danas rešenje ni jednog sukoba ne može zamisliti bez posredovanja Kine, ni ona, ni Brazil, ni Indija, trenutno nemaju želju da igraju ulogu svetskog policajca. Knjiga uglednog i iskusnog novinara Spiegla, pored niza intervjua sa značajnim ličnostima iz sveta politike, ekonomije, kulture, ali i "običnim" ljudima ove tri sile, napisana je izuzetno precizno, pedantno i ozbiljno. Nijedna stranica nije suvišna, manje ili više važna nego ostatak teksta. Autor (možda zbog svojih godina), čini se, ne deli ozbiljnu zabrinutost pojedinih zapadnih faktora. Zbog poljuljanih privilegija i straha od gubitka moći, blagostanja i privilegija. Put je dug i neizvesan.

Klasični arsenal argumenata kojima se (demokratski) poredak služi u korespondenciji sa zamljama BRICSa (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Juzna Afrika), pa i MISTa (Meksiko, Indonezija, Juzna Koreja, Turska) odavno je poznat: uništavanje čovekove okoline, ljudska prava, socijalne razlike između novopečenih bogataša i siromašne većine, nedostatak srednje klase.

Be Free - Polar Bear

Ponekad ni ta sredstva nisu neophodna, jer nastaju velika trenja u borbi za prirodnim resorsima i energentima, čak i između samih članica pomenutih grupacija.

Brazilski teolog Leonardo Boff i nekadašnja levičarka Dilma Rousseff (sad na celu te države), premijer Singapura kineskog porekla Lee Hsien Loong, lider Kine Xi Jinping, konzervativna nada Indijaca Narendra Modi... likovi kontroverznih biografija u koje mnogo polaže više od trećine stanovništva planete.

Iako je trenutno tempo rasta privreda ove tri države u manjem obimu od uobičajenog, čini se da će događaji koji nam predstoje, a koje ne možemo da predvidimo, biti zanimljiviji nego ikada pre (i posle) u istoriji.           

April, 2014