Slušanje muzike koju su proizvele mašine – Richard Evans

 

Listning to The Music The Machine Make/Inventing pop 1978-1983 – Richard Evans

Omnibus Press – 2022 studijski

 

Zašto su autori i kritičari iz Britanije toliko fokusirani na britansku muzičku scenu, pitanje je za neku drugu i bolju priliku. Tamo se ogroman novac i dalje vrti oko popa, jaki su sindikati, scena je bogata i raznovrsna, engleski jezik je rašireni vid komunikacije u celom svetu.

Krajem prošle godine pojavila se jako zanimljiva knjiga Richarda Evansa o razvoju popularne muzike sa pojavom novih muzički instrumenata, pre svega sintisajzera, a potom i sekvencera i drugih pomagala u studiju. I da nije toliko britanska, mogla je da bude i najbolja knjiga u širem smislu. Ovako ostaje da žalimo što ćemo na neko takvo integralno izdanje još da čekamo.

Kao što je i za očekivati, Evans, čovek koji vodi fan klub benda Erasure, a poseduje i zavidno iskustvo radeći za poznate firme i etikete kao što su MTV i Factory, piše o britanskoj sceni i britanskim top listama i počecima elektronike u tom domenu. U ovom 520 stranica dugom tekstu, nije mogao da izbegne uticaj Nemaca, kao što su DAF, Kraftwerk, Trio, Conny Planck, a ni Amerikanaca kao što su Sparks, Devo, Artur Baker i neki drugi drugi. Ipak, sve je to jedna „lokalna“ priča, priča likova iz iste ulice i koliko god se autor trudio da sagradi za čitače jedan objektivni svet sazdan od novinskih članaka, intervjua i slušalačkog iskustva, lokalno preovladava.

I. Sve je to jedan đavolji krug. Muzički sindikati brane prava radnika u studiju, tako da se npr. samo njihovi članovi mogu da pojavljuju u tada veoma popularnoj emisiji Top of the Pops. Emulatori, koji su na početku bili jako skupi, kao npr. Fairlight morali su da opravdaju sredstva uložena u njih. Posedovali su ih samo bogati, studiji i teški entuzijasti. Mogli su da oponašaju čitave orkestre i naravno da su se studijski muzičari osećali ugroženima. Rad u studiju bio je jako skup i zahtevan, tako da su ne retko originalni muzičari ustupali svoja mesta profesionalnim anonimnim kolegama, ili iskusnijim kolegama iz drugih bendova. Ili mašinama. Jako ilustrativan primer je album „Sweet Dreams“ Eurythmicsa na kome su uz duo Stewart/Lennox učestvovale i veličine poput Jaki Libezeita i Holgera Czykaja iz kelnskog benda Can i Roberta Goerla iz DAFa. Avangarda, anderground i mejnstrim, gurali su jedni druge, podele i granice u publici nisu važile i za autore i izvođače. Lično, zanima me da li postoji neko ko je u stanju da prati i sluša samo jedan pravac i jedan žanr.  

Sama elektronika svoj put ka top listama popločala je u megauspešnim singlovima Popcorn Gershona Kingsleya, Hot Buttera i albumima Wendy Carlosa. Ne mogu da se izmere hvalospevi naspram pionirskih koraka u nešto većoj meri Briana Enoa, koji je počeo na prvim albumima Roxy Musica, zatim solo i kao producent, i u nešto manjoj meri i stidljivije zvezde vične promenama i transformacijama - Davida Bowieja.

Dela naučne fantastike J. G. Ballarda su postajala deo virtuelne stvarnosti i svakodnevnice „The Normala, Bugglesa, Cabaret Voltairea, Joy Divisiona, Throbing Ghristlea“ pre nego što su neki drugi našli put do top lista i širih masa.

Nezahvalno je izdvajati imena iz ove knjige poimenice, stvarno je tu mnogo truda i rada više nego očigledno. Počevši npr. od analize skromnih i preskromnih Simple Mindsa koji nisu očekivali toliki komercijalni uspeh, pa recimo preko prikaza karijera Heaven 17 i Human Leaguea koji su od laika postali teški profesionalci. Veoma veliko mesto u knjizi zauzimaju Soft Cell koji su megahit obradom Glorie Jones „Tainted Love“ navukli armije tinejdžera na sintetizovani zvuk.

