Conform ro Deform/The weird and wonderfull World by Some Bizzare – Wesley Doyle
Jawbone - 2023
Svet britanskih nezavisnih muzičkih izdavačkih kuća od 80ih pa na ovamo, promenio se i početničke muke kao i u svakoj drugoj industriji skupo se plaćaju. Cena koju su zajedno sa svojim bendovima platili i ljudi sa i oko lejbla Some Bizzare velika je i neizmeriva rečima. I najveća prijateljstva su pucala usled nemaštine, neiskustvai materijalnih neprilika.
Knjiga o kojoj je ovde reč, kolaž je intervju sa nekim od važnijih imena koje je oko sebe okupio i kako je znao i umeo, vodio Stevo Pierce, entuzijasta, samouki DJ, na početku golobradi dečak, a zatim godinama sve starija i starija, ukratko brzostareća osoba, neviđene energije. Posao se ovde bazira na ljubavi prema inovativnoj muzici, da bi kasnije, sa rastućim problemima te ljubavi bilo sve manje i manje, a bitka za većim brojem prodatih nosača zvuka sve veća, brutalnija i nemilosrdnija.
Nema sumnje, njegov muzički ukus i marketinške sposobnosti bili su i ostali nesprorni. Smisao za ekonomiju i pregovaranje sa nekim od distributerskih divova kao što su WEA, Universal, Mercury i drugi, bili su skromnih dimenzija i dohvata. Razumljivo, reč je o nezahvalnoj sredini. Intriga i materijalnih problema sa kojima su se susretali Mark Almond i Soft Cell, The The, Swansi, Einstuerzende Neubauteni, Psychic TV, Coil, B-Movie, Foetus, Test Dept, Cabaret Voltaire, The Grid svakako nismo svesni dok uživamo u njihovim albumima. Oni nisu preproducirani, urađeni su jako profesionalno, sa merom i iznad nivoa koji bi mogli materijalno i relano gledano da pokriju veći deo tržišta željnog jeftine zabave i nesvesnog troškova koji su stvarno bili nesagledivi.
Mora ipak da se izdvoje neki, jer veći su gurali manje. Soft Cell sa hitom Tainted Love, bio je na prvom mestu lestvica popularnosti u 17 država. Da su samo znali i na b stranu stavli neku vlastitu kompoziciju, a ne još jednu obradu, danas bi Dave Ball i Marc Almond bili srećniji i materijalno obezbeđeni penzioneri.
Knjiga obiluje anegdotama, sam Stevo, bio je majstor situacije i inspiracije, u ugovore je stavljao i žive patke, zaista i još poneku šaljiviju stavku. Bio je veran, ne i osetoljubiv. Najduže je sarađivao sa Almondom, ali ni on nije mogao više da ga shvata i podržava, pa ni sam sebi ne može da objasni razloge zbog kojih se nije ranije odlučio na rastanak.
Prve dve trećine knjige su jako lepa sećanja, dok kasnije kreću kuknjave i optužbe. Neubauteni tvrde da su prodali više od 100.000 prva četiri albuma na Some Bizzare, dok druga strana na hiljadu listova materijala tvrdi da su im ovi i dalje dužni. Mora se ipak potcrtati, sve je to u nekim fer tonovima. Nadajmo se da će ubrzo da se slože suprotstavljene strane.
Producent Flood kaže da je jako lepo bilo raditi u studiju sa autodidaktima i da je FM Einheit, ili Mufti iz EN, bio jako precizan i konzekventan dok je ritmički opsluživao kompresor i beton. Michael Gira iz Swansa je osećao bliskost sa Stevom koji kao i on potiče iz radničke porodice i čiji je otac kao i sam Michael radio dugo vremena kao građevinski radnik.
Teško je zamisliti i poverovati u Stevovu ideju da su Psychic TV ili Coil bili u stanju da isporuče novi Dark Side of the Moon. Po svedočenjima, imali su ne samo elitnu grupu fanova i obožavaoca. Albumi su nastajali u hodu, a 250.000 funti dila sa mejnstrim kompanijama, topile su se vrtoglavom brzinom. Novac je odlazio mnogo brže nego što bi se vraćao. Zapravo odlazio je u nepovrat.
Moram da priznam, ovih dana uživam u solo albumima Almonda, lika koji je po karmi i oreolu skoro pa na nivou jednog Morrisseya. I njemu je publika ostavljala svakodnevno bukete cveća ispred vrata. I on ima jako istančan ukus i podjednako voli balade Brela, Vadima Kozina, književnost Batailea, kao i šansone, vodvilje, kabare, putuje svetom i polusvetom, provocira i edukuje. I ja volim polusvet, ovako sa donekle sigurne poludistance. Nije nimalo lako.
Matt Johnson ili The The vukao je lejbl sa uspešnim albumima, ali i neretko radio upravo suprotno od onoga što su mu savetovali menadžeri. Tako da se nije mnogo razlikovao od ostatka SB repera. I jesu svi pomagali jedni drugima i sarađivali jedni sa drugima dok se tako moglo.
Poslednji veći uspeh lejbla su bili magični Dubstar, ali nepoverenje u menadžerske sposobnosti novih bendova 00tih godina postalo je javna tajna. Tako da je bilo sve teže i teže doći do novih imena, a stari su svi do jednog otišli ili prestali da se bave tim poslom.
S godinama čovek je iskusniji, pametniji, a i stariji. Znači nije više ili sve je manje u stanju da ispravlja sopstvene greške. Some Bizzare je za mene lično jedna lepa uspomena. Sećam se njihovih kompilacija u jednom vremenu kada su mi bile posebno drage i zuzimale počasno mesto pored box setova francuskih New Rose Records i Love Is My Only Crime minhenskog Veracityja.
Zanimljive su i opaske Daniele Millera iz Mute records koji je počinjao u isto vreme kad i Stevo. Sličnosti između njih dvojice postoje. Ipak, Miller tvrdi da se on nekako bolje snalazi u haosu, tačnije da je u stanju da eliminiše haos oko sebe, za razliku od svoga kolege Steva.
Toliko prostoproširenih rečenica za sada. Zanimljiva knjiga puna, pretpostavljam, gorke istine, gorčine, ali i lepih uspomena. Na vama je da odredite koliko ste u stanju da to u svoje slobodno vreme prebrodite. Otvara oči, kao i muzika o kojoj je reč. Čudni i prelepi svet Some Bizzarea.
No comments:
Post a Comment