Moram da priznam da sam se, ima tome sigurno najmanje 10 godina, pa i više, umorio od isključivog slušanja, uslovno rečeno, pop muzike iz zapadne hemisfere. Ponestalo je entuzijazma kod klinaca sa gitarama i laptopovima. Sve, postalo je uglavnom i prilično predvidljivo, bledo i proračunato. Jako mnogo toga svodi se na provociranje što više zabeleženih klikova na internetu ili manje ili više prikriveni marketing popularnih brendova, a neretko i političkih opcija. Nadmudrivanje svakojakih algoritama pretraživača, portala, društvenih mreža i softwera sličnih namena nameće nam istinu i stav samo jedne strane, ne i nešto dužeg roka trajanja. A šta ostatak civilizovanog i naprednog sveta misli, radi, privređuje, sve nam je manje i manje dostupno.
Na svu sreću ili nečiju nesreću, istok daleko od toga da spava. Ne samo u nauci, tehnologiji i ekonomiji, kultura i kontrakultura nude nam više od jednog izbora i jedne, oh kako je to ružna i nepopopularna reč, ali ajde da je upotrebimo, više od jedne „alternative“. Tako da često i bez stručnog saveta, uz pomoć dostupne literature i par portala, pratim pomalo i ruske bendove, a i scenu bivšeg Varšavskog bloka. Tamo je već duže vremena daleko zabavnije, šarenolikije, inovativnije i zanimljivije, bar u produkcijskim rešenjima i ambijentu. Tekstove i političke pamflete nešto i ne razumijem, a nešto me i ne zanimaju. A da se dobro živi, ne bih se baš složio. A gde se to još dobro živi u ovo novo vreme?
Verovatno i sigurno - nije sve krenulo od Зву́ки Му, Гражданская оборона i Kina, zaista fenomenalnih pokojnika Pjotra Mamonova, Jegora Letova i Viktora Tsoia. Ali mnogi u njima vide klicu ili ono što su poređenja radi subotički Boom festival, Paket Aranžman i zagrebački YURM festival predstavljali za razvoj i poticaj scena na našim prostorima. Današnja scena Ruske Federacije, ogromna je i raznovrsna i nesaglediva. Ponešto poput t.A.T.u. (2001) ili Simple Symmetry (2014) ili Nine Kravitz (2012) ili Kedr Livanskiy (2019) prođe komercijalno na neki svoj način i na zapadu, ali pravi reciprocitet između zapada i Rusije odavno nije uspostavljen i Rusija mnogo više konzumira tuđu pop muziku nego što je je to obrnut slučaj. Neracionalni animozitet još dugo će da traje. Bar na stupcima dnevne štampe i po internet portalima. Pa ko izdrži.
Mene lično fasciniraju bendovi i projekti koji nisu baš nešto preterano originalni, koji koliko toliko neke davno i nedavno započete ideje dorađuju, unapređuju i osvežavaju na neki šarmantan način. Volim da čujem retro darkwave koji piče: ГРУППА ХМУРЫЙ i Мать Тереза. Elektronika i elektropop Softblade i Ennae, devojaka sa slatkim i muzikalnim porukama, koje možda nešto više i konkretnije znače, a i ne moraju da nešto više i konkretnije znače. Dovoljno je da postoje i da su tu negde i da možemo da ih čujemo. Stvarno su osveženje u okeanu „hitova“ i ponude kojima smo više nego zatrpani. Nemam pojma šta znači Кобыла и Трупоглазые Жабы Искали Цeзи́ю, Нашли Поздно Утром Свистящего Хна, kako se zove višegodišnji projekat Antona Vagina, ali dok slušam njihov poslednji album „Поруха“ mogu sa velikom verovatnoćom da predvidim i osetim logičan i na neki način nesrećno prekinut razvoj nekih dalekih srodnika kao što su Amerikanci Mercury Rev i Flaming Lips.
Na samom vrhu liste tajnih favorita jedan je drugi projekat: Самое Большое Простое Число ili SBP4, „Najveći prosti prim broj“ – u slobodnom prevodu. Jedini stalni član i osnivač je Kiril Ivanov iz Sankt Petersburga. Na svojih, ako se ne varam, 16 studijskih albuma, Ivanov je menjao ne samo postave, stilove, tehniku, nego i celokupnu zvučnu sliku. Na internetu mogu da se nađu detaljni opisi razvoja i evolucije SBP4. Preko Intelligent Dance Music/Hip Hop/Anti Hip Hop izraza i elektronike, pa do klasične indie pop postave sa pevačicom, izdanja su pratili efektni video radovi u savremenom ili retro umetničkom stilu. Mene su brojne asocijacije uz delimično razumljive, ali jednostavne tekstove, uz dužno izvinjenje na nepoznavanju tamošnje političke, kulturne i ekonomske situacije i scene, kako onda, tako i danas, asocirale na pitanja koja samo naša starija slavenska braća mogu tako dobro da postavljaju. Toga ima u ruskoj literaturi, nauci i umetnosti u obilju. Da samo pomenem neka imena koja nisu toliko u opticaju kao što su Harms, Ljeskov, Beli, Malevič, Kandinski, Kolmogorov, Lomonosov, Koši i tako dalje. Pitanja su toliko složena da na njih nije moguće odgovoriti tako lako, a često je nemoguće i bilo kako na njih odgovoriti. Iz dana u dan pronalazi se sve veća i veća najveća prim cifra tj. prim broj. A gde se sve ne koristi to znanje? Od kriptografije i ekonomije, pa do ovih malih uređaja što nam se svakodnevno motaju po rukama, prim brojevi su svuda okolo nas.
