Svaka kultura bori se sa predrasudama i stereotipima. Francuska književnica Yasimina Reza, u svom poslednjem romanu Serge, opisuje prvo putovanje svetovne i ne toliko religiozne jevrejske porodice u spomen park Aušvic. I sve što je prethodilo tom činu i sve što se dešavalo posle toga čina. Serge, genijalac - po kome je knjiga dobila ime, nekako je sporedni lik. Pojavi se svaki put, kada skoro zaboravimo na njega. Glavni lik i pripovedač, njegov je brat Jean Popper. U knjizi vrtolomnim tempom na 250 stranica razmenjuju se scene, dijalozi i unutrašnja razmišljanja članova jedne familije koja se nećka i snebiva u potrazi za svojim korenima. Iz razumljivih razloga. Bolesti, bogatstvo, siromaštvo, pop kultura, obrazovanje, sitne i krupne razmirice, čarke i razne dileme. Sve što muči obične i neobične porodice, bez obzira na to odakle potiču i koje su veroispovesti, muči i Poppere. Tu se pojavljuje kao tema priče, recimo i Harry Styles. Glumac i pevač nekadašnjih zvezda teen scene "One Direction". Reza se poigrava sa svojim likovima i ne da im mira. Smešta ih u tužne i komične situacije i opet - ne da im mira. Dok primerice - otac odbija da izađe iz automobila i izmišlja razne razloge da u tome ustraje, ostatak familije šeta Aušvicom, susreće na rier grupu iz Izraela sa kesama Zare i upravo stigle iz šopinga. U prostorijama spomencentra pokušavaju u nizu navedenih žrtava da dođu i do imena svojih predaka. I to im zbog obima zločina i materijala nekako i - ne uspeva. U jednoj prostoriji, na primer stradalo je oko 75000 francuskih Jevreja. Reza kroz sasvim prirodne tokove radnje uspeva da nam dočara deo atmosfere, pa i arhitekturu mesta ogromnog zločina, pa i samu arhitekturu zločina. Rane - bolne su i muče generacijama psihe i tela preživelih potomaka. Nije lako nositi toliki teret na leđima i uklopiti se u savremenicu. Yasmina pokušava u poslednjoj trećini dela da relaksira tok događaja, unese nadu, perspektivu i optimizam i sebi postavlja pomalo nemoguć zadatak. Pa makar to bilo i u "backgroundu". Naravno i ona ima meru i ne želi da preteruje. Kako, kada je u tom zlodelu kako svi znamo, sve bilo ogromnih dimenzija i preterano. Pokušava da se smeje i tamo gde je više mesto suzama. Piše o nasilnoj i prirodnoj smrti, kao neko malo dete, nevino i znatiželjno. Na trenutke pokazuje nam vešto i nazovi žensku prirodu, ili kako žene zamišljaju da muškarci razmišljaju. Rezin izraz i jezik, prebogati su. Kako rečnikom, tako i baratanjem nesvakidašnjim i svakidašnji situacijama. Zapravo, svodi nesvakidašnje u svakidašnje i postavlja čitaoca u poziciju savesti jedne nove ere i jednog novog trenutka koji ne sme da dozvoli zlu da se ponavlja. A kako znamo i vidimo - zlo ponavlja se u sekvencama i kružno kroz istoriju. Na sebe uzima slobodu da kaže da jedna rečenica iz običnog razgovora nosi težinu rečenice iz jedne Tore. U svemu ovome vidimo nemoć da se jedna, pa i bilo koja - prastara i ne-prastara kulura izdvoje i smatraju jačom ili slabijom od drugih prastarih i ne-prastarih kultura. Slika koju o Jevrejima mnogi imaju u glavi - dobro je poznata autorki ove male bravure. I ona pokazuje povremeno nemoć i svesnost naspram tog mora gluposti u usijanim glavama nekih. Teško mi je da završim ovaj mali tekst. Bojim se da nekoga ne povredim i da ne čačkam i dalje žive rane, iako je svedoka jako malo preostalo. I za koju godinu ih neće uopšte više biti među živima. Prelazim u sledeći red.
Minuta ćutanja za sve nedužne žrtve. Kako iz prošlosti, tako i sadašnjosti i budućnosti svih nas. Rado bih se rukovao sa junacima knjige Serge, iako znam da je to samo fikcija i da su plod mašte. Tako stvarana knjiga!!!
No comments:
Post a Comment