U svetu hrišćanstva, poznati su slučajevi opsednutosti koje tradicionalna medicina nije u stanju da objasni i izleči. Često, tada u pomoć dozivaju se sveštena lica, ali samo u slučaju kada "opsednuta" osoba želi da joj se pomogne. Kako nije u pitanju pseudonauka i senzacionalizam, nego stari viševekovni problem, dobro su došle i knjige ljudi koji su život posvetili rešavanju ovakvih fenomena. Naravno da su brojni i oni koji se obraćaju pogrešnim osobama.
Don Gabrielle Amorth, rođen 1925. godine u Modeni, preminuo je 2016e godine. Iza sebe, osim pisanih svedočanstava, ostavio je na hiljade ljudi koje je izvukao iz nesagledivih užasa i kriza u koje su zapadali. Sam tvrdi da čak ni novorođenčad nisu bila pošteđena takvih iskušenja. Neke je "lečio" u par minuta, a nekim slučajevima posvetio se godinama. Nije tajna da čak ni u svojim rimokatoličkim crkvenim krugovima nije uvek uživao u podršci i poverenju. Često su ga izbacivali i premeštali iz crkvenih objekata, ne želeći da slušaju viku, dreku, zapomaganje i neobjašnjivo ponašanje pogođenih ljudi.
Sugestivno delovanje nekih svakodnevnih predmeta, reči, filmova, muzike i sl., nije strano ni svetu medija kojem smo svakodnevno izloženi. Možete da ga pripišete i demonskim silama. Kako vam drago? Tako da mene lično ne čudi moje zanimanje za nove generacije klinaca otporne na reklame ili npr. najave iz zvučnika za "nove proizvode" u velikim tržnom centrima. Problemi koje Don Amorth opisuje znaju da budu daleko veći i poražavajući. Naročito ako nam neko namerno nanosi zlo. Ili, da se grubo izrazim - želi da nam u trenutku slabosti i nemara, nametne kontrolu i nanese fizičku, materijalnu štetu ili duhovnu bol.
Sudeći po životopisu Don Amortha, stvarno radi se o osobi nesagledivog morala i kredibiliteta koji prevazilazi granice reda i institucija kojima je pripadao. Kao mladić stekao je medalju za hrabrost, boreći se u partizanima protiv Mussolinija. Po oslobođenju, doktorirao je pravo i bio politički aktivan, poznavao i velikog Marija Andreotija. 1954 ispunila se njegova velika želja iz najranijih dana, zakleo se kao vjerni sluga Bogu, postao sveštenik i počeo da poštuje iz dubine svoga bića, pored ovozemaljskih i božanske zakone.
Naravno da ovo nije mesto i adresa gde možete videti najstručniju i ekspertsku analizu knjige. Ali jeste preporuka, jer mnoge stvari nisu se promenile od davnina pa do današnjih i budućih dana.
Razlozi za ovakve poremećaje stvarno su mnogostruki. Počevši od puke i naivne radoznalosti, bolesne ambicije, zavisti, pa do robovanja čulima, kojem većina nas nije imuna. Don Amorth navodi poimenice šta se kod mnogih ponavlja, ali i neke jedinstvene slučajeve. Priča i o unutrašnjim stvarima i problemima rimokatoličke crkve, sa zabrinutošću i oprezom, jer ni te instance nisu imune na ovakva događanja, kao ni ostale hrišćanske zajednice i crkve. Pominje u dva navrata i Međugorje, u pozitivnom kontekstu, naravno. Iako se zna da o tom fenomenu postoje oprečna mišljenja. Tu je i slučaj njegovog bivšeg "kolege" po pozivu, bivšeg kardinala Emmanuela Milingoa iz Zambije. Šta se tu tačno desilo, teško je proceniti, jer disciplina i hijerarhija u vatikanskim krugova, daleko su opsežnije, izraženije i istaknutije, nego kod nas pravoslavaca. Vraćan je u red, oženio se, pa držao propovedi na otvorenom, bio voljen i osporavan. Najbolje da to za nas neupućene ostane i dalje tajna.
U svakom slučaju potreban je oprez, jak karakter ili/i vera da se ljudsko biće ne suoči sa ovakvim iskušenjima. Podjednako su, po Don Amorthu, pogođeni i ljudi koji traže blizinu vere, a i oni koje to apsolutno ne zanima, naime "zagriženi" ateisti.
Ne znam šta dalje da vam pišem. Nadam se da će dobročinstvo da pobedi. Da svi i dalje živimo zajedno i bez velikih problema i tektonskih poremećaja. Ovo nisu samo problemi rimokatolika i ostalih hrišćana, nego celokupnoga čovečanstva. Vredi upoznati i ovu stranu jednog dobrog, poniznog i skromnog sluge Božijeg koji više nije prisutan među nama. Tu je njegovo pokorno delo, kao svedočanstvo budućim generacijama.
Za sledeći put obećavam nešto lakšu temu.
No comments:
Post a Comment