U tom prim-arnom smislu, jedan od vrhunaca karijere je EP: „Выброшу голову — пусть думает сердце!“ (2017) („Bacam glavu, neka srce razmišlja“) i odvaljeni ples uz „Kraj sveta“ ili u originalu: „Конец света“. Ako se neko seća Beza iz Happy Mondaysa ili ako je neko slučajno posmatrao Erlenda Oyea kako pleše uz Whitest Boy Alive, zasigurno zna o čemu pišem. Aleluja!
Još jedan od fenomenalnih „stejtmenta“ iz pera profesionalnog novinara Ivanova je i „Bilo šta“ - "Всё равно" (2020) sa istoimenog albuma: „Bilo šta.“. U slobodnom prevodu: „Opasno je tamo gde nas nema, idemo, pa dokle stignemo“. Da li je u pitanju ljubavna poruka nekoga „ko na sve pristaje“? Ili daj da se po koji put opet iznenadimo? Ili samo jedno prosto: deja vu?
SBP4 su odabrali da stvaraju i pevaju na svome jeziku i nisu u tom smislu tako komunikativni kao recimo Moskovljanin Mujuice s čijim se elektronskim izrazom nekada prilično tangencijalno dodiruju, a od koga se zatim muzički dijametralno udaljavaju. Dok je u početku izdavačke karijere i u ranim radovima zvuk bio prilično sveden i repetitivan, s vremena na vreme, mogli smo da slušamo i kompleksnije strukture i sam razvoj nije u tom smislu bio linearan. SBP4 su bend kontinuiteta i bend promena i bend koji sublimira celokupnu istoriju i svoga podneblja i podneblja iz koga dolazi elementarni i osnovni izraz kojim vladaju i koji umnogome unapređuju.
Omoti su i pratili svetske trendove, i ličili na moguće zapadne uzore, i zadavali zagonetke. Sve je i novo i staro i ovdje i tamo. Prepoznajemo i motoriku evropskih Kraftwerka i ritmiku južnoameričkih Os Mutantesa i eksploziju boja i harmonija duhovnog sabrata iz Džordžije Kevina Barnsa iz Of Montreala. A i oni znaju i prepoznaju dokle idu i odakle su njihove misli i izrazi. Pored te već pomenute, na trenutke nedostižne dubine i poriva iz vlažne stepe i ko zna odakle sve ne, SBP4 kao nekad i Zappa, ne mogu da održavaju monotoniju i vozaju gore/dole, brzo/sporo - dobrovoljnu i dobrodušnu publiku kao male srećne majmune. Bar tri ili četri minute monotonije dok traje jedan singl, koji mora uspešno da se vrti na radiju ili koliko traje pažnja današnjih klinaca na časovima matematike. SBP4 su slobodni i kao umetnici i kao ljudi. I to je ono što se čuje i što kod njih vredi. Ne boje se oni nikoga i ničega.
Na „Greški“ – „Провал“ iz 2018e čujemo posetioce klubske zabave kako jedni drugima govore da su najbolji na svetu, kako je njihova ideja greška i kako sve što je moglo da krene pogrešno krenulo je u pogrešnom pravcu. Zar to nije super, draga braćo i sestre?
SBP4 su toliko fatalni, duboki, dobrodušni, i pristupačni i nedodirivi istovremeno - da teško je ne voleti ih. Samo dajte im dovoljno vremena. Zbog vas u stanju su da obiđu i pola sveta, da odu i do ruba Afrike, samo da osvoje vašu ljubav. Problem je što ostatak razvijenog sveta ljubomorno čuva svoju poziciju i svoje tržište. Toliko i toliko znakova po tekstu. Ti i ti fontovi. Bihejvioristička ekonomija i ispiranje mozga. A ako neko to dobro poznaje. To su oni. I to smo mi.
Ako zaista volite i cenite pravi i istinski kvalitet, ljudski rad, SBP4 su rešenje za vaše probleme i problem za vašu konkurenciju i vaše neprijatelje ako ih imate, a sigurno je da ih imate, jer znam da ste jako uspešni u tom što radite.
Nema sumnje, još jedan u nizu odličnih neotkrivenih bendova koji strpljivo čeka da mu poklonite svoju pažnju sa ove strane zavese koja je kažu davno podignuta.
Samo napred!
No comments:
Post a Comment