Sećam se kako sam davno, velikom prijatelju koji je dosta stariji bio od mene i uputio me recimo i u muziku Blood, Sweat and Tears i Allman Brothers Banda, pokušao da na svoj način objasnim ostinsko čikaške The Jesus Lizard. Pustio sam mu Monkey Trick sa albuma Goat (1991). Mislio sam da će da mu prija muzičko umeće gitariste Duane Denisona, ritam sekcije Davida Wm. Simsa i Maca McNeilleya, pogotovo jer sam znao da je jako cenio Jean Jacques Burnela iz The Stranglersa. Ali došlo je do maloga sukoba generacija i razočaranja na mojoj strani. Tačno na mestima gde su po mom mišljenju Lizardsi najjači i jako inovativni, kad bi na tren stajali i pravili jako kratke prekide i pauze - svi, uključujući i prilično neartikulisanoga Davida Yowa za mikrofonom, moj dragi prijatelj očekivao je da proradi pirotehnika, počne neki divlji solo ili krene, šta ja znam - duvačka sekcija. Tu sam uvideo kako se ukus publike iz decenije u deceniju menjao, evoluirao i kako je zapravo s vremenom, manje postajalo više. Da ne pričam o minimalizmu Le Monte Younga i ekstremnijim primerima. Ricardo Villalobosu i Basic Channel.
Lizardsi i dalje sporadično nastupaju, iako im je "outoput" sa 6 studijskih albuma, tri EPja... prilično skroman i iako od 1998e miruju njihova kompozitorska pera u zajedničkom projektu. Ni dan danas ne mogu da prežalim što sam propustio njihov koncert u mom rodnom gradu pre rata, ali nismo tada imali baš pare za takve egzibicije. Ali odgledao sam ih u izbeglištvu i Yow bio je miran i nije pravio sranja na sceni. Za njega veliki poštovalac Steve Albini tvrdi, da peva kao kidnapovana osoba sa selotejpom preko usta. U njegove glasovne mogućnosti uverio sam se tek posle - na koncertu Qui, kada otpjevao je Echoes Pink Floyda i kada se 20ak prisutnih u mračnom slabo osvetljenom klubskom podrumskom prostoru bukvalno rasplakalo.
I inače The Jesus Lizard veoma su važan bend u mojoj amaterskoj karijeri slušaoca, pratim i njihove druge radove i projekte kao što je Denisonov Tomahawk gde je pokazao šta sve ume na svom instrumentu. I njegovo znanje i poštovanje veličina kao što su John McGeoch, Andy Gill, Keith Levene, itd. za mene kazuje da je jedan od najprofiliranijih živih gitarista. Po slobodnoj proceni. A i ostatak Lizardsa na sličnom je nivou.
O Scratch Acidu da ne gubim reči. Bio je to veliki uvod u ono što su ostvarili The Jesus Lizard. Bend svakog trenutka i svakog raspoloženja, bar za mene. Njih mogu uvek da slušam.
The Jesus Lizard - Mouth Breather
The Jesus Lizard - Monkey Trick
The Jesus Lizard - Then Comes Dudley
The Jesus Lizard - Nub
The Jesus Lizard - Seasick
The Jesus Lizard - Bloody Mary
The Jesus Lizard - Glamorous
The Jesus Lizard - If You Had Lips
The Jesus Lizard - Pastoral
The Jesus Lizard - Killer McHann - Single Version - Live
The Jesus Lizard - Sunday You Need Love - Single Version
The Jesus Lizard - Boilermaker
The Jesus Lizard - Puss
The Jesus Lizard - Fly On the Wall
The Jesus Lizard - Elegy
The Jesus Lizard - Thumbscrews
The Jesus Lizard - Skull Of A German
The Jesus Lizard - Eucalyptus
The Jesus Lizard - Until It Stopped To Die
The Jesus Lizard - Chrome
The Jesus Lizard - Uncommonly Good
Scratch Acid - Moron's Moron
Scratch Acid - Cannibal
Scratch Acid - Albino Slug
The Denison / Kimball Trio - Ad Infinitum
The Denison / Kimball Trio - Romantic Interlude
David Yow - Tonight You Look Like A Spider
David Yow - Bleth My Thoul
Qui - Echoes
The Jesus Lizard - Pop Song - Single Version
No comments:
Post a Comment