Priča je smeštena u 5 godina u kojima su časopisi NME, Melody Maker, Smash Hits, pa i-D, Face i još par drugih nedeljno i mesečno pokudama i hvalospevima obasipali singlove koji su dospevali u njihove redakcije. Od kritike prvog velikog koncerta Duran Durana sa heavy metal gitarama i solima na klavijaturama, pa do „pljuvanja“ singla „Blue Monday“ New Ordera, koji je danas već antologija, vidi se da pravilo da je i najgora kritika bolja nego nikakva kritika i uvek više pomaže nego što odmaže. Tada napominjem, nije bilo interneta. Novine, small talk i TV su bili glavni izvori informacija.

Dalje. Za veliki uspeh Tubeway Armyja i Gary Neumana zaslužne su delom i veoma uspešne provokativne kampanje njihovih etiketa. A čovek je slučajno čuo zvuk klavijatura u nekom studiju i odlučio da ih primeni. U moru imena koja su utisnuta u temelje i moje mladosti moram da izdvojim band Japan, Jansena, Barbierija, Karna i Sylviana. U više navrata knjiga se bavi i njihovim razvojem i putem od tinejdžerskih zvezda do ozbiljno shvaćenog benda. Lične trzavice su ih nažalost odvojile od veće publike, ali brojni projekti i solo albumi potvrdili su njihov barokni talenat i težak rad.

Tu su o Orchestral Manouvers in the Dark koji na nagovor prijatelja počinju da se ozbiljno ponašaju i kulturno oblače. Više pošalica nego pesma „Enola Gay“ postala je veliki hit, a njihovi albumi stvarno obiluju kvalitetom i za ozbiljnija slušanja. Moda je bila i ostala veoma bitan i važan deo koncepta mnogih likova na bini.

Zabavna je i donekle dobro poznata priča da je iza „projekta“ Silicon Teens i megauspešne obrade „Memfis Tennesee“ stajao sam samcat likom i bradom Daniel Miller vlasnik etikete Mute Records. Kada je stigao poziv za nastup na Peel Show i Top of The Pops, nekako se skupila ekipa za scenu, sve je bilo jedna velika šarena laža. Čitava priča o dva mladića i dve devojke iza imena Silicon Teens.

Ako se samo podsetimo kako su Ultravox divlje i raznovrsno zvučali sa vokalima Johna Foxxa da bi prešli u hladnu i softistficiranu elektroniku sa Midgo Ureom na mikrofonu, a potom krenuli opet nazad ka gitarama i koncertnom zvuku, vidi se koliko je varijacija moguće izvesti upotrebom električnih klavijatura. Brian Eno je jednom čak predvideo da će gitare da nestanu i da će sve preuzeti mašine.  Danas kad vidimo liste hitova na Spotify i Apple music vidimo da nije bio daleko od istine. I zaista mašine i algoritmi produciraju i komponuju zvuk iza koga se kriju svezde Disneya i K-Popa. Navlačeći i najveće skeptike da poslušaju ove surogate.

Poslednji deo knjige bavi se 1983om godinom, kada su u jednom periodu na američkoj top 40 bila 18 imena sa britanske scene. Amerikanci su prihvatali sve redom jer se zna da su oni bili taj inicijalni eksploziv koji je aktivirao ovaj vid kontrakulture u nebrojeno mnogo različitih pravaca. Može se reči da je osnova do pojave sintisajzera bio bluz, možda je bio country, rok end roll. Mašine i tehnologija  ponovo su izmešale karte. One i danas diktiraju pravce i razvoj popularne muzike.   

Na kraju, pridružio bi se mišljenju velikih autoriteta Simona Reynoldsa i Diedricha Diedrichsena. Sve je ovo bio i ostao pop. Iz najvećih grešaka i zabluda nastaju hitovi sledećih generacija. Generacija koje dolaze za nama i iza nas.

Pop will survive.       

 

 

Palo Alto, Istorija Kalifornije, kapitalizma i sveta – Malcolm Harris

 

 

 

Palo Alto, A History of California, Capitalism and The World – Malcolm Harris

riverrun - 2023

 

O budućnosti kapitalizma, puno se piše, a jako malo zna. Odgovore na ovo pitanje tražimo u vestima, stručnim i knjigama iz popularne kulture, razgovorima sa prijateljima i poznanicima. Dok jedni vlastito nezadovoljstvo, nezadovoljstvo sa samim sobom, iskazuju izjavama da će na primer evro da propadne, rat da dođe i na naše pragove, drugi mudro ili bespomoćno ćute i čekaju nešto. Pojma ni oni nemaju šta čekaju. Ja radim, slušam muziku i čitam knjige. Raznorazne.

