U periodu od 1981. do 1992. jedan od najzanimljivijih sastava koji je gitarski i pustinjski rock digao na novi nivo, bili su kalifornijski Thin White Rope. Njihov lider, gitarista i pevač, Guy Kyser pratio je jednu srećnu zvezdu ili kometu kojoj niko nije mogao da odgonetne pitanju. Posle avanture s bendom, posvetio se studiranju, nauci, geologiji i paleontologiji, što bez obzira na svu zagonetnost njihovog zvuka, nekako logično zvuči. Jako temeljan koncept.
Ime dobili su po metafori čuvenog Williama S. Burroughsa iz romana fantazmagorije "Goli ručak". Ne može TWR baš da se direktno poveže sa Television ili Cpt. Beefheartom, iako ih i oni sami navode kao velike uzore. Osim možda po bezrezervnom predavanju zvuku, vizijama i sceni. Kyserov promukli vokal, na ivici da zastane i pretvori se u tišinu, svakako nije stvoren za uspavljivanje malih beba. Horor i jeza, donekle se smanjuje igrom sve električne gitare i pravo je čudo da ovaj kvartet nikad iz kulta nije izrastao u nešto poznatije i masovnije.
Obrađivali su Rocky Ericssona, Can, Townes Van Zandta, sa istim zanosom i žarom kao što su svirali vlastite kompozicije. Samo pet studijskih i jedan živi album, uz 3 EPja i dve kompilacije svedočanstva su koja su ostavili iza sebe. Kada bih raspolagao većim bogatstvom, materijalnim, naravno, jedna od nemogućih misija, koje bih želeo da ispunim sebi, bila bi da vratim vreme unazad i da gledam koncert TWR. Ili da im ispunim neku želju i vidim ih na sceni.
Piše se da su bili jako duhoviti, na ivici ekscesa i raspada, svaki put neponovljivi i posebni. Nije čudo. Mogu misliti. Lično, sećam se da sam u "second handu" kupio njihov "Red Sun" (1988). Kad sam stavio CD u player, čuo se "The Ruby Sea" (1991). Nije mi smetalo, u međuvremenu preslušao sam sve što su snimili. A dvostruku kasetu "The One that Got Away" (1993) smatram jednim od najboljih živih svedočanstava u svim epohama popa. Koliko i da li je išta uopšte studijski dorađivano? Veliko je pitanje. Kauboji i gusari, odsvirali su dugi set za ceo orkestar i ostavili nas u čudu, da i sa sve gitare, bubnjem i basom jedan čitav novi svet može za jedno veče da se izgradi i sruši i nestane u mraku. Kad ugasnu svetla reflektora.
Čuveni Žikica Simić, bio je, za mene lično, krivac što sam uz Giant Sand, Grahama Parsonsa i mnoge druge, započeo preko njegovih tekstova da se zanimam i za "Thin White". Pre nego što sam ih čuo prvi put. On zna jako dobro to da objasni i da "zapali" čitaoca za nešto "novo". Šteta što nema više muzičkih časopisa u kojima bi nam, baš on, donosio vesti sa zapada, na kome samo za neupućene "nema ništa novo".
Thin White Rope - Burn the Flames
Thin White Rope - Everybody's Been Burned
Thin White Rope - Dead Grammas on a Train - Remastered
Thin White Rope - Ain't That Lovin' You Baby - Remastered
Thin White Rope - Munich Eunich - Remastered
Thin White Rope - Whirling Dervish - Remastered
Thin White Rope - Up to Midnight - Remastered
Thin White Rope - Elsie Crashed the Party
Thin White Rope - Tina and Glen
Thin White Rope - They're Hanging Me Tonight
Thin White Rope - Red Sun - Acoustic
Spotify PLAYLISTA
No comments:
Post a Comment