Prvi put sam gledao Tinderstickse kao predgrupu Caveovim Bad Seedsima. Prvi istoimeni album samo što je izašao i pretpostavljam da niko u publici nije čuo za njih. Bila je 1993. godina i prvenac završio je na samom vrhu godišnje liste albuma po izboru kritičara Melody Makera. Bili su pomalo čudni, onako sa violinom, akustičnom gitarom, sa naglim promenama volumena i tempa: brzo/sporo, glasno/tiho. Meni su se dopali, za ostatak prisutnih? Ne znam. Stewart Staples više mrmlja u sebi nego što zaista peva, treba se navići. Teško je razaznati reči, zareze i tačke. Ako! Legenda počela je da se širi, tako da sam sav onakav melanholičan, osećajan, morao još dva puta da prisustvujem njihovim vokalnoinstrumentalnim seansama. Pre za vino i šampanjac, nego za pivo i kolu, onako u odelima, samo za njih skrojenih, gospodski. Ne mogu reći da je moje interesovanje za njih opalo, kako su se bacili u filmske vode i snimili 10ak saundtrekova za arthaus ostvarenja. Bilo je tu i više nego zanimljivih trenutaka. Egzibicija sa soul klasicima, manipulacija s petljama u studiju, orkestralnih bravura. Ali za mene lično, Tindersticksi su ono što su ostavili za sobom na prva četiri albuma. Naročito drugi album, koji je toliko ispoliran i osmišljen, da nikad ne dosađuje. A pričalo se da su više od šest godina čekali na prvi ugovor sa diskografskom kućom. U ono vreme kada nije bilo toliko interneta, društvenih mreža uopšte, sve je funkcionisalo drugačije. Lider Staples pričao je u intervjuima da su njegovi roditelji sanjali da će njihov sin da se bavi nekim "ozbiljnim" poslom. Da i karijera pop muzičara ima smisla uverili su se kada su ga s bendom odgledali na bini operskopozorišne kuće. I nisu za svačiji ukus i za svakoga. Tindersticksi pevaju za sveže i nešto duže vremena zaljubljene. Može uz njih i da se muva, kao i uz nezaboravnu "More than This", Roxy Musica. Onako elegantni i pomalo umašćenih frizura, od gela naravno, mogu da vas zavedu, pa da to godinama traje. Isto kao i ljubav. Jer nema je večne. Ima tu poze i teatralnosti, taman toliko da to mnogi i ne primete. I lepote. Face su i kada stoje nemo uz svoje instrumente i mikrofon. Kapiraju da je taj posao, ne samo melodija, aranžman, produkcija, nego i osmišljen izgled, poza, pokret. Šteta što nisu i dalje glasni povremeno. Dođu face, likovi, plate kartu, pa pričaju na sav glas, toliko glasno da mi za šankom i u poslednjim redovima, niti šta vidimo niti šta čujemo. Po meni. Tindersticksi su idealni za slušanje kod kuće, iz tog razloga. A da li to plaća vodu, grejanje, kiriju, telefon i ostale račune? To morate njih same da pitate. I dalje verujem da mogu i dalje i više, samo ko će sve to da plati?
Tindersticks
Tindersticks - Let's Pretend
Tindersticks - Tiny Tears
Tindersticks - Show Me Everything
Tindersticks - Another Night In
Tindersticks - What Are You Fighting For?
Tindersticks - City Sickness
Tindersticks - Jism
Tindersticks - Kathleen - Live Amsterdam, 8th February '94
Tindersticks - El Diablo En El Ojo
Tindersticks - Cherry Blossoms
Tindersticks - She's Gone
Tindersticks - Mistakes - Live At The Bloomsbury Theatre, London / 1995
Tindersticks - Les gâteaux
Tindersticks - I Was Your Man
Tindersticks - If You're Looking For A Way Out
Tindersticks - Before You Close Your Eyes
Tindersticks - Core on Stairs, Love Theme
Tindersticks - Her - Live Lisboa, October 30th 2001
Tindersticks - Trying to Find a Home
Tindersticks - The Other Side Of The World
Tindersticks - Mechtilde
Tindersticks - Maria and the Boxer
Tindersticks - No Place So Alone
Tindersticks - Frozen
Tindersticks - Love on the Stairs
Tindersticks - If You're Looking for a Way Out
Tindersticks - Sunset Glow
Tindersticks - This Fear of Emptiness
Tindersticks - World in a Wine Glass
Tindersticks - Take Care in Your Dreams
Tindersticks - You'll Have to Scream Louder
Tindersticks - Night Drive, Sarah in Bed
Tindersticks - Stars at Noon
Stuart A. Staples - That Leaving Feeling
Yann Tiersen - A Secret Place
Stuart A. Staples - Dark Days
No comments:
Post a Comment