Šta o budućnosti planete, na primeru razvoja mesta gde se nalaze centar Silikonske Doline, HP, Tesla Inc., VMware, pa i severnoamerički tehnološki centri nekih od najvećih evropskih firmi kao što su VW i Bosch, misli autor i publicista Malcolm Harris pokušaće ukratko da sublimira ova kratka crtica o istoimenoj knjizi.

Živopisno mesto nastalo je na teritoriji gde je poput pogroma Jermena i nacističkog holokausta, sa lica zemlje izbrisano skoro pola od 300.000 severno američkih Indijanaca. U potrazi za dragim metalima i plodnom zemljom, doseljenici nisu birali mesto, oruđe i žrtve. A doseljenici su na početku dolazili mahom sa Starog kontinenta, potom i iz ostalih zemalja planete. Poznato je da su veliki deo tamošnje poljoprivrede kontrolisali Kinezi, pa je i taj trend uvođenjem restriktivnih zakona i polulegalno ukinut u prvoj polovini prošloga veka. Belci i dalje tamo vladaju. Demokratska bitka za jednakost i dalje traje.

Krajem XIX veka u Palo Altu osnovan je danas možda najznačajniji i najnavikaniji univerzitet na svetu Stanford. Njegov prvobitni razvoj nije tekao tako glatko. Porodične spletke, intrige, pa čak i ubistva pratile su dolazak prvih studenata. Danas se o tome naravno niti piše niti objavljuje. Više se diskutuje o levim strujanjima unutar ove institucije. Mnoge značajne ličnosti pohađale su Stanford University. Među njima ističe se npr. Herbert Hoover, republikanski političar i 31. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Sa svojom diplomom iz Geologije, ušao je u rudarski biznis, a potom je stupio i na čelo brojnih drugih firmi i organizacija. Kako to u jednom životu sve ide.

Mestašce Palo Alto bilo je poznato i po pronalasku i proizvodnji katodnih lampi za pošte i svoju prednost u biznisu, sve do i sa pojavom poluprovodnika zadržalo je i do današnjih dana. Jedan od ključnih naučnika i pronalazača, William Shockley, radio je i živeo u tim krajevima.

Paralelno sa industrijskim razvojem, rasle su i cene nekretnina, tako da se taj deo Kalifornije danas smatra najskupljim delom planete za rad i život. Ko se ne razume preterano u ekonomiju, tehnologiju i nauku, u ovoj knjizi može da nađe kratke opise i uputstva na neke od danas gorućih tema daljeg razvoja privrede i društva. Pomalo senzacionalistički deluju delovi sa eksperimentima CIA. Između ostalih pominju se i riskantne avanture sa LSDom i veštačkom inteligencijom još tokom 50ih i 60ih godina prošloga veka. Posebno se izdvaja danas poznati program MKultra koji se bavio kontrolom ljudske svesti.

Harris opisuje brojne afere kojih nije manjkalo u ovom delu Kalifornije, a koje su nesumnjivo imale veliki odjek širom sveta. I Malkolm X i Crni Panteri boravili su tamo i širili svoje ideje kao i mnoge druge brojne organizacije. Borbe za ljudska prava, protiv rasizma, seksizma, homofobije, pa i alkohola, droga, tuča i stejdždajvinga na koncertima nalazile su tamo brojne pobornike i protivnike.

Sve je to kao što obično biva i naravno bilo povezano sa nekontrolisanim prilivom kapitala i investicija, nekad i sumnjivog porekla. Brojne kontradiktoronosti i deformacije bile su posebno vezane za period vladavine Ronalda Reagana, na šta ni sam Palo Alto, kao jezgro slobodoumlja, nije bio imun.

Tu negde na pola knjige, ovaj mali gradić počinje da prevazilazi svoje granice. Priča se širi na planetarni uspeh Bila Gejtsa, Gordona Mura i Stiva Džobsa. Najveći investitori i umovi njihovih kompanija prošli su kroz ovaj deo SADa. Ovim redom: 1. investitori, 2. umovi.

