Iz nekih privatnih i ne baš logičkih razloga, dugo sam odlagao vreme, da se posvetim ovom liku. Igrom slučaja pritisnuo sam play i kako mi je bilo mrsko da skipujem, odslušao 9i, ovogodišnji album od početka do kraja.
Pri tome, Alex i nije toliko mlad koliko je svež i voljan da se posveti klasičnom autorskom pop rock izrazu. I kako to obično kod Amerikanaca sa akustičnim gitarama, poput recimo nešto starijeg Kurta Vilea, biva - krene neka čarolija i komunikacija. Počneš prvo, u ritmu da sležeš jednim, pa drugim, pa sa obadva ramena istovremeno i podmladiš se u sekundi.
Ti ljudi s druge strane Okeana, mnogo su svesniji i realniji podsvesno, Jako dobro sam shvatio i prihvatio da mi je i pored jako poljuljane vere, potrebna povremeno i čaša kokakole i da je mališanima potreban i Lego i Diznilend, da bi se pripremili i zaštitili nekako od tla i zla kojim smo okruženi,
Alex je neki srednji tempo, ništa novo, ali pogodio je trenutak da se pojavi i popravlja mi aktuelno tj. trenutno - dane i nedjelje.
Brani me od laži i petljanaca, onako - na slušalicama. Samo da ih ne gledam i ne slušam i da sam njima što manje sličan.
Nade svakako više nema
Playlista:
Alex G - Far and Wide
Alex G - Love Theme from The Pink Opaque
Alex G - Early Morning Waiting
Alex G - After All
Alex G - Typing Game
Alex G - In My Arms
Alex G - Hope
Alex G - Proud
Alex G - Thorns
Alex G - Oranges
Alex G - Real Thing
Alex G - Louisiana
Alex G - June Guitar
