50 zeitgenössische
Künstler, die man kennen sollte
Prestel
(2011)
"The True
Artist Helps the World by Revealing Mystic Truths" - Bruce Nauman (1967)
Teško da će Wikipedia u ovom domenu/segmentu i u
dogledno vreme da izbaci iz upotrebe sito štampu. Visokokvalitetan papir i
fotografije umetničkih radova uz prilično izoštrene kratke opise njihovih autora. 50 umetnika koji za 50 godina više neće da budu savremeni umetnici.
50 umetnika: Cy Twombly, Gerhard Richter,
David Hockney, Bruce Nauman, Anselm Kiefer, Barbara Kruger, Paul McCarthy, Jeff
Wall, Richard Prince, Jenny Holzer, Bill Viola, Mona Hatoum, Marlene Dumas, Nan
Goldin, Sophie Calle, Anish Kapoor, Robert Gober, Mike Kelley, Cindy Sherman,
William Kentridge, Jeff Koons, Andreas Gursky, Ai Weiwei, Shirin Neshat, Peter
Doig, Neo Rauch, Raymond Pettibon, Maurizio Cattelan, Tracey Moffatt, Takashi
Murakami, Pippilotti Rist, Gabriel Orozco, Tracey Emin, Racher Whiteread, Zhang
Huan, Elizabeth Peyton, Damien Hirst, Jake & Dinos Chapman, Olafur
Eliasson, Mariko Mori, Sam Taylor-Wood, Tal R, Matthew Barney, Wolfgang
Tillmans, Chris Ofili, Doug Aitken, Gregor Schneider, Kara Walker, Anselm
Reyle, Jonathan Meese.
Dakle 51 (Jake & Dinos Chapman)
Lista 100 "najvrednijih" umetnika
današnjice na stranici časopisa Capital
20.09.2013. Po sudu vodećih kuratora. Aplauz za kuratore. Jer kuratorska je
muka pregolema.
Cy Twombly je preminuo 2011. godine. Otpada.
Kako god okreneš.
Black Lips - Modern Art (Live on KEXP)
"...Namera: ne pronaći ništa, nikakva
ideja, nikakva kompozicija, nikakav predmet, nikakva forma - i sve zajedno:
kompozicija, predmet, forma, ideja, slika" - Gerhard Richter
Uglavnom... skoro svi se bave raznim
oblicima seksualnih devijacija, marketingom, preživljavanjem u kapitalizmu i
aparthejdom. Cilj i "namera": mir u svetu i okolini.
Art Brut - Modern Art
(original video)
Pisao bih duže, ali nešto mi se prevrću
creva od savremene/moderne umetnosti. Naročito od Gregora Schneidera i Jenny
Holzer. Mada je i Paul McCarthy blizu
da povratim večeru, ali pošto je star, sve mu je oprošteno.
Jonathan Meese pljuje u
publiku, odguruje se u ringu i "isteruje demone prošlosti."
Verujem kuratorima. Koje bi trebalo poznavati.
BARBARA KRUGER, CIRCUS
Destroy All Monsters (Mike Kelley)
Wicked Game (dirty reissue) - Les
Reines Prochaines - D*I*R*T*Y
How to Be Inspired by Nature with Mariko Mori
Goldfrapp - Lovely head (Version 1)/ Wolfgang Tillmans
The Alchemists: Three
Central Bankers and a World on Fire/Die Alchemisten: Die geheime Welt der
Zentralbanker
The
Penguin Press/Econ-Ullstein (2013)
"Wallstreet
je frekventna ulica koja počinje na groblju i završava u reci" - H.H.Mencken
Teza: Tehnički složena i kompleksna
rešenja ne mogu da se prepuste u ruke demokratskih institucija. Nekoliko
fragmenata i razmišljanja o knjizi novinara Washington Posta.
U kolevci demokratije, Grčkoj,
umrla je demokratija. Evropa je preživela. Koliko dugo? Istorija centralnih
banaka je i istorija civilizacije, istorija učenja na greškama prethodnika. "Kako
organizovati pravednije i bogatije društvo, da bi se korak po korak, dostigao jedan
bolji svet?".