Mnoge firme iz tih krajeva danas ili ne postaju ili su marginalizovane, a bili su pioniri u industriji, npr. Xerox i 3Com. Kakve direktne veze imaju Foxcon, Kineska Komunistička Partija i Palo Alto, teško je proceniti, ali i sama knjiga kaže da se bavi i istorijom svetske ekonomije iz jednog ličnog ugla. Spominje se i tzv. „PayPal mafija“, društvo i ekipa bivših osnivača i šefova PayPala koji danas drže pod kontrolom veliki deo kompanija koje se bave novim tehnologijama. To su prijateljstva koja traju.

Knjiga se završava nizom pitanja. Šta nam u daljoj i bližoj budućnosti sledi, to ni ona ne može da odgovori. Iskreno, nisam nešto oduševljen ponudom. I srećan sam što ne živim tamo.

To sam znao i bez ove knjige zvučnog naslova. Možda me daj bože zdravlja kao turistu jednog dana put navede i tamo. Niko ne zna.  

          

 

Some Bizzare – Usklađene deformacije/Čudan i prelepi svet Some Bizzarea – Wesley Doyle

Some Bizzare – Usklađene deformacije/Čudan i prelepi svet Some Bizzarea – Wesley Doyle 

Conform ro Deform/The weird and wonderfull World by Some Bizzare – Wesley Doyle 

Jawbone - 2023 

Svet britanskih nezavisnih muzičkih izdavačkih kuća od 80ih pa na ovamo, promenio se i početničke muke kao i u svakoj drugoj industriji skupo se plaćaju. Cena koju su zajedno sa svojim bendovima platili i ljudi sa i oko lejbla Some Bizzare velika je i neizmeriva rečima. I najveća prijateljstva su pucala usled nemaštine, neiskustvai materijalnih neprilika. Knjiga o kojoj je ovde reč, kolaž je intervju sa nekim od važnijih imena koje je oko sebe okupio i kako je znao i umeo, vodio Stevo Pierce, entuzijasta, samouki DJ, na početku golobradi dečak, a zatim godinama sve starija i starija, ukratko brzostareća osoba, neviđene energije. Posao se ovde bazira na ljubavi prema inovativnoj muzici, da bi kasnije, sa rastućim problemima te ljubavi bilo sve manje i manje, a bitka za većim brojem prodatih nosača zvuka sve veća, brutalnija i nemilosrdnija. Nema sumnje, njegov muzički ukus i marketinške sposobnosti bili su i ostali nesprorni. Smisao za ekonomiju i pregovaranje sa nekim od distributerskih divova kao što su WEA, Universal, Mercury i drugi, bili su skromnih dimenzija i dohvata. Razumljivo, reč je o nezahvalnoj sredini. Intriga i materijalnih problema sa kojima su se susretali Mark Almond i Soft Cell, The The, Swansi, Einstuerzende Neubauteni, Psychic TV, Coil, B-Movie, Foetus, Test Dept, Cabaret Voltaire, The Grid svakako nismo svesni dok uživamo u njihovim albumima. Oni nisu preproducirani, urađeni su jako profesionalno, sa merom i iznad nivoa koji bi mogli materijalno i relano gledano da pokriju veći deo tržišta željnog jeftine zabave i nesvesnog troškova koji su stvarno bili nesagledivi. Mora ipak da se izdvoje neki, jer veći su gurali manje. Soft Cell sa hitom Tainted Love, bio je na prvom mestu lestvica popularnosti u 17 država. Da su samo znali i na b stranu stavli neku vlastitu kompoziciju, a ne još jednu obradu, danas bi Dave Ball i Marc Almond bili srećniji i materijalno obezbeđeni penzioneri. Knjiga obiluje anegdotama, sam Stevo, bio je majstor situacije i inspiracije, u ugovore je stavljao i žive patke, zaista i još poneku šaljiviju stavku. Bio je veran, ne i osetoljubiv. Najduže je sarađivao sa Almondom, ali ni on nije mogao više da ga shvata i podržava, pa ni sam sebi ne može da objasni razloge zbog kojih se nije ranije odlučio na rastanak. Prve dve trećine knjige su jako lepa sećanja, dok kasnije kreću kuknjave i optužbe. Neubauteni tvrde da su prodali više od 100.000 prva četiri albuma na Some Bizzare, dok druga strana na hiljadu listova