Kako prolazi vreme, ponestaju mi ideje čijim diskografskim opisima i opusima bi mogao još da se bavim. Volim jako mnogo stvari, bendova i izvođača, koji se vrte oko dva, tri, albuma i tu se završava priča.
The Afghan Whigs i pevač Greg Dulli iz Sinsinatija, nisu moja prva šolja čaja, čak sam imao rasprave i oko kultnog albuma Gentleman (1993) sa "die hard" fanovima. Whigsi su kult i ponekad moraš da paziš šta kažeš. Ne da se zameriš bez potrebe. Meni je najuverljiviji njihov Up in It (1990), na SUB Popu, gde su mi se levo i desno oko sudarali od neobičnih vožnji gitare, bravura i ostatka benda, dok ih je Dulli pokušavao da uprati za mikrofonom. Neobični su aranžmani i pretpostavljam preteški za odsvirati. Ali znaju. Nije to nikad bio grandž. Da se razumemo.
Da li su to lirske teme vezane za poroke ili sami poroci ili poza ili devijacije razne prirode ili sve pomalo, mora se priznati da imaju prilično jedinstven i unikatan stil. Iz ko zna kakvih razloga. Sam Dulli onako punačak i debeo, vole ga žene, a i takvi su sa takvom fizičkom građom, ti autentični vokali, koji nose u sebi i soul i blues i po naški - duševni su. Verovatno vole i moraju da jedu obilato i ukusno. I da čuvaju glas. I da vole nesrećno. To im je kao inspiracija.
Dosta sarkazma za danas.
Gledao sam Dullija u duetu sa... Laneganom. Bilo je to veče velikana, daleko od tezge, jer stvarno, opravdali su svaki uloženi cent ili pfenig, davno je to bilo. Nije to bilo takmičenje, pre smotra znanja i umeća. Egzibicija. Albumi The Afghan Whigsa su isto tako lepe i efektne egzibicije.
Malo nervira kada kažu da je njihov svet prazan i da su poetske slike nasumične.
Verovatno nose u sebi neko iskustvo, razočaranja, ljubavne, poslovne i ko zna kakve sve, ne, prirode. A i nekad obrnu taj životni rulet, pa šta bude.
To je taj ultimativni Indie zvuk zbog koga nema zime za publiku i ima zime za bendove, jer konkurencija sve veća je i novca sve manje. Inflacija vrednosti uzima svoj zamah i ovakvo podsećanje na albume koje sam posedovao na diskovima i pločama, preko Spotifyja i nasumice doneće im novih 0.000123 nečega. Čitao sam da odavno ne žive od muzike i to je verovatno razlog zbog čega su toliko, da i to izgovorim na ovome mestu. Beskompromisni.
Ima i toga.
The Afghan Whigs - Dark End Of The Street - B-Side (Penn/Moman) recorded at Audiocraft Cincinnati OH
The Afghan Whigs - Be Sweet - Remastered
The Afghan Whigs - My Curse - Remastered
The Afghan Whigs - My World Is Empty Without You I Hear a Symphony - KTCL Live Music at the Mercury Cafe Denver CO May 10th 1994
The Afghan Whigs - Algiers
The Afghan Whigs - Demon in Profile
The Afghan Whigs - Matamoros
The Afghan Whigs - Retarded
The Afghan Whigs - You My Flower
The Afghan Whigs - In My Town
The Afghan Whigs - Turn On The Water
The Afghan Whigs - This Is My Confession
The Afghan Whigs - Step into the Light
The Afghan Whigs - Bulletproof
The Afghan Whigs - Sweet Son of a Bitch
The Afghan Whigs - John the Baptist
The Afghan Whigs - Crime Scene Part One - Remastered
The Afghan Whigs - Light as a Feather
The Afghan Whigs - Please Baby Please
The Afghan Whigs - Concealer
Greg Dulli - Early Today (and later that night)
Greg Dulli - Black Swan
Greg Dulli - Black Is The Color Of My True Love's Hair
Greg Dulli - Black Moon
The Twilight Singers - That's Just How That Bird Sings
The Twilight Singers - What Makes You Think You're The One
The Twilight Singers - The Beginning of the End
The Twilight Singers - Follow Your Down
No comments:
Post a Comment