U svom, na trenutke, veoma kritičkom delu, britanski profesor i publicista John Dickie opisuje detaljno "kraljevsku disciplinu", "društvo s tajnama", a ne "tajno društvo" kako slobodne zidare ili masone mnogi zovu. Na samom početku da napomenem da u knjizi iz naslova ovog posta nema mnogo novih detalja koji ne mogu da se pronađu na internetu ili u do sada objavljenim publikacijama. Ali sinteza na osnovu raspoloživih izvora uspešna je i jako je pregledna. Teško je precizno proceniti kada i gde su počeli masoni sa svojim radom. Kao neka smernica uzima se kraj XVIII veka u Velikoj Britaniji. Motivacija za njihov rad bila je pre svega rad na sebi, "kao na neobrađenom kamenu", mudrosti i humanizam i jednakost među ljudima raznih profesija, političkih i verskih načela i uverenja. Stvorena od ljudi, za ljude, ova pojava pretrpela je tokom istorije brojne skandale i imala ogromne probleme kako s vlastima, tako i sa verskim institucijama i javnim mnjenjem. U svom osnovnom značenju, masonerija zabranjuje diskusije o političkim i verskim pitanjima u svojim krugovima. Teško je to izbeći, jer u svojim redovima imala je brojna slavna imena, počevši od većine predsednika Sjedinjenih Država, preko predsednika vlada, monarha, ličnosti iz kulture, sporta i ekonomije, pa do vojskovođa i državnih službenika. Poznato je da iz izvesnih struktura, kako ekstremno levih, tako i ultradesničarskih i konzervativno religioznih, šire se priče o "masonsko jevrejskoj zaveri", svetu bankara i novom poretku. Teško je bilo boriti se protiv tih glasina, koje su vremenom sve bučnije bile, naročito u doba nacionalsocijalizma u Italiji i Nemačkoj, kada su brojni članovi loža ili izgubili živote, ili pokušavajući da spasu, šta se spasiti može - ukaljali svoj obraz. Bilo je mnogo kontroverzi zbog okultnih pojava u njihovim redovima, seksualnih zabava, pa i organizovanog kriminala i skandala. Jedan od takvih skandala je bila i pojava lože P2 u Italiji u drugoj polovini prošlog veka, kada se duboko u sve strukture vlasti i ekonomije umešala mafija. Dobrih 30 stranica knjige do u najsitnije detalje opisuje kako su prestupnici ušli u više od 90% loža i koristili svoje veze, ucene i autoritet, pa i poljuljali cjelokupni sistem iz temelja. Danas broj masona opada. Uspšni poduzetnici, naročito mladi iz oblasti "Nove ekonomije", rade intenzivno i od silnih obaveza nemaju slobodno vreme da bi se uključili i u ove aktivnosti. Materijalna moć, kako slobodnih zidara, tako i sličnih organizacija, kojih nije manjkalo u istoriji, opada. Izvesna privlačnost postoji i obnavlja se s vremena na vreme. Tako ih susrećemo i na filmskom platnu, pa i u romanima Dana Browna i drugih popularnih pisaca. Mocartovu "Čarobnu frulu" svi znamo. I dalje su zabranjeni u većem delu islamskog sveta i imaju probleme sa autoritarnim režimima. Ako mene lično pitate šta mislim o ovoj temi posle čitanja ove knjige? Odgovor je: ne znam. I dalje tajne postoje i to je dobra vest u ovom prilično transparentnom periodu civilizacije. Čak i jedan od najvećih davnih autoriteta i veliki majstor Albert Pike, imao je svoje mračne trenutke, glede rasnih pitanja tokom građanskog rata u Americi, kada se, ako sam dobro zapamtio, borio na strani južnjačkih konfederacionista. Potrajalo je dok braća nisu počela u svoje redove da primaju članove druge boje kože. Sa ženama još komplikovanija priča. Masoni idu uz vreme, idu i protiv vremena, ali i traže odgovore u nekim najranijim periodima civilizacije. Nisam pod jakim utiscima, ali dosta zanimljiva knjiga, u kojoj se i nešto novog svetla baca na neke važne događaje iz novijih epoha. Ne želim ništa da proveravam. Prepuštam autoru da sam sudi o sebi, svi smo do nekog nivoa slobodni u našim načelima i odlukama. Nisam uspješan i bez mrlja u biografiji, ali radim i nemam toliko vremena.
No comments:
Post a Comment