Dale Cooper Quartet & The Dictaphones: Quatorze Pieces De Menace (Denovali 2013)

"Kako to, sjene, da vas ne poznadoh? Kako ste došle u šutljivu ruhu? " John Keats , Oda Bezbrižnosti

Možebiti da će se Dale Cooper Quartet teško osloboditi referenci na David Lynch habitus (delom i zbog Twin Peaksovog agenta Coopera ) i povremena istresanja i provetravanja Bohren draperija (davni citat --> " we used to listen a lot to Bohren und der Club of Gore " ), ali na kraju tona i što bi, greška nije do njih; ovako (se) štede reči, a ne služi rdjavo u agit-propu i početnom razumevanju. Uostalom, DCQ znaju kako se prerasta taj kroj.

Novi album francuskih amigosa i naslovom najavljuje zlokobne komade, i DCQ briljiraju u direktnom prenosu samovoljnog polu/izgnanstva upravo iz Lynch/Bohren utočišta. Skroz domaćinski, nešto poput unutrašnjeg teskobnog jazz noir Tour de France-a, gde od početka otežanih nogu i u etapama broje milje i kilometre, tumaraju kroz vrste i tresišta, na nizinama i usponima odvrću i zavrću zavodljivost na potenciometru nelagodnosti. I zapisuju sve bas tamo, gde se dogovoreno monohromno širi u kolorit. Sve što (mi) treba od jedne jeseni je tu, i sve sto (mi) treba od jedne ploče je ovde.

Mileta Okiljević (oktobar, 2013)