materijala tvrdi da su im ovi i dalje dužni. Mora se ipak potcrtati, sve je to u nekim fer tonovima. Nadajmo se da će ubrzo da se slože suprotstavljene strane. Producent Flood kaže da je jako lepo bilo raditi u studiju sa autodidaktima i da je FM Einheit, ili Mufti iz EN, bio jako precizan i konzekventan dok je ritmički opsluživao kompresor i beton. Michael Gira iz Swansa je osećao bliskost sa Stevom koji kao i on potiče iz radničke porodice i čiji je otac kao i sam Michael radio dugo vremena kao građevinski radnik. Teško je zamisliti i poverovati u Stevovu ideju da su Psychic TV ili Coil bili u stanju da isporuče novi Dark Side of the Moon. Po svedočenjima, imali su ne samo elitnu grupu fanova i obožavaoca. Albumi su nastajali u hodu, a 250.000 funti dila sa mejnstrim kompanijama, topile su se vrtoglavom brzinom. Novac je odlazio mnogo brže nego što bi se vraćao. Zapravo odlazio je u nepovrat. Moram da priznam, ovih dana uživam u solo albumima Almonda, lika koji je po karmi i oreolu skoro pa na nivou jednog Morrisseya. I njemu je publika ostavljala svakodnevno bukete cveća ispred vrata. I on ima jako istančan ukus i podjednako voli balade Brela, Vadima Kozina, književnost Batailea, kao i šansone, vodvilje, kabare, putuje svetom i polusvetom, provocira i edukuje. I ja volim polusvet, ovako sa donekle sigurne poludistance. Nije nimalo lako. Matt Johnson ili The The vukao je lejbl sa uspešnim albumima, ali i neretko radio upravo suprotno od onoga što su mu savetovali menadžeri. Tako da se nije mnogo razlikovao od ostatka SB repera. I jesu svi pomagali jedni drugima i sarađivali jedni sa drugima dok se tako moglo. Poslednji veći uspeh lejbla su bili magični Dubstar, ali nepoverenje u menadžerske sposobnosti novih bendova 00tih godina postalo je javna tajna. Tako da je bilo sve teže i teže doći do novih imena, a stari su svi do jednog otišli ili prestali da se bave tim poslom. S godinama čovek je iskusniji, pametniji, a i stariji. Znači nije više ili sve je manje u stanju da ispravlja sopstvene greške. Some Bizzare je za mene lično jedna lepa uspomena. Sećam se njihovih kompilacija u jednom vremenu kada su mi bile posebno drage i zuzimale počasno mesto pored box setova francuskih New Rose Records i Love Is My Only Crime minhenskog Veracityja. Zanimljive su i opaske Daniele Millera iz Mute records koji je počinjao u isto vreme kad i Stevo. Sličnosti između njih dvojice postoje. Ipak, Miller tvrdi da se on nekako bolje snalazi u haosu, tačnije da je u stanju da eliminiše haos oko sebe, za razliku od svoga kolege Steva. Toliko prostoproširenih rečenica za sada. Zanimljiva knjiga puna, pretpostavljam, gorke istine, gorčine, ali i lepih uspomena. Na vama je da odredite koliko ste u stanju da to u svoje slobodno vreme prebrodite. Otvara oči, kao i muzika o kojoj je reč. Čudni i prelepi svet Some Bizzarea.

 

Jedan korak ispred – Danna J. Azrieli/יָד וָשֵׁם

Jedan korak ispred – Danna J. Azrieli

One step ahead – David J. Azrieli Memoirs 1939 - 1950

יָד וָשֵׁם - 2001/2022

 

Kako sam usred ratnih zbivanja napustio rodni grad, nisam ni sanjao da ću morati kompletno u žurbi da pakujem najosnovnije stvari i ponovo se odričem pokretne i nepokretne imovine. Razvod, minorna i mirnodopska stvar, učinio je svoje. Tako da sam se za neku smešnu cifru odrekao velike količine knjiga, kompakt diskova i skoro 1000 vinila mahom andergraund muzike. Porodične fotografije? Šta je to. Toplina porodičnog doma? Zaboravio sam šta to znači. Živim među četri bela zida i spavam u apsolutnoj tišini. Neobavešten. Daleko od uspomena. Kad nisam na poslu zaranjam u knjige.