Jean-Claude Trichetu,
Mervynu Kingu i Benu Bernakeu, guvernerima centralnih banaka Evropske Unije,
Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, u uvodu nemačkog izdanja
knjige Alhemičari, pridružilo se i
ime Axela Webera, šefa centralne banke Savezne Republike Nemačke.
Razlog za to je verovatno
Trichetova izjava da možda svi Nemci ne veruju u Boga, ali zato svi veruju u centralnu
banku. Velika ekonomska kriza 2007 i 2008 godine, delom je posledica
zakazivanja mehanizama koje uspostavljaju i kontrolišu ove ustanove.
Upravnici ovih centara moći,
sastaju se jednom godišnje u Jackson Hole u Wyomingu, na rubovima globalnih
konferencija i pre svega u Bazelu, gde šest puta u dvanaest meseci ne razmišljaju
o politici, zaboravljaju žestoke međusobne, stručne razmirice i nesuglasice.
Njihova delatnost je često meta raznih teorija zavera. Nepoznanica za većinu običnih
ljudi. Po pravilu, u pitanju su briljantni ekonomisti. Za razliku od ministara
spoljnih poslova, finansija ili odbrane raznih zemalja, koji često znaju i privatno
da se druže i van granica međunarodnih foruma i uspostavljaju privatne veze;
oni su ljudi koji u velikom obimu razmenjuju poverljive informacije i čuvaju ih
ljubomorno i pouzdano u vlastitim krugovima.
Raspolažu nesagledivim polugama
moći. Kontrolišući procente i promile kamatnih stopa, otkupljivanjem i refinansiranjem
državnih obveznica i drugim alatkama (štampanjem novca), u velikoj meri nezavisno
od vladajućih stranaka i struktura; uspevaju da održe blagostanje unutar
zapadnih društava, upravljaju investicionim ciklusima i stopama nezaposlenosti,
pokreću talase "protesta" na ulicama svetskih metropola, pa i nekih
manje poznatih mesta na planeti. Koja kao što smo i mi bili, dođu pa nestanu iz
žiže javnosti.
Metronomy
Prva centralna banka je
osnovana u zemlji koja je danas poznata po minimalističkom nameštaju i treš pop
muzici: Švedskoj u sedamnaestom veku. Primat, zahvaljujući kolonijama i
industrijskom bumu -preuzimaju Britanci pre oko 150 godina, da bi ih sa trona
zbacila američka Federal Bank - neposredno pred početak Prvog svetskog rata.
Zanimljiva je i priča o verovatno
najgorem predstavniku struke: Rudolfu Havensteinu, šefu Reichsbanke. Nemačka,
kao izvoznik železa, čelika i hemijskih proizvoda, mnogo pre atentata Gavrila
Principa na Franca Ferdinanda; osetila je "potrebu" za finansiranjem sukoba
koji je mogao da se namiriše u vazduhu. Havenstein je u jednom momentu sazvao rukovodioce
banaka i saopštio im odluku da se likvidna sredstva u periodu od tri godine
moraju duplirati i da novac mora da cirkuliše, umesto da leži u trezorima i
sefovima. U njegovim očima, rat je bio, ne samo sudar
vojski, nego i ekonomija. Poznato je kako se ta avantura završila. Poslednju
ratu ratne odštete pobedničkim državama u iznosu od 132 miliona "goldmaraka",
Nemačka je uplatila 2010. godine. O tom vremenu svedočio je i John Maynard
Keynes u klasiku: "Ekonomske posledice mirovnog sporazuma".
Neposledna posledica rata je bila galopirajuća inflacija koja je trajala sve do
Havensteinove smene 1923. godine. Ljudi su u očaju ulagali novac u predmete:
bicikla, mašine za šivenje, motorcikla, koncertne klavire. Sa džakovima na leđima
ili u dečijim kolicima, transportirali su novac za najosnovnije potrepštine. Sve
dok na scenu nisu stupili novi guverner Hjalmar Schacht i ministar finansija
Hans Luther.
