Pages

Sunday, February 04, 2024

Remember: "Tužno, ni budućnost više nije ono što je nekad bila" - Leyland Kirby Mix

Oko The Caretaker, glavnog, ili bolje rečeno, najzapaženijeg, projekta britanskog producenta Leylanda Kirbyja oplela se fama koja drži i do današnjih dana. Najzaslužniji za nju bio je nesrećno preminuli teoretičar kontrakulture i "hauntolog" Marc Fisher. Na 6 dvostrukih vinila The Caretakera, iz poslednje decenije ovoga veka, Kirby rekonstruisao je i manipulisao snimke plesnih sastava iz 30ih godina prošloga veka. Bilo je tu i raznih varijacija i originalnih igri sa šumovima i pucketanjima sa nama nepoznatih izvora. Kako vreme troši i stavlja svoju patinu na tako stare originalne snimke, Kirby krenuo je suprotnim putem i umesto da otkloni smetnje s njih i na neki način digitalno "ispegla" ih, on se poigravao sa njima na sličan način kao što je to na drugoj strani Atlantika činio William Basinski sa svojim starim magnetofonskim trakama posmatrajući dok gore i nestaju u vatri Twin Towers. Učinio ih je slušljivijim i lepršavijim u svoj njihovoj ostareloj lepoti i gracioznosti. I Leylandovi drugi projekti The Stranger, V/Vm ili pod njegovim imenom, nastali u studijima u njegovoj domovini ili u berlinskom ili poljskom egzilu jako su vredni i zanimljivi. Po svojoj težini, raznuđenosti i originalnosti mogu da se mere recimo sa Pole Stefana Betkea ili Gas Wolfganga Voigta. Kod sve trojice nešto visi u vazduhu i kritika, profesionalna, u stanju je da iskonstruiše veoma zanimljive zaključke - uključujući recimo aktuelni politički momenat, ekonomiju, pa i aktuelna zbivanja u nauci i tehnici u svoj opažanja. Kirbyjev opus zanimljiv je i iz tog aspekta da se dugo ustezao oko načina na koji pristupa svojoj publici. Tek nedavno, opus The Caretakera, pojavio se na striming servisima. Do sada bio je dostupan preko bandcampa, platforme oko koje trenutno vode se rasprave i koji doživljava svoja najteža vremena od postanka naovamo. Pitanje je šta će da budu sledeći Kirbyjevi potezi jer je svojim dosadašnjim stvaralaštvom visoko podigao motku i ne zna se i ne naslućuju se sledeći koraci. Sigurno je da je jako teško ovakvim neprikosnovenim i beskompromisnim pristupom osigurati vlastitu egzistenciju, pa makar u pitanju bili i saundtrackovi za dokumentarne filmove, poput onoga o velikom piscu W.G.Seebaldu. U svakom slučaju The Careteker uglavnom prija, V/Vm i The Stranger iziskuju nešto veći intelektualni napor. Svaka rotacija i svaki naredni zvuk slede logiku koja je verovatno samo stvaraocu jasna, a nas slušaoce, ostavlja u pretpostavkama i nagađanjima i mogućim tumačenjima u kojima možemo da budemo ili malo ili puno ili skoro nikako u pravu. Sva sreća pa imamo slobodu izbora. A i slobodu da svog izbora ispaštamo pod kanonadama i napadima neistomišljenika koji svoju "ljubav" iskazuju na samo njima svojstven i karakterističan način. A i slobodu da nam se dopada i nešto što ne razumemo baš najbolje. Slobodno slušajte. We will survive?

Leyland Kirby

Leyland Kirby - Polaroid
V/Vm - Will Travel, North West
Leyland Kirby - Diminishing Emotion
Leyland Kirby - Departure
The Stranger - Where Are Our Monsters Now, Where Are Our Friends?
The Caretaker - P1 - Stage 6 A brutal bliss beyond this empty defeat
The Caretaker - L1 - Stage 5 Advanced plaque entanglements
The Caretaker - E2 - And heart breaks
The Caretaker - C2 - Misplaced in time
The Caretaker - A2 - We don't have many days
The Caretaker - Empty beyond beyond beyond
The Caretaker - The great hidden sea of the unconscious
The Caretaker - The sublime is disappointingly elusive
Russ Morgan and His Orchestra - Moonlight and Shadows


No comments:

Post a Comment