Ali postoje i mnogo i daleko gore stvari u životu. Glava je još na ramenima. To nije tema ovog kratkog prikaza. Nego lični prikaz jer radi se o privatnom blogu. Živi i zdravi smo.

Šta znači biti jedan korak ispred svih? Jedan od hiljadu mogućih odgovora krije se i u ovoj knjizi koju sam kupio u prodavnici suvenira memorijalnog kompleksa Yad Vashem (Spomenik i ime) na jednoj goloj i uzavreloj uzvišici Jerusalima. Privukao me naslov, a priča je više nego neobična.

Ćerka Danna, rođena u Kanadi krajem 60ih, godinama pokušava iz svoga oca da izvuče informacije o njegovoj mladosti ni ne sluteći koliko je to u pitanju neverovatna i zanimljiva povest. Brižni otac pažljivo dozira svoje priče i servira ih decentno i usput golicajući dečiju maštu. Da bi 1980e sam, a potom i 1990e sa ćerkom posetio svoje rodno mesto Makow u Poljskoj.

Grad Makow pre WWII bio je podeljen na jevrejski i katolički deo. Nije bilo preterane mržnje i ljubavi. Te dve zajednice bile su prilično homogene i koegzistirale su u međusobnoj toleranciji i uvažavanju.

Neposredno pre nego što su Hitler i Staljin podelili Poljsku, Davidov otac odlučio se da na neizvestan i dalek put u Eretz Israel, ili Protektorat Palestinu pošalje svoja dva sina i tako spase bar deo svoje porodice.

Celokupno putovanje trajalo je oko tri godine i bilo je puno preokreta, opasnosti i uzbuđenja. Put je vodio preko pola Sovjetskog saveza, Irana, Iraka i Jordana. Ova ne toliko obimom, koliko sadržajem velika knjiga puna je neverovatnih situacija. Od apsurdnih razgovora sa nemačkim vojnicima, bežanja od sovjetskih policajaca, pa do neočekivanog ukazivanja pomoći od strane nepoznatih ljudi ili ranjavanja u bombardovanju železničke kompozicije.

Bilo bi krajnje nepošteno pisati o delovima ove knjige, jer ona svakako zaslužuje da bude pročitana. O tome kako su se naspram jevrejskih izbeglica odnosili Sovjeti, Amerikanci, Britanci i mnoge druge vlade i organizacije, nebrojano puta mogu da se pronađu razna svedočanstva. A da je u svakom narodu bilo plemenitih pojedinaca, to i ovde stoji.

Sadašnjost i prošlost, isprepliću se i nadmeću u pitanjima kako da buduće generacije, ne samo jednog naroda i jedne vere, mogu da izvuku neku pouku za budućnost.

Nije uvek lako ni biti korak iza ili ići u korak s vremenom, a ne biti jedan korak ispred vremena. Veliko je to pitanje.

Šta sve čovek nije u stanju da uradi drugom čoveku i šta je sve čovek u stanju da pretrpi i preživi, saznajemo svakodnevno i iz vlastitog i iz tuđeg iskustva. Često nismo ni svesni toga, jer nema baš puno vremena za okretanje i gledanje iza sebe.

Da za kraj ipak izdvojim jednu upečatljivu scenu kada se junak ove ogromne priče na nagovor prijatelja pretvara da je nem i gluv i zajedno sa muslimanskim susedima moli klečeći ka istoku i oponašajući ih, samo da ga ne otkriju, jedna je od mnogih neverovatnih scena. Ali u sebi ima i izvesnu humanu logiku i toplinu.

David koji je preminuo 2014e godine, ostvario se i pored dubokih ranih, nasilnih, ličnih gubitaka oca, majke, sestara i familije, kao poslovan čovek i roditelj i filantrop i oficir i, što to da krijemo i ako to nekome možda smeta - kao dokazani cionista i rodoljub svoje zemlje.

Uspeo je i da nam preko svoje ćerke ispriča priču - veću od života. A samo je život u stanju da nam ispriča priče veće od života. Ovo je jedna od onih knjiga puna duboke nade, vere i ljubavi.

Veća od svega materijalnog na ovoj planeti.         

Kreativnost, umetnost postojanja – Rick Rubin

 Kreativnost, umetnost postojanja – Rick Rubin

O W Barth- 2023

 

Rick Rubin, poznat je šitokoj javnosti kao producent koji je vraćao u život zaboravljene muzičke zvezde, diktirao trendove i uspešno vodio diskografske kuće. Kako potiče iz relativno siromašne porodice i kako je u pitanju self made milioner, zanimljivo bi bilo zaviriti malo u njegov sistem rada i stvaranja i ova knjiga nam pruža odličan uvid na tu temu.

