Sada bi bio red da za vas malo prelistam poslednji knjigu koju sam pročitao i da vam prenesem i protumačim neke od zanimljivijih odlomaka. Neću to učiniti. Pokušaću po lošem sećanju i ubrzano da prenesem neke od utisaka, što je veoma rizičan potez, jer od svih nauka - verovatno uz matematiku, teologija, naročito savremena - bavi se najsitnijim detaljima i navodi tačno mesta iz Svetog pisma gde šta i na kojoj stranici stoji. Mnogo krvi i znoja, zbog tih detalja, proliveno je do danas i unutar jedne i između više verskih zajednica. Iskreno, iako skoro svake nedelje slušam i prisustvujem liturgiji, nisam u stanju, a i ne želim da objašnjavam po čemu se pravoslavci razlikuju od katolika i protestanata. Nisam ni ekumenista ni antiekumenista. Jednostavno preteško pitanje za mene lično. Za muslimane, induse, Jevreje, budiste i sve ostale, naspram hrišćana, generalno, možda bi i uspeo nešto da kažem. Mi nosimo krst, a oni ne i to bi bilo to. Nema razloga da ne pričamo i da se družimo i radimo svi zajedno. I da posle toga svako kod svoje kuće mirno spava.
Zapravo ja slušam nedeljom molitvu i gledam za to vreme kako mala deca trče okolo, po objektu i igraju se. Više od toga, više vere od toga nije mi potrebno u životu. Pa zašto čitam ovakve knjige? Imam neku unutrašnju potrebu. A i često me zbunjuje kontekst pa mi treba neko stručno objašnjenje i pojašnjenje. Ako se kaže da tu nema "Jelina i Judeja" i da nema "muškaraca i žena" i da smo svi jednaki pred Bogom? Čega onda ima? To mi nije jasno. "Blago onome ko ne vidje, a poverova". Toga se nekako držim.
Knjiga profesora Novog Zavjeta na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Sv. Vasilija Ostroškog u Foči, Darka Đoga, bavi se nekim zanimljivim temama i kontroverzama, bar po onome što sam razumeo. Svakako da se misli najpre na sveštenstvo i druge teologe, kao primarnu publiku, ali nije tako nerazumljivo i za obične mirjane. Koliko neko može da bude Srbin, a koliko? istovremeno i pravoslavni vernik i koliko to dvoje ide jedno s drugim? I ide li jedno bez drugoga? Brojni su ateisti Srbi, a tu su i Ivo Andrić i Meša Selimović, koji su pripadali istom nacionalnom, ali ne i verskom korpusu. Ili su se tako deklarisali? Ne želim da dolivam ulje na vatru. Da li postoji zdrava doza nacionalizma i da li su svi nacionalisti "opasni" kako nas zapadne sile uporno uče posle krvavih 90ih? Da li je Juda izdao za novac ili iz nekog drugog poriva?
Bar moje lično viđenje pitanja postavljenih u delu.
Pojam Megalopolisa posuđen je iz poetike Slobodana Vladušića. Ja tu poetiku ne poznajem, iz pročitanog sam zaključio da je to duh velikih centara, gradova iz kojih se trka za profitom, korom leba, dolarima, prebacuje na periferiju kojoj pripadamo i mi, mali narodi s kojima se istorija svakodnevno, nekad manje, nekad više poigrava. Pa onda dođe neki stranac kao npr. Arno Gujon i posveti svoj život našim životima. Hvala im.
Nekada su crkveni centri bili: Rim, Carigrad, Aleksandrija, Antiohija i Jerusalem. Vremenom, pravoslavlje se, izvinite na izrazu - decentralizovalo, a ostalo u suštini saborno. Bugari u XIX veku čine presedan i traže isto ono "pravo" koje su možda samo Grci imali i tako dolazi do velikog pomeranja moći i jačanja "nacionalnih" crkava. I ljutnje Grka. Mnogi mladi teolozi kažu da ne postoji "srpska", već pravoslavna teologija. I što manje se "srbuje", lakše se živi s verom i u veri. Autor u knjizi govori i nizom citata dokazuje, da crkva ima i taj nacionalni karakter i da se npr. veliki Otac Justin Ćelijski nije libio da svom narodu prizna oba atributa - povezano. Pa i poklekli ruski narod iznedrio je mislioce poput Florenskog, Šmemana ili Uspenskog u najtežim trenucima njihovog postojanja. Čini se da u ovim trenucima demokratskih sloboda, svi nekako posustajemo. Bez obzira kojoj veroispovesti i kome narodu pripadamo. A i više nas zanimaju drugi i njihove mane od nas samih i naših mana. Samoća "nebeskog naroda"? Prelepa krilatica. Iako neki tvrde da je preskupa bila.
Jako je oštroumno zapažanje koliko suptilno ide to "nacionalno" danas u svetu. Tako da Britanci npr. mašu njihovim zastavama na kutijama Reebok sportske opreme. Dodao bih i Amerikance sa Toni Hilfigerom ili Nepapirji sa norveškom zastavom. Klinci koji o tome vode računa, danas više znaju o istoriji njihovih Dr. Martens čizama nego o istoriji njihovih zemalja. Dakle to nacionalno postoji koliko se dozvoljava. Za nekoga manje, za druge više. Za klince često nikako. "Digital natives", valjda.
Autor obrađuje dakle temu koja "jeste i biće". I sve relativizacije koje nose moderni trendovi i savremena iskušenja. Koja opet po mnogo čemu ne odudaraju od onih trendova i iskušenja starih preko 2000 godina. Dakle šta? Sloboda volje i izbora. Ništa drugo ne pada mi na pamet u ovom trenutku.
No comments:
Post a Comment