David Berman, američki muzičar i poeta, oduzeo je sebi život pre 4 godine. Trebalo mi je dosta vremena da zavolim njegov projekat Silver Jews. Svirao je još s kraja 80ih. Nekako, zvuk mi je bio previše hermetičan, lokalpatriotski i nikako nisam znao kako i šta da započnem s tim njegovim minijaturama i marifetlucima. Nisam ništa razumeo, a trudio sam se, povremeno. Bio sam klinac. Tri albuma snimio je kao SJ sa članovima Pavementa. Vrlo uigrane i usvirane kompozicije, nisu baš za svakodnevnicu. Baca ponekad u depresiju, ma nervira. A i pevao je na nos. Znamo mnoge stvari i bez SJ i nekako ne osećamo se prijatno kad nam nabija na uši kako i koliko smo nesavršeni. Istina boli. Njegove pesničke slike, briljantne su. Bermanova obrada Japanca Mahera Shalal Hash Baza - "Open Field", po baršunastoj i baroknoj uigranosti, nadmašuje odličan original. Igra reči, može, a i ne mora ništa posebno da znači. Sve te analize i rasprave, beskorisne su, ako se odmah na početku ne pomirimo s tim da su subjektivni osećaj. Berman se kretao na granicama dobrog ukusa, pa i blasfemije. Teško mi je ubediti ljude koji veruju više nego ja, a ja ponekad ne verujem nikako, u to da su SJ i poslednji album Purple Mountains - prava stvar i prava sloboda. Berman nije snimao mnogo. Verovatno nije ni morao. A možda nije ni morao. A možda je morao, a nije mnogo. Depresija ga je razvalila. I dok se povremeno osmehujemo kad zavija na "Rebel Jew", ni izbliza ne osećamo težinu teme. To jeste bila pobeda života nad smrću. A kako to je kod Davida bilo obrnuto, niko ne može da odgonetne. Veliki gubitak za porodicu, prijatelje i poštovaoce ove nesvakidašnje ličnosti u prelepom, nažalost i prilično beznačajnom svetu pop muzike i lepih reči i rima. Da je kao njegov otac bio političar, ovaj svet bio bi bolji bar na milisekund. Siguran sam. Odabrao je drugi put. I retki će da ga se sećaju. Koji greh i koja šteta. Onako iskreno.
David Berman/Silver Jews
Random Rules
Trains across the Sea
I m gonna love the hell out of you
Rebel Jew
The Frontier Index
Federal Düst
We are real
Teenessee
Punks in the Beerlight
Aloysius, Bluegrass Drummer
Suffering Jukebox
The Unchained Melody
Wellcome to the House of the bats
Bar Scene from Star wars
All my happiness ist gone
Darkness and cold
Famous Eyes
No comments:
Post a Comment