Naravno da su svi finansijski uspešni ljudi skloni preterivanju i kad se povuku iz javnosti, neki grade auru misterije oko svoje ličnosti,, dok drugi tvrde da svako može da uspe. Rubin pripada ovim drugima.

Pravo je zadovoljstvo čitati kako je svojim platežno moćnim mušterijama koje su se bojale da povuku sledeći poslovni potez, skretao pažnju sitnim i teško uočljivim potezima. Terao ih je da slušaju ono što nikad nisu slušali, pevaju i sviraju oono što nikad nisu svirali.

Omot knjige poput tačke semena i kruga ploda podseća na neko delo dalekoistočnjačke filozofije i toga ne manjka, ali spominje se i citira i Stari zavet. Poučne misli, Rubin skupljao je na svakom koraku i svugde oko sebe.

Nravno da je sumnja u sebe svakodnevna i svi gajimo sklonosti prema njoj, ali moramo stalno da isprobavamo da joj se suprostavimo. Strpljenje i pažljivo slušanje i osluškivanje podjednako važni su.

Strah od matirajnog neuspeha eksperimentisanja detaljno se i duboko analizira u ovom delu gde je jako malo konktretnih naznaka i imena. Sublimacija iskustva pa i potpuno negiranje iskustva mogu ponekad da vode ka plodonosnim rezultatima. Kako biti hrabar? That is the question.

Ko je nekad pratio karijeru Rubina prepoznaje o kojim se ličnostima u knjizi govori, ali i ko nije imao tu sreću može da prepozna neke univerzalne principe i nađe sebe u svemu napisanom.

Naravno da ova knjiga ne može da zameni udžbenike i spiritualne izvore, pa prema tome nije sasvim jasno kako je uspela za kratko vreme da doživi više izdanja i prevoda širom sveta.

Rubin i pojednostavljuje i negira i potcrtva i potvrđuje i radi ko zna šta sve ne zato jer sme i jer mu lični uspeh to dozvoljava. On pripada izabranim i odabranim i on zna i on sme. 

Šta sve bradonja koji hoda po studiju u japankama stvarno krije i koliko iskustvo ima u radu sa najvećim imenima estrade teško je i pored ove veoma detaljne studije proceniti jer ljudi žive od konkreetnog delanja i konkretnih poteza.

Tako da Kreativnost pre svega preporučujem ljudima koji ne veruju dovoljno u sebe i koji se nalaze na ili blizu životnih prekretnica. Svakako da je uspehu knjige pomogla i reklama i renome. Ali vredi čitanja. 

Odlična knjiga za letnje dane i plažu, ali i za sedenje u toploj sobi i gledanje snežnih planinskih vrhova. Amerikanci znaju dobro da prirede i serviraju i pojednostave. Hvala bogu imam dovoljno vremena da se posvetim i ovoakvoj literaturi, Pitanje je koliko dugo, posao je naporan, traži mnogo vremena i odricanja.

Ako ne ovaj, onda bar jedan od sledećih odmora posvetite ovom malom Rubinovom priručniku iz prektične kućne filozofije. Vredi.

Ćovek ima metodu. To je već nešto.

Vera, nada i krvoproliće– Nick Cave/Sean O‘Hagan

 Vera, nada i krvoproliće– Nick Cave/Sean O‘Hagan

Faith, Hope, and Carnage

Arete– 2023

 

Nemoguće je ostati ravnodušan prema opusu Nika Kejva. Gledao sam ga uživo najmanje pet puta, počevši od turneje koja je pratila album Henry s Dream, u malom klubu koji je primao svega nekoliko stotina posetilaca, pa sve do megalomanskog nastupa sa pesmama sa Push the Sky Away pred više od dest hiljada namučenih duša u dvorani sa lošom ventilacijom. Kako je Kejv stario, starila je publika. Dolazili su i novi poštovaoci. Da nešto tu i nije sasvim u redu, pretpostavljali smo svi. Šta je bilo u pitanju, verovatno su tačno znali samo oni iz najužih krugova.

