Postoji jedan zanimljiv period na britanskoj sceni 70ih kada je uspon kratkotrajno doživjela etiketa Stiff Recordsa, kada su se pub i punk rockerima ukrstili putevi i kada je došlo do prave eksplozije i pomutnje usled jako zanimljivih albuma i singlova, mahom u drugoj polovini Top 40 Liste. Ako me sećanje ne zavarava, još sam bio osnovac. Svaki novi dan donosio je nova uzbuđenja; dovoljno bilo je samo uključiti radio i slušati pažljivo šta nam "Englezi" novo spremaju i serviraju.
I stvarno face koje su pekle zanat po krčmama i tezgama, poznavajući instrumente, aranžmane, stare i nove evergrine i hitove, imali su toliko umeća i vremena da i sami nešto novo napišu, dopišu ili objave. Pa i da prate zvezde i zvezdice koje su nas obasipale svakojakim dostignućima na malim i velikim turnejama.
Nick Lowe već je iza sebe imao snimke sa Rockpile i Brinsley Schwarz, kada se pojavio novi talas, koji je poput parnog valjka, za manje od godinu dana, zgazio čitavu jednu punk generaciju i otvorio put brojnim novim likovima željnim uspjeha i dokazivanja. Osim što je pisao i komponovao dobre pesme, Nick se posvetio i produkciji. Tako, njegovo ime našlo se na prvih pet albuma Elvisa Costella, pa i nekim potonjim Elvisovim izdanjima. Potpisao je i produkciju za čuveni singl New Rose The Damneda. Vremenom, postao je probirljiviji sa saradnjama u studiju, jednostavno, fizički nije bio u stanju da prihvati sve ponude kojima su ga obasipali.
Svoj stvaralački nagon obuzdavao je na solističkim izdanjima. Od 1978e do 2013 objavio je 14 albuma. Koji su svi do jednoga prave male riznice dobrih slogana, inteligentnih opaski i zvučnih melodija i lepljivih rima. Ako niste toliko bliski sa Nickom, možete da njegovu izvedbu uporedite sa konzervativnijim fazama Van Morrisona s kojim ga povezuje i ljubav prema legendi skifla, Lonnie Doneganu. I nekako, kao da je više sreće i priznanja doživeo u Americi nego na svom ostrvu.
Pišu da su sve do nedavno na njegovim nastupima publiku činili mahom 30ogodišnjaci, dosta žena i devojaka, a naravno i onih koji su hteli da se naklone ovoj živoj legendi.
Lowe je nešto što ne mogu da slušam baš svaki dan, ali nekad sam u raspoloženju da ne mogu ništa drugo da pustim na slušalice, osim njega. Ispod klasične oblande koju čine strofa refren strofa, u slojevima nanesene su funkcionalne klavijature, filigranske udaraljke i još poneki horski detalj. Majstor detalja i celine. Funkcionalan do krajnjih granica domena.
Nekad slušam samo to i za svu spoljašnjost, baš me briga. Čovek vozi lepo i udobno, ali ne i bez smisla za rizik i inovaciju. Njegov glas vas pretiče, trenira vam pažnju i vraća vas u vašu sigurnu traku. A šta više od toga možete da očekujete?
Nick Lowe - What's So Funny 'Bout Peace Love and Understanding?
Nick Lowe - Went to a Party
Nick Lowe - Heart of the City
Nick Lowe - I Love the Sound of Breaking Glass
Nick Lowe - I Knew the Bride (When She Used to Rock and Roll)
Nick Lowe - Don't Think About Her When You're Trying to Drive - Demo
Nick Lowe - Music for Money
Nick Lowe - I Love My Label
Nick Lowe - Cruel to Be Kind
Nick Lowe - Love So Fine
Nick Lowe - Time Wounds All Heels
Nick Lowe - The Gee and the Rick and the Three Card Trick
Nick Lowe - She Don't Love Nobody
Nick Lowe - (You're My) Wildest Dream
Nick Lowe - Black Lincoln Continental
Nick Lowe - What's Shakin' on the Hill
Nick Lowe - True Love Travels on a Gravel Road
Nick Lowe - What Lack of Love Has Done
Nick Lowe - Only a Fool Breaks His Own Heart
Nick Lowe - Indian Queens
Nick Lowe - The Club
Nick Lowe - Sensitive Man
Nick Lowe - House for Sale
Nick Lowe - Children Go Where I Send Thee
Nick Lowe - Half a Boy and Half a Man (Live)
Nick Lowe - Stick It Where the Sun Don't Shine
Nick Lowe - Blue on Blue
No comments:
Post a Comment