Pakao je iza ugla - Tricky
Stalno tu negde prisutno, i sam kaže, kada bi tokom 90ih pustio reklame na TVu ili slušao ih u nekom tržnom centru sa radija i razglasa, čuo bi svoju muziku. Tricky neskromno tvrdi u svojoj prvoj autobiografiji da je bio najznačajniji autor devedesetih. Ne zbog toga jer je to hteo, nego zato jer nikad nije mogao da predvidi šta će novo da izađe iz njegovog studija.
Karijeru započeo je sa bristolskim Wild Bunch kolektivom i Massive Attack. Kao reper, fristajler, žilave figure, osećao se na bini prijatno pored DJ pulta, dok bi ritmično izgovarao svoje rime. Tako je i počeo da zarađuje za život; ubrzo se posvetio solo karijeri. Björk mu je jednom prilikom rekla da ne uzima učitelja pevanja, dikcija mu nije pravilna, ali savršeno pristaje njegovoj ličnost i pojavi. Izrazu.
Tricky sa varljivim intenzitetom i usput piše o svojim albumima. Mnogo važniju ulogu igraju porodica, njegova rano preminula majka, odrastanje i dani zrelosti, retka druženja, traženje inspiracije, da bi se na kraju sve tragično završilo sa nestankom njegove mlađe ćerke, osobe koju je kao i svaki drugi otac, bezgranično voleo. I čitav svet se srušio na glavu.
Kaže da i ne bi pisao ovu knjigu da je znao da će da mu se desi tolika nesreća. I sam kaže u jednom intervjuu da mu od te tragedije, muzika više nikad nije ista.
Tricky potiče iz mešane, porodice. Ima i crne i bele pretke. Uglavnom siromašne. I tokom cele karijere pomagao je familiju i materijalno i moralno. Njegova bitka sa hroničnom astmom, oseti se i u njegovom bolešljivom glasu. Pa i poetskim slikama. Da bi uspeo da ostane to što jeste, promenio je brojne izdavačke kuće. Chris Blackwell mu je jednom prilikom rekao da će dolaskom interneta da padnu i prihodi, rapidno. Tako da danas, kako kaže, samo Drake i Kanye West mogu da žive od prodaje snimaka.
Imao je i uživao dosta umetničkih i kreativnih sloboda za koje se sam izborio. Osim možda u periodu sa Domino Records, kad su oni birali demo snimke i šta ide na album. Za svoj postupak ili rad na pesmama, kaže da je krajnje jednostavan, ali uvek ima i tonskog inženjera pored sebe. Zlu ne trebalo.
Upoznao je dosta javnih ličnosti i zvezda; one poput Chrisa Martina i Beyonce najviše ceni, jer su ostale jednostavne, neposredne i prirodne osobe.
Kaže da ga je sedam godina sa !K7 spasilo materijalnih dugova i problema sa finansijskim i poreskim organima Amerike i Britanije. I da je mnogo naučio i na poslovnom i ličnom planu. Horstu Weidenmueller, kao jednom od jako retkih, bilo koje vrste, veruje bezgranično. A Horst kaže da je znao koliko će teško da bude, da izvuče Trickyja iz materijalne krize, možda se nikada u to ne bi upuštao.
Bavi se redovno drevnim azijskim borilačkim veštinama, ali i "duva", što mu ne pomaže zdravstveno, naročito zbog problema sa Clamidiom. Navodno tako održava svoju "kreativnost". Hrani se sa crnim pirinčem, povrćem i malo piletine. Alkohol slabo podnosi, izbegava brašno, mleko i šećer.
Jako funkcionalno sklopljena knjiga koja u svoja poglavlja uključuje i neke kratke crtice sročene od strane njegovih bliskih prijatelja i partnera kao što je recimo Shaun Ryder iz Black Grape i Happy Mondaysa. Jako lepo je i sećanje na ekipu iz Porno for Pyros i kako je neobični pevač provodio dane i dane igrajući se na turneji sa Trickyevom ćerkom kad je bila mala. Savršeno su se slagali. Devojčica i taj ekscentrik dobre duše - Perry Farrell.
Tricky, sociopata i vuk samotnjak, iskreno i bez neke duboke želje da se nekome dopadne ili da ga neko zamrzi, secira neke od najvažnijih epizoda svoga života. I pri tome jako je nemilosrdan prema svima uključujući i njega samoga.
Svedočanstvo da i ljudi sa dna životne lestvice i humanog ekosistema, ljudi bez neke i minimalne šanse za uspeh, doduše u poslednje vreme mnogo teže, mogu da se pronađu u životu i ostvare u karijeri.
Tricky mnoge stvari u svojoj muzici anticipira. Nemojte da me shvatite pogrešno, ali ovo nije lektira za osobe sa jakom sugestijom i psihički labilne. A možda baš i jeste? Čisto da se nauče šta im čini dobro i šta bi trebalo da promene u svom svetonazoru i ophođenju sa okolinom. Iako ima dosta neprijatnosti, prijalo mi je ovo čitanje.
Uglavnom u javnom prevozu. I nisam nijednom promašio stanicu.
No comments:
Post a Comment