Ne bih rekao za sebe da sam desno ili konzervativno orijentisan, naprotiv, ali volim ponekad priče o prinčevima i princezama, aristokraciji, ljudima u skupim odelima, sa luksuznim satovima, ženama u dugim balskim haljinama i sl. Daleko od toga da za sebe želim takav život. Jednostavno, glupo bi bilo da smo svi siromašni i da svi potičemo iz ekstremno skromnih porodica kao na primer - ja. Martin Suter izgleda i piše kao istinski gospodin čovek svestan razlika i nepravde koji ga okružuju . Dugo vremena izmišljao je reklamne slogane i vodio marketinške kampanje u industriji i radio sa svetski poznatim imenima. Onda, odlučio je da pored povremenih reportaža, scenarija i članaka, piše knjige, postane autor bestselera i negde 1997 mu to prvim romanom "Small World" polazi za rukom. Tada se i povlači iz velikog biznisa. Kritičari kažu da ne piše tako dobro kao na počecima druge karijere. U njegovim knjigama susrećemo i uspešne i poznate (Bastian Schweisteiger) i nepoznate i bolesne i zdrave i propale. Njegov poslednji roman "Melody", priča je o misterioznoj Marokanski u koju je bio zaljubljen čuveni političar, oficir i poslovni čovek, sada sedi starac. Taj čovek na kraju svoga života priča svoju životnu sagu i polako svodi račune sam sa samim sobom. Prate ga usputni likovi i mladi pravnik čiji zadatak je da svu dokumentaciju složi, nepotrebno odbaci i sačuva dobru sliku o njemu u javnosti. On sam tvrdi da mu red nije jača strana i ne želi to da se pročuje. Taj čovek jako mnogo pije i doktori mu daju još jako malo preostalog života - jedva još jednu godinu. U neku ruku on jeste gospodin i džentlmen, ali kao i svi mi prosečni ljudi, ima i svoju mračnu stranu. U kratkim poglavljima Suter razvija radnju i drži tenziju do skoro poslednjih 20 stranica knjige. Filmski rasplet i par upečatljivih scena dovode do toga da ne znamo da li da volimo tog duboko i nesrećno zaljubljenog starog čoveka ili da ga preziremo. Biću slobodan toliko i reći da se Suter dobro narugao svetu glamura, bogatih, poznatih, ljudi s manirima, ali i onima koji za sebe često tvrde da su jaki u veri, skromnosti i tradiciji. Suter verovatno zna da postoje i takvi koji to zaista jesu, ali ne bih sad mogao da tvrdim da ih kao ni ja - lično poznaje. Pre da, nego ne. Njegov spisateljski stil krajnje je ekonomičan i ne zamara nevažnim detaljima. Ne znam da li je ovo uspešan surogat velike literature jednog Dickensa ili Fitzgeralda prenesen u nova vremena ili samo refleksija na novinske članke i vesti kojima nas bombarduju oni o kojima ne znamo ama baš ništa. A u javnosti daju sve od sebe i vode dvostruke živote. Melody može da se čita u više ključeva i na vama je da to shvatite na vaš način. U svakom slučaju jako prijatno vreme sam proveo uz ovu knjigu iako u njoj ima toliko neprijatnih stvari. I drago mi je, naravno, što je moj svet bio stvarniji i sretniji od sveta glavnog junaka ove storije. Kažu da Suteru nije uspela ova ljubavna romansa ili ljubavni trougao. Ma jeste. Knjiga stvarno drži i pažnju i puna je obrta. Šta više očekujete od moderne književnosti?
No comments:
Post a Comment