Tokom tridesetih, nešto slično se desilo i
u Sjedinjenim Američkim Državama. Ogromna nezaposlenost, pad berze. Ljudi su se
umesto ugljem, grejali pšenicom i kukuruzom, seljaci su davali novac samo da se
oslobode rezervi. I iz tog perioda potiče naravoučenije da: "kad centralne
banke podbace, onda se i društva raspadaju".
Dramatična je i epizoda iz 1971. kad
predsednik Nixon, da bi izvukao ekonomiju iz propasti, odbacuje zlatne rezerve
kao podlogu za valutu. I pitanje je u kom su odnosu ratovi kao npr. onaj 1973
za jevrejski praznik Jom Kippur i nagli skok cene nafte za 70% sa fiskalnom
politikom, odnosno šta je čemu uslovilo i/ili prethodilo.
Pad Berlinskog zida, poseta Jovana Pavla II
Vašingtonu 1979, dobre i loše setve, prirodne nepogode, terorizam... i alhemičari.
Još 1933 filozof Karl Jasper piše da je
sudbina Nemačke "u starom sjaju, moguća samo ujedinjavanjem Evrope, da je đavo
egoistički i uskogrudi strah Francuza; paktiranje s njima je neizbežno". Ekonomista
Rudiger Dornbusch sa MITija godinama kasnije govori o Ugovoru iz Maastrichta da
Amerikanci i Britanci imaju tri teze: "Neće da uspe. To je loša ideja. Neće
da traje".
I stvarno neka pređasnja logika
je nemilosrdna. Neminovni "asimetrični šokovi" koje preduzima američki
Fed, čije su posledice npr. migracije radne snage sa jednog na drugi kraj
kontinenta, veoma je teško sprovesti u Evropi podeljenoj na nacije, istorije,
jezike i države. Kako ujediniti novčanike? Sačuvati varljivi mir?
Nisu u pitanju samo
transakcije i dilovi između starog i novog kontinenta pretnja svetskoj ravnoteži.
Postoje i krize koje dolaze iz drugih krajeva planete kao što se recimo krajem
devedesetih nelikvidna japanska ekonomija obrušila na ostatak zapada. Pre tog
pada, dvorište jedne carske palate, na tržištu nekretnina, imalo je veću
vrednost od ekonomije Kalifornije.
Japan
Jednoglasna odluka ili
"great moderation" iz 2010 guvernerima vodećih centralnih banaka:
·prepušta kontrolu
prihoda i rashoda iz poreza
·jasno ograničava
upliv politike
·obezbeđuje
stabilnost cena
·borbu protiv
spekulativnih potresa ograničava bez sputavanja tržišta.
Indikatori kriza se kreću
i prepoznaju u knjizi u ponekad bizarnim detaljima, sferama i dimenzijama. Nepojavljivanja
na konferencijama, jelovnici, afere sa sobaricama... Ogromna moć u rukama
nekolicine. Koju ipak čine ljudi. Alhemičari.
Rizici investiranja u
nerazvijene zemlje sa nestabilnim političkim sistemima pride, rastu i kao takve
na sebe ih trenutno preuzima američki Fed. Kina i Indija nemaju posebnu volju
da monetarnom politikom utiču na globalne procese. Kao ni Brazil, Meksiko, Južna
Koreja i Singapur. Trenutno. Rusija ne želi da razdvoji centralnu banku od političkih
faktora. Pa je kao takva još uvek neprikladna. Trenutno.
Svet se uglavnom drma od
posledica propasti velikih banaka, osiguranja i koncerna. Ekonomije PIIGS ili
GIPSI zemalja se krpe kupovinama državnih obveznica i dramatičnim budžetskim
dijetama. Svi bi da nađu u svojim teritorijalnim vodama, naftu ili nešto slično.