Vera, nada i krvoproliće, dugačak je intervju, ili bolje rečeno raazgovor dvojice prvoboraca alternativnog rocka i alternativne pop muzike. Sean O Hagan, multiinstrumentalista i lider potcenjenog sastava High Llamas, zavukao se pod kožu Kejvu, koji kao da je uvideo da nije do kraja bio iskren i pošten prema svojoj publici. A tek prema samom sebi! Svi znaju da su ga u životu zadesile tragedije koje ne možete ni najvećim neprijateljima da poželite. A kako je mnoge stvari predvideo ili bolje rečeno anticipirao svojom okrutnom i nemilosrdnom poetikom, vreme je bilo da nam otkrije i najmračnije strane svoje svestrane ličnosti. Čudo bi bilo da je sve bilo drugačije. Možda je trebalo da nastupa pod presudonimom i sa maskom. Tada bi bar svoje najmilije poštedeo svojih problema.

U ovoj knjizi smenjuju se epizode u kojima se susrećemo sa članovima Bad Seedsa, priča se o nastanku mnogih kompozicija, a kako ga je zadesila porodična tragedija prvo pre ovog razgovora, a zatim i nakon objavljivanje knjige, vreme je bilo da nam priča i o demonima koji ga prate još iz najranijeg detinjstva. Priča i o majci i o ocu, neke stvari koji ni mi sami ne odajemo ni najbližim prijateljima. Ovde je sve to javno.

Ko je iole slušao i pratio tekstove pesama, zna da je Kejv pokušavao i nije pokušavao da se otme iz ralja narkomanije, i ko zna čega sve ne, ali ne i potpuno iskreno i potpuno predano. Smatrao je da je zavisnost deo kreativnog procesa i dobra inspiracija. Pretpostavljam. O kakva je zabluda bila u pitanju. Često u trećem licu, prepričavao je priče iz Starog i Novog Zaveta, da bi prešao i na sam gugl i Hablov teleskop i krenuo da se sudara sam sa samim sobom, bozonima i hadronima. Blues je bivao sve sporiji i svedeniji. Nestajao je i povlačio se poput senke. Warren Ellis dugogodišnji partner iz benda Dirty Tree postaje sve važniji faktor u stvaranju i poetici. Čovek s glavom poput one Jovana Krstitelja. Pomaže radom. I gura tu priču do današnjih dana.

Da bi na kraju Kejv počeo da se bavi i porculanom, a već duže vremena susreće se sa ljudima koji su prošli iste boljke kao i on. Sada već znamo da Kejv nije bio iskren ili bolje rečeno bio je elokventan, ali ne i konkretan i pitanje je koliko možemo da poverujemo u to što nam ova knjiga nudi. Ova knjiga pre svega namenjena je samim autorima, a tek onda drugom čitalaštvu. Koliko će Kejv biti jak da se izbori sa svim zlima i nesrećama koje ga  prate?

Preko 80 posto navedenog, po slobodnoj proceni, zna se iz prethodnih intervjua. Sve je stvar dubljeg razmiljanja i promišljanja. Korona je učinila svoje i svi smo se posvetili razmišljanju o nama samima i o našoj konačnosti. Sean i Nick stvarno se lepo izražavaju i dopunjavaju da nam se možda smeši i neka muziča saradnja u skoroj budućnosti.

S druge strane vredi li to tolikoga truda? Koliko će toga da ostane neispričano? Jako malo jer Cave se i na svom internet portalu svakodnevno ogoljuje pred nepoznatim ljudima.  

 Mene lično ne zanima šta Kejv i bilo koji umetnik misli o bliskoistočnom pitanju jer je ono po meni u ovom trenutku praktično nerešivo i za njega kao i za mnoge druge stvari, potrebno je mnogo vremena i neka vremenska distanca.

Krivo mi je što mu toliko vremena posvećujem i što je njegovo iskustvo za  mene praktično i Bogu hvala na svaki drugi način beskorisno. Da li je u pitanju dobra knjiga? Ne znam.

Žao mi ga je kao čoveka i na ovaj način, ovim kratkim prikazom pružam mu ruku pomirenja. Da nije bio iskren ni prema vama ni prema sebi ni prema nama, neka ostaje tajna između vas i mene.

Žao mi je nekih drugih ljudi više. A tek onda nekoga ko nema pojma ko sam ja i koji to verovatno nikad neće ni saznati. Na vama je da sami dalje prosudite.