2011., sastanak šefa
evro-grupe Jean-Claude Junckera sa Jean-Claude Trichetom, četiri ministra
finansija najvećih država evro-zone i kolega iz Grčke, iako planiran u tajnosti,
dopire do oči javnosti. Odgovor na tadašnje pitanje: da li će Grčka da istupi
iz zajedničke valute; danas (svi mislimo da) znamo.
Real Estate
U dramatičnom opisu događaja
iz skorašnje istorije, Neil Irwin navodi procente, datume, sate, jelovnike... Neverovatno
zanimljiva knjiga. Napeta do samog kraja. Koji je naravno otvoren. I kad
zatvorite knjigu.
Dugovi vlada jedne države
se raspoređuju na pleća poreskih obveznika drugih država. Sistemi polako
srastaju.
Koliki su politički
ustupci za takve korake? To će da pokaže vreme.
10 stvari koje trenutno najviše mrzim, nešto sam u hejt modu. :)
1. Španci u bilo kom sportu 2. Stranke zelenih 3. Klabing 4. Goli Nemci na plažama 5. Rege 6. Pečenje 7. Malograđani koji posle putovanja svakodnevno postavljaju glupave fotke na fejsu kako bi im se album uvek nalazio u vrhu news feeda 8. Filmovi sa superherojima 9. Barselona 10. Ljudi koji traže drugi sendvič na letu koji traje manje od dva sata
Sun Kil Moon - Richard Ramirez Died Today of Natural Causes
evo i volim lista:
1. Putovanje 2. The Wire 3. Carl Sagan i Sir David Attenborough
4. Životinje (sisari) 5. Mućke, Ricky Gervais ili Peep Show tip humora
6. Mike Leigh 7. Island 8. Mark Kozelek 9. Čudo torta i napuljska pica 10. Partizan, VFB Stuttgart, Golden State Warriors, 49ers
To Save Everything,
Click Here/Smarte neue Welt: Digitale Technik und die Freiheit des Menschen
Blessing(2013)
"Ono što
ne može da se meri, to ne može da se unapredi" - Lord Kelvin
"Jedan
esencijalno mehanički svet je esencijalno besmislen svet" - Nietzsche
Knjiga tridesetogodišnjeg
Belorusa Evgenyja Morozova samo delimično dotiče kulturne aspekte problema svobuhvatne
i galopirajuće digitalizacije društva. "Efektivnost, transparentnost,
izvesnost i perfekcija" kojima se teži; u konačnom obračunu možda će veoma
skupo da nas koštaju; iako su digitalne alatke sve jeftinije i dostupnije.
Algoritmi pišu kritike pesama koje su komponovane uz pomoć drugih algoritama. Publika?
"Nije sve što izgleda kao greška, zaista
greška. Neki bugovi su features". "Neki" od
osnovnih pojmova na 600 uglavnom zanimljivih stranica, koje su, opet, mogle da
budu još zanimljivije da ih je 450, tj. da su neki delovi skraćeni ili izbačeni,
su: solucionizam, big data, self-tracking, internet.
"Za solucioniste
ljudska zaboravnost ne može da ima produktivnu svrhu..." Zato rešimo taj
problem što pre. I ovo zapisivanje delova pročitanih knjiga (blog), u svrhu
spasa od zaborava, delo je solucionističke prakse ("self-tracking"). Spas
od "greha neefikasnosti" po Aldousu Huxleyu. Sve dok i internet i sve
njegove sadržaje ne proguta neko osmo svetsko tehnološko čudo.
Konzervativni filozof
Thomas Molnar, upozoravao je zbog "reči
koje kao da dolaze iz automata bez predstave o stvarnom životu. Čitalac
ima neprijatan osećaj da se kreće u apstraktnom svetu snova, okružen beživotnim
objektima". Inteligentni kontejneri za otpatke koji snimaju sadržaj - smeće
i na osnovu analize fotografija optimiraju potrošačke navike; kamere koje u
kuhinjama prate da li se jela spremaju po receptima i uz uštedu energije. Da li
će i kad, posedovanje 3-D štampača da bude obaveza za svako normalno domaćinstvo?
Koliko je i sam autor u
diskusiji o zamkama interneta, upadao u zamke interneta? I koliko će sam
internet u budućnosti da bude "slobodan" i omogući nastavak "talasa
inovacija"? Da li će internet da stvori neki novi "internet"? Kao što su i prethodne knjige na ovu i slične teme, stvorile ovu
knjigu.
Daft Punk
Najjači argumenti su na
papiru. Čini se da i oni sami potiču iz dostupnih štampanih, tj. analognih
publikacija i izdanja. Njihova snaga je zapisana i ručno potpisana. Iako su verovatno
i ona u međuvremenu "digitalizovana" i digitalno potpisana. Zbog sveopšteg dobra i sveopšte dostupnosti.
Kao što je običaj u ovakvoj
vrsti publicistike, bez ustručavanja se citiraju svi: od časopisa Wired, serije
Wire i Nicholasa Carra, pa do nekih opskurnijih izvora, koje je opet (možda zahvaljujući
upravo ovoj knjizi) moguće pronaći na guglu. I objektivnost mehanizma pretrage samog
gugla, dovodi se u pitanje. Rang i važnost teme nije odlučujuća za određivanje redosleda
linkova, već i čitavih 40 drugih parametara. Od kojih je jedan npr. brzina pristupa
određenom pojmu. Sponzori?
Mora se konstatovati da
je sve ovo pojedinačno negde već viđeno, ali ne u ovom obliku/obimu i ovoj kompoziciji. Konglomerat
razmišljanja, proveravanja i razrade pozajmljenih teza. I kao takvo, delo može
da posluži kao solidna osnova za dalje istraživanje i nad(o)gradnju. Težinu
poslednjem Morozovu (prethodni je bio Net
delusion) daju evidentan trud, popularnost na listama betselera i
aktuelnost. To mu je ujedno i mana. Prepreka da se stvarna
vrednost - "ranking" "objektivno" proceni. Ono o čemu se piše
- danas, već za par godina će da pojedu i svare (digitalni) skakavci novih
publikacija.
Kitchens of Distinction
Kako izmeriti vrednost nečemu što se bavi
upravo kritikom merenja, a i kritikom vrednosti? Preuzeti alate iz same knjige? Nema ih. Ništa ne činiti? Onda to nije
nikakva preporuka.
Prepustiti je (knjigu)
sudu vremena, publike i knjiga koje će da je koriste kao referencu i/ili delove u
navodnicima? To niko ne zna.
A šta ako čitanje u budućnosti
izumre? Postane, takoreći, neefikasno.
Čovek će da postoji dok
postavlja pitanja na koja niko ne može da pronađe odgovore.
Bubanj, el. gitara, dve violine s pevanjem, (kotra)bas. I more kablova. I more pedala. I more efekata. Talasanje.
Fucking high and awful low - Austerity Blues Pogled kroz kablove i pogled sa strane. Efrim Menuck priča s publikom. Bez mikrofona. Ostatak benda drži se povučeno u ilegali. Publika se dovikuje s Efrimom. Mrzi hokej. Mrzi sve kolektivne sportove. Osim bejzbola. Voli karling, zbog buke i zvukova. Jebo'o političare. Naravno. Dao prepodne intervju za Bavarski radio. U holu stanice video mapu na kojoj je Bavarska veća od ostatka sveta. Nesto slično imamo i mi u Quebecu. Quebec veći od ostatka sveta. Jedna violinistkinja svira bosa - onlajn. Basista je proćelav - onlajn. Bubnjar nosi naočare - onlajn. Druga violinstkinja ima na desnom ramenu istetoviranog goluba - onlajn. Gitaristi je pukla žica - oflajn. Samo jednom - onlajn. I nosi stare, recimo, martinke sa narandžastim pertlama - onlajn.
Popio jedno dijetalno pivo.
Odsvirali kompletan: Fuck Off Get Free We Pour Light On Everything. Plus Piphany Rambler. I jednu neobjavljenu: All the Kings are Dead. Bis nisam dočekao. Pospana